Pre šest godina, Nintendo je objavio neverovatni Breath of the Wild – igru širokih granica koje su pasionirani igrači uspeli još više da pomere maštovitim igranjem. Bajka o spašavanju sveta, pretvorila se u pustolovinu eksperimentisanja, gde je igra uspela da pruži neizmerno više nego što je to na prvi pogled izgledalo izvodljivo. Igrači i dan danas istražuju šta je sve moguće uraditi u prethodnom velikom Zelda ostvarenju, a Nintendo je izgleda sve to pomno posmatrao i poučen potražnjom, iznedrio naslov pred nama.
Tears of the Kingdom je direktan nastavak na Breath of the Wild, ali istovremeno i tako mnogo više od toga. Ovo je igra veće slobode i misterije, snažnijih emocija, momenata i ostvarenje koje deluje kao nešto što je Breath of the Wild želeo da bude, a da toga nije bio ni svestan.
S tim na umu, Tears of the Kingdom je stihija utisaka koja sa sobom povlači dve snažne struje. Pitanja – šta je sada bolje nego ranije i da li je to dovoljno da bi opravdalo šestogodišnje čekanje?
O ovoj igri gotovo da mogu jedino pozitivne stvari da iznesem. Zato bih prvo želeo da dam sve od sebe i najoštrije iznesem jedine zamerke koje imam.
Breath of the Wild je naslov prvobitno razvijan za Wii U, konzolu prošle generacije. Ali kada je na kraju istovremeno objavljen i za Wii U i za Switch, razlika između te dve verzije bila je jedino u rezoluciji i nešto skromnijim teksturama.
Dobro, igra je prvobitno bila namenjena za Wii U i Switch izdanje nije moglo tehnički da bude znatno naprednije. Međutim sada, šest godina kasnije, ovo opravdanje više ne postoji, a Tears of the Kingdom izgleda kao igra prošle generacije.
Odokativno govoreći, ovaj nastavak je oko 10% lepši od prethodnika, po pitanju sirovog kvaliteta. No reklo bi se da je ovo najviše rezultat promene stila, gde je svet predstavljen daleko velelepnije nego ranije. Zaključak? Nintendu se popušta mnogo više nego prosečnom studiju. Igra je “trebalo” da izgleda lepše.
Lično ne marim previše za tehnički izgled. Dokle god je igra vizuelno i stilski odmerena, sirova grafika nije toliko važna. Da, ova igra je u svakom drugom pogledu neverovatno unapređena u odnosu na prethodnu, ali ukoliko smatrate da je šest godina razvoja za igru koja izgleda kao da je izašla pre šest godina apsolutno nedopustivo, razumeo bih ako biste bojkotovali takav potez.
Druga zamerka tiče se neizbežne nuspojave direktnog nastavka a to su sličnosti sa prvobitnom igrom. Bez obzira na sve promene i na neverovatne inovacije kojima je ovoj igri uliven novi život, suština ostaje nepromenjena i može odavati utisak već viđenog, više nego što biste to želeli. Ovo nažalost nije sasvim poštena zamerka, jer utisak je krajnje subjektivan a opet neizbežan. Objektivno posmatrano, ovo je 100% nova igra. Samo previše “miriše” na prethodnu da biste se otrgli utisku recikliranja.
A sada dozvolite da kažem i neku lepu reč.
Prošlo je deset godina od kada me je priča nekog Zelda naslova propisno dirnula. Tears of the Kingdom uspeo je da ponovo postigne takav osećaj kod mene. Za prethodnu igru sam rekao da je u pitanju “najfilmskije” Zelda iskustvo do sada, ali bojim se da je novi šampion stigao. Apsolutno sjajna, misteriozna, odmerena i odlično ispričana pustolovina, ispunjena emocijama.
Breath of the Wild je imao neverovatan pogon nošen znatiželjom. Kako bi saznao šta se desilo pre stotinu godina, Link je morao nekako da dođe do srca zamka u središtu kraljevstva. Ali bez obilaska sveta u potrazi za snagom, tako nešto gotovo da nije bilo izvodljivo. Zamak je bio mesto koje je igraču uvek bilo na umu.
Sada, pažnja igrača nošena je samo jednom mišlju – pronađi princezu Zeldu. Link, kog buđenje iskonskog zla ranjava i rastavlja od princeze, osnažen neočekivanim savezom mora proputovati novim kraljevstvom Hajrul kako bi je pronašao i spasio.
Ako je lokacija ista, zašto kažem novo kraljevstvo? Zato što je mapa promenjena i proširena do neprepoznatljivosti. Istina, posetićete već viđene lokacije ali one su izmenjene taman toliko da odišu potpuno novim duhom. Za to vreme, ostatak mape je potpuno novo “igralište”.
Ne samo da je svet preuređen, već je sada kao “Perfex” – troslojan (kandidujem se za najgoru foru meseca). Osim tla, Link može da poseti i istraži nebeska ostrva – formacije koje plutaju na nebu, ali i podzemlje – izuzetno duboko i mračno mesto gde je potrebno pažljivo odmeravati svaki korak ukoliko želite da sačuvate živu glavu.
Kao dodatak svemu tome, površinski sloj mape povremeno krasi i sistem pećina koje nude zavidnu količinu sadržaja za istraživanje. Ukratko govoreći, ako je Breath of the Wild bila ogromna igra za istražiti, sada je na meniju oko tri puta veće prostranstvo.
Možda sirova grafika ne beži daleko od prethodne igre, ali neki kadrovi mogu zaista prelepo da izgledaju. Kada zraci zalazećeg sunca u fokus stave daleka nebeska ostrva dok polako tonete u oblake, nećete odoleti a da ne uhvatite i neku sličicu iz igre.
Ovaj “trend” prenosi se i na muzički aspekt, gde audio više igra ulogu da vas “ušuška” u svet, kao što je to bio slučaj u prvoj igri, a onda na momente zaista očara spektakularnim deonicama.
No, kako je svet nekako bio i najveća zvezda prošle igre, ovde to neočekivano nije slučaj. Kao što sam pomenuo na početku teksta, Nintendo je pomno posmatrao igrače koji su izgleda najviše uživali u tome da istražuju šta je sve moguće izvesti, bez obzira da li je razvojni tim imao tu mogućnost na umu ili ne. I tako je ovaj put rešio da na sto iznese ozbiljan arsenal opreme za eksperimentisanje.
Osim što je predmeta i materijala za kuvanje neizmerno više, pa i samih efekata koje oni mogu imati na vaše okruženje, Link sada ima četiri nove sposobnosti kojima je stil igranja fundamentalno obogaćen. Iako se gotovo nikada ne bavim opisivanjem samih mehanika u igrama, ovaj put to moram neizostavno da uradim.
Prva sposobnost je jako slična magnetizmu iz prve igre gde je moguće slobodno pomerati predmete, samo što sada to nije ograničeno na one sačinjene od metala. Međutim, osim što predmete možete da pomerate, možete ih međusobno i spajati. Ovo je naročito korisno kada želite da premostite neku prepreku, a posebno dolazi do izražaja kada u igru stupi ogromna količina novih “mehanizacija”. Ovo su predmeti poput raketa, ventilatora, točkova i baterija. Zajedno, ovo čini sistem koji je gotovo na nivou Lego kockica.
Ako su igrači u Breath of the Wild pravili čuda sa ograničenim i nepredviđenim mehanikama, možete misliti samo šta je sada sve moguće napraviti sa ovako obogaćenim arsenalom. Ali ukoliko vam se ne dopada da u igrama pravite bilo šta, opet ste na sigurnom jer igra jako retko forsira da koristite ovu mehaniku. Sa druge strane, gotovo uvek nagrađuje ukoliko se upustite u to…
Druga sposobnost jeste mogućnost da oružja, strele i štitove takođe spajate sa drugim predmetima i oružjima. Tako je na primer moguće zakačiti štap na vrh štapa, čime dobijate duplo dužu močugu, ali i rog na vrh strele ili šiljke na štit. Dok je ovo zanimljiva novotarija koja nudi dosta mogućnosti, moram da priznam da često ume da izgleda i smešno. Recimo, ukoliko ogromnu stenu zakačite na vrh mača, igra stenu smanji kako bi vizuelno imala više smisla kao nešto čime zamahujete. Međutim ukoliko taj mač vratite u korice, igra će stenu smanjiti još više kako ne bi izgledalo kao da na leđima nosite nešto besmisleno veliko.
Ovo u nekim instancama stvara i situacije gde oružje izgleda, u nedostatku bolje reči – preglupo. Ali kao i prva sposobnost i mehanika, takođe je u pitanju opciona stvar koja vas poziva na korišćenje samo toliko koliko se osećate lagodno da je koristite.
Treća sposobnost jeste prolazak kroz sve što se nalazi iznad vas. Drugim rečima, ukoliko je iznad vas plafon, svod pećine, podnožje kule ili bilo kakav drugi objekat, u njega možete da zaronite od ispod i da izronite na njegovoj površini.
Možda zvuči kao neka suludo olakšavajuća veština, ali je i ovo pametno ograničeno ne samo limitom na objekte koji su do desetak metara iznad vas, već i dizajnom sveta koji će vam retko kada dopustiti da zloupotrebite takvu mehaniku. I ne samo to. Ova veština nije tu jedino radi olakšavanja kretanja već i radi rešavanja brojnih i lepo osmišljenih zagonetki. U pogledu mogućnosti, nudi manje. Ali po pitanju tradicionalnije i umerene Zelda recepture, u pitanju je pravi dragulj.
Poslednja specijalna sposobnost tiče se vraćanja vremena, i to ne u smislu da s Link putuje kroz vreme u odnosu na svet, već svet putuje kroz vreme u odnosu na Linka. Preciznije govoreći, bilo koji objekat koji je bio u pokretu, možete vratiti u nazad za određen broj sekundi. Tako recimo kamen koji padne sa neba ili bomba koju vam je neko bacio u lice, može s lakoćom da bude vraćena na svoju polaznu tačku. Možda ovo deluje i najmanje impresivno od četiri sposobnosti, ali ukoliko se koristi na pravi način, potencijal ove alatke je takođe ogroman.
Korišćenje svih sposobnosti, na neki način je ohrabreno i činjenicom da je katastrofom koja prethodi početku igre, skoro svo oružje u svetu pretrpelo propadanje. Tako je sada svet prekriven stotinama trulih mačeva, pa je najveći deo igre najpametnije dovijati se na svaki mogući način, kako bi arsenal osnažili i učinili korisnijim.
Razbijanje tradicionalnih Zelda normi, pod čime najviše mislim na tamnice koji su oduvek bili jedan od zaštitnih znakova serijala, Breath of the Wild je opravdao plejadom noviteta. Nažalost, Tears of the Kingdom nastavlja u istom smeru i iskreno dovodi u pitanje njihovo postojanje u budućnosti.
Prethodnik je umesto tamnica uveo sistem svojevrsnih “svetilišta”, koji bi otkrivanjem postajali tačke gde se lako možete teleportovati ali istovremeno i mesta gde je potrebno rešiti neku zagonetku kako biste dobili predmet za ojačanje energije ili izdržljivosti.
Koncept je ovde ostao isti, samo što su ove lokacije sada zamenjene nečim drugog imena. Istina, ovo je jako zabavan segment igre a opet razočarenje za one koji su se nadali povratku tradicionalnih tamnica. Sa druge strane, nešto nalik tradicionalnom postoji u jednom obliku i takođe je jako zanimljivo, ali to ću ostaviti na vama da otkrijete sami.
Mapu takođe otkrivate pronalaskom tornjeva koji ovde ne služe samo tome, već i kao neka vrsta katapulta kojim se po potrebi možete vinuti nebu pod oblake, pa polako istraživati pejzaž oko sebe. Iskreno, koliko god puta da sam ovako poleteo put neba, nije mi dojadilo.
Igra je naravno ispunjena i brojnim prepoznatljivim elementima serijala, likovima, muzičkim nagoveštajima, temama i momentima. Generalno govoreći, Tears of the Kingdom je ispunjen sadržajem. No kako smatram da sadržaj nije primaran pokazatelj kvaliteta igre, mogu istovremeno da odahnem jer je ona suština zbog koje je serijal i proslavljen još uvek tu.
Osećaj suočavanja sa zlom uprkos malim izgledima, računajući jedino na hrabrost dok se probijate kroz nepoznato – ovde nije izgubljen. Ovo je i dalje ona prava, nesvakidašnja igra koja se pojavi svakih nekoliko godina i istom ali osveženom formulom, pruži taj veličanstveni osećaj junaštva.
Konačno, stoji pitanje: Da li je šest godina razvoja igre opravdano, ukoliko ona počiva na ramenima prethodnika u toj meri da ne može da vas napusti osećaj da još uvek igrate staru igru? Moj odgovor je možda i očekivano – da.
Osnova je i dalje ista a igra izgleda kao da pripada prethodnoj deceniji, ali uprkos svemu ona nastoji i uspeva u tome da iz recepta koji je stvorila pruži maksimum. Za narednu se opravdano možemo nadati velelepnijim izmenama u pogledu izgleda i samog izvođenja. Ali sada, u ovom obliku i bez obzira na sve zamerke, ja ne mogu a da ne priznam da je u pitanju jedno neverovatno igračko dostignuće. Ovo je igra koju želim da preporučim jedino najvišom ocenom koju sam ikada dao, bez obzira da li je ona zaslužuje u svakom smislu ili ne.
Ako zagrebete ispod sloja pukog interaktivnog ostvarenja i dopustite sebi da vas proguta ona dečja želja za pustolovinom, osetićete kako Tears of the Kingdom sasvim jasno rezonira u harmoniji sa željom da je odigrate još barem pet minuta.
Kad brušenje više nema smisla… Znate da je igra dostigla svoj vrhunac.
Željno iščekujem narednu.
The Legend of Zelda: Tears of the Kingdom je dostupan za Nintendo Switch
Autor: Milan Živković
Igru ustupio: CD Media
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.
The Legend of Zelda: Tears of the Kingdom
69,99€
Za:
- Retko fascinantan svet za istražiti
- Sjajna, misteriozna i emotivna priča nošena atmosferom
- Gotovo nesaglediv potencijal za eksperimentisanje
Protiv:
- Igra je na samo bolju grafiku daleko od perfekcije
- A možda i poneka tradicionalna tamnica ne bi škodila!
