Ritmični souls: Strayed Lights recenzija

Souls igre bi stvarno mogle malo da olade. Sada smo dobili i ritmički souls like (bez šale) u vidu Strayed Lights, koji predstavlja eksperiment u tome kako možemo još više da zakomplikujemo ili izmenimo ovaj žanr. Ako išta bar ćete naučiti kako da radite parry manevar.

Odmah ću vam reći da je ovo igra koja se dosta oslanja na svoju umetničku prezentaciju, kao neki arthouse film. Samim tim priča, likovi, šta se dešava, kome se dešava, šta radite, gde idete i mnogo drugih pitanja vezanih za ovu temu će biti apsolutno na vama da provalite i sami joj date značenje, čak mnogo više nego u Souls igrama, jer tamo ima bar nešto da se pročita ili da se popriča sa kojim ludim NPC-em. Na samom startu se budite kao ”malo vatreno beba biće”. Posle kratke šetnje nešto oduzima deo vašeg bića i na vama je da ga povratite i oslobodite druga slična bića od korupcije. To je sve što sam ja pohvatao.

Mogu da zamislim sastanak planiranja gejmpleja za ovu igru, koji naravno dolazi tek nakon diskusije o vizuelnom dizajnu, ali o tome ćemo kasnije. Sastanak bi se odvijao na sledeći način. Vođa razvojnog timu pita: ”Kako će funkcionisati borba i akcija u igri?”. Jedan pametnjaković se javlja iz pozadine sa predlogom: ”Što ne bismo napravili souls like sistem sa elementima ritmičke igre?”. Svi ostali zbunjeno blenu u njega dok vođa tima klima glavom i kaže: ”To je to!”. Ovo vam možda zvuči pomalo čudno ali je tačno ono što vas čeka u Strayed Lights.

Istraživanje lokacija se odvija iz trećeg lica, gde ćete usput nailaziti na neprijatelje i skrivene predmete. Caka kod okršaja sa protivnicima jeste da nećete morati da koristite ni trunku agresivnosti ili sopstvenih napada. Čak i tokom samog tutorijala za igru ćete pretežno učiti kako da se branite. Da, celu igru možete da pređete koristeći samo parry i dodge, iliti blok i izbegavanje. Svaki put kada blokirate napad postepeno ćete puniti protivnički stun ili break bar, dok ćete istovremeno povratiti nešto životnih poena. Kada se ovaj bar napuni do kraja, protivnik će biti pobeđen. Ovo ne važi samo za obične protivnike već i za Boss čudovišta.

Međutim, ovaj proces nije nimalo lak kao što zvuči. Svaki protivnik će imati tri boje napada, plavi, narandžasti i ljubičasti. Jedino ljubičasti morate izbeći, dok ćete druga dva moći da blokirate ako svoju boju promenite na plavu ili narandžastu. Sad da rezimiramo, protivnici napadaju u određenim bojama, vi blokirate, izbegavate ljubičaste, i kad izblokirate dovoljno, protivnik pada. Sve ovo funkcioniše u ritmu napada koji su totalno različiti za svakog neprijatelja i pogotovu Boss čudovišta. Neće vam trebati mnogo vremena da shvatite da su svi napadi veoma očigledno telegrafirani, i da će sva pritiskanja tastera biti veoma ritmička kada se igrate na kontroleru.

Ne morate da budete totalni pacifista. Moći ćete da napadate sa svojim slabašnim udarcima, ali to na Boss čudovišta bolje da ne koristite pošto su svi preveliki i previše se kreću po borbenoj areni. Pored tog bednog napada imaćete tri specijalne opcije: stun, blokadu nevezanu za boje i kontranapad. Drugi način da poboljšate svoje sposobnosti jeste putem generalnih i minimalnih RPG elemenata. Malo povećanje životnih poena, malo ojačanje udaraca i tako to. Da biste to uradili moraćete da istražujete nivoe, pronalazite male orbove i pobeđujete protivnike.

Samo istraživanje sveta je odrađeno na veoma čudan način. Pošto nećete imati nikakvu smernicu, najbolje je da jednostavno odaberete putanju iz centralne zone i samo se držite iste dok ne dođete do krajnjeg protivnika, i potom se vratite na početak nivoa i odaberete drugi put. Smrt i ponavljanje deonica vam neće zadavati mnogo muka. Manji protivnici su relativno slabi, a blokiranjem možete lako povratiti životne poene. Ako pak poginete kod Boss čudovišta bićete postavljeni odmah ispred njegove arene, tako da ćete relativno lako ući u ritam svakog okršaja.

Od samog starta se vidi da je veoma bitan deo razvoja fokusiran na umetnički prikaz sveta. Glavne boje su ljubičasta, plava, narandžasta i crna, a ceo svet je preliven u svim mogućim nijansama istih. Svi likovi su unikatni i veoma zanimljivi, kao i cela fauna i flora ovog čudnog sveta. Iako pri kraju igre postaju pomalo repetativne, lokacije su i dalje veoma lepo dizajnirane i prikazane. Čak se i sam narativ i bilo kakav smisao priče provlači kroz vizuelni spektar, ostavljajući pisani i zvučni medijum po strani. Iako je muzika fina, bajkovita i puna zanimljivih zvukova, igra nema glasovne glumce niti bilo šta drugo van pozadinskih numera koje ćete verovatno kasnije zaboraviti.

UI je veoma minimalističan i prost, što dovodi do najvećeg nedostatka, a to je mapa. Bez nje nećete znati koliko ste čega sakupili u kojoj zoni, a kamoli ka kojoj zoni i gde idete. Iako su nivoi veoma linearni i nema mnogo skretanja sa glavne putanje, i dalje možete propustiti bitne poene za unapređenja ako niste istraživački tip igrača koji će gurnuti nos u svaku rupu.

Kao veoma atmosferična akciona avantura koja pokušava da implementira souls elemente, Strayed Lights spada u nišu igara koja će privući samo specifične igrače. Ako vas interesuje neka umetnička igra koja ima elemente akcije, ritma, mistike i nije preterano teška, onda zaista vredi isprobati ovaj naslov. Pored relativno niske cene, Strayed Lights je takođe odlična uvertira u neke teže ritmičke igre.

Strayed Lights je dostupan za PC, PS4, PS5, Xbox Series X/S i Nintendo Switch

Autor: Stefan Mitov Radojičić

Igru ustupio: Embers Games

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.