Dobre igre nikada ne stare: The Legend of Nayuta: Boundless Trails recenzija

Pre nekoliko godina, dok sam tragao za grafički najimpresivnijim naslovima za PSP, naleteo sam na igru pred nama koja je upravo doživela značajno reizdanje. Ne samo da je bilo grehota da ovakva igra ostane zarobljena na platformi koju danas malo ko koristi, nego je, da stvar bude gora, igra bila ekskluzivna za japansko tržište i nikada nije doživela lokalizaciju na zapadu.

Sva sreća, nepravda je ispravljena a legenda o Najuti sada može biti uživana od strane mnogo većeg igračkog tela. Da, prosto sam morao da ostavim bar jednu čudnu rečenicu u ovoj recenziji. To mi u poslednje vreme dođe kao trejdmark…

Povezanost sa neuporedivo većim “Trails” serijalom i univerzumom, osim po pitanju razvojnog studija, naslova i duha same igre, rekao bih da trenutno ne postoji. Osim ako se nekom novom igrom ne premosti istorijat pa se nekako priče povežu. Ali kako je u pitanju igra koja se ipak značajno razlikuje od pomenutog serijala, mislim da će ovo ostati samostalan “spinoff”, što i nije toliko loše.

Po izvođenju, igra je akcioni JRPG sa elementima platformisanja. Ovo znači da vas očekuje dosta zabavne akcije u stilu “Ys” serijala ali i brojne prepreke u okruženju koje zapravo značajno i produbljuju dinamiku izvođenja. U pogledu gejmpleja, stvarno ne bih mogao da navedem neke zamerke.

Korišćenje skakanja ali i kasnije pribavljenih sposobnosti za kretanje po terenu, poziva ne samo na istraživanje već i ponovno igranje i prolaske kroz iste nivoe u “metroidvania” maniru, što ja lično uvek pozdravljam, a verujem i većina igrača koji su bar jednom odigrali neki naslov sa ovim elementima.

Grafički, igra je i dalje PSP naslov, ali istovremeno i jedan od najimpresivnijih na platformi. Igrati ovako nešto u pokretu, pre više od deset godina, mora da je bilo posebno zadivljujuće. Danas, igra svakako izgleda kao stari naslov koji bih možda najbolje mogao da opišem kao kombinaciju Grandia 2 grafike, kada bi bila unapređena paketom kvalitetnih “cell shaded” tekstura.

Jeste, dosta toga je kockasto i jednostavno, ali tu je i pregršt detalja. A kako se opšti kvalitet ne meri samo u sirovom vizuelnom aspektu, ne mogu da kažem da je igra ružna. Čak naprotiv, veoma je simpatičnog izgleda i neće vas ni u jednom trenutku zamoriti njen izgled, bez obzira koliko dugo vremena provedete uz nju.

Najuta je jako drag i lepo napisan lik, koji radoznalošću nastavlja rad svojih roditelja na istraživanju “alternativnih svetova”. Pa i da ne ide tako daleko, Najuta je naime jedan od retkih likova koji veruje da svet nije ravna ploča, već okrugla sfera koju vredi u celosti obići. Zajedno sa plejadom podjednako interesantno napisanih likova, Najuta stupa u kontakt sa karakterom Noi koja dolazi iz drugog sveta, pa u stilu pravog, emocijama nabijenog anime zapleta, družina kreće u pustolovinu svog života. 

U JRPG maniru, igra obiluje opremom i naoružanjima ali i sjajnom količinom veštinama za ovladati i unaprediti kako bi pokoravanje – pardon, istraživanje sveta bilo što lakše i uspešnije. A igra obiluje aktivnostima. Osim što centralna oblast, Najutina domovina, služi kao mesto gde se možete odmoriti ali i posvetiti sporednim aktivnostima, potrebno je obići sve četiri strane sveta kako bi cela avantura bila kompletirana.

Ovo ne samo da znači veliku količinu raznovrsnih nivoa, već svaki od nivoa dolazi u četiri varijante, zavisno od godišnjeg doba u kom ga posetite. Na ovaj način i reciklirani materijal će mirisati na novo a sadržaja neće manjkati. Da ne pominjem da dobar deo igre zapravo dolazi tek nakon što je prvi put pređete, što je možda jedna od najboljih “New Game+” varijanti koje sam ikada video.

Kombinacija zabavne akcije, velikih količina sadržaja i dobro napisane priče, nije nešto što se često viđa. A Legenda o Najuti ima sve ovo pa i više. Naročito pohvalno jesu osetno mračniji elementi zapleta zbog kojih veze između likova ali i naša povezanost sa njima dobija sasvim drugačiju i snažniju notu. U tom pogledu, ovo je naslov kom se vredi posvetiti, usled čega uz njega lako možete provesti i preko pedeset sati igranja. Mada i ovo može donekle da varira jer igra poseduje opciju za ubrzavanje izvođenja. Pa ukoliko smatrate da je igra previše spora po pitanju kretanja, možete sve znatno ubrzati i po ekranu se kretati poput hiperaktivnog hrčka. Opcija koju preporučujem samo ukoliko ste potpuno naspavani.

Nimalo ne odmaže ni odlična glumačka postava koja možda ne progovara često, ali kada to čini, radi odličan posao. Posebno me je obradovala i činjenica da gluma na engleskom jeziku uopšte nije loša, pa sam je često koristio kao osvežavajuću varijantu kakvu retko uživam u ovakvim igrama.

Bilo je ovde mesta za poboljšanja koja se najviše tiču vizuelnog aspekta i modernije prezentacije, ali i u obliku u kakvom je sada, The Legend of Nayuta: Boundless Trails je jedan odličan akcioni JRPG naslov koji nikako ne bi sebi trebalo da dozvolite da propustite ukoliko ste ljubitelj istog. Pa čak i da ste “alergični” na igre zastarele grafike, verujte mi da se isplati zažmuriti na jedno oko a na drugo – potpuno uživati u ovoj sjajnoj pustolovini.

The Legend of Nayuta: Boundless Trails je dostupan za Nintendo Switch, PC, PS4 i PSP (original)

Autor: Milan Živković

Igru ustupio: NIS America

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.