Sigurno ste već imali prilike da čujete kako PC igrači preferiraju da koriste isključivo jednu platformu za kupovinu, čuvanje i uživanje u svojim voljenim igrama. Mnogi tvrdoglavo odbijaju da svoje igre nabave bilo gde drugde. Neki idu čak toliko daleko da su spremni da čekaju i po nekoliko godina na određene naslove da dospeju na Steam, kako bi došli u njihov posed. Nekada ni on nije imao ovako kultni status među publikom, čak staviše, bio je veoma loš izbor.
Ipak, vremena su se odavno promenila. Platforma je u značajnoj meri napredovala i potpuno zasluženo zavredila pažnju kakvu danas uživa. Konkurencije je uvek bilo i biće, ali se kao najveći neprijatelj izdvojio pokretač kompanije Epic Games. Baš kao i Steam, prikupio je naslove raznih žanrova i podžanrova, igre različitih razvojnih studija pod svoje okrilje. Baš kao i Steam, svojim potrošačima plasira igre po nešto nižim cenama u određenim dobima tokom godine. Baš kao i Steam, nudi mogućnost da pokrenete igru koju ste kupili, da se opustite i jednostavno uživate. Na prvi pogled, čini se da platforma ima sve ono što bi prosečnom igraču bilo neophodno. No, to ipak nije slučaj. Pravo pitanje je, zbog čega je to tako? Šta je to što značajno razlikuje ova dva ljuta rivala? Šta je to što već godinama tas na vagi pogura uvek u korist Steam-a? Na ovo pitanje nije baš tako jednostavno odgovoriti, zato hajde da se malo podrobnije pozabavimo ovom temom.
Za početak, valja napomenuti kako Steam iza sebe ima kompaniju Valve koja je u ovoj industriji prisutna još iz „davnih dana“. Pre nego što je Steam stupio na scenu, Valve je u svojoj režiji imao hitove kao što su Half-Life i popularni mod koji je proistekao iz njega – Counter Strike. Dakle, mora se priznati, veoma jaka polazna osnova i gotovo savršen temelj na kojem su se mogli graditi neki novi uspesi. Takođe, Valve je kompanija koja je svoj klijent lansirala još i pre nego što je Epic Games bio u bilo kakvim planovima kao konkurent. Sama prisutnost na tržištu i opstajanje toliki niz godina predstavlja značajnu prednost i ovu borbu možda čini pomalo nefer. Imao je Steam neke užasne periode u svoj postojanju, nije sve uvek bilo baš tako idilično kao što je slučaj danas. Čak je u jednom periodu Steam bio i veoma omražen među publikom. No, poverenje i status se postepeno gradilo. Koraci se nisu preskakali, jer je Valve razumeo da je za uspeh potrebno vreme i da ništa neće moći preko noći.
Steam se kroz vreme menjao. U početku nije bio ni nalik ovome kakvim ga danas poznajemo. Nekada je bio veoma primitivan, kako izgledom, tako i funkcionalnostima. Ali je i kao takav bio veoma popularan i opšte prihvaćen. Kroz godine je dobijao naznake i obrise ovoga što je danas, a pojedini igrači, verovatno posmatrajući kroz ružičaste naočare i određenu nostalgiju prizivaju „stari Steam“. Kunu se da je tada bilo bolje. Realnost je ipak, značajno drugačija i mnogi su to odavno prihvatili.
Negde na zalasku 2018. godine, Epic Games na tržište plasira svoju elektronsku prodavnicu video igara. Ovo lansiranje je bio dobar poslovni poduhvat, jer je u tom periodu Fortnite naglo dobijao na popularnosti. Epic je rešio da pristup ovoj igri omogući isključivo putem svoje platforme, što je mnoge igrače nateralo da na svoje računare dodaju i Epic launcher. Kako je vreme odmicalo, ponuda igara je rasla, a Fortnite pronašao idealan način za monetizaciju, jer se ipak predstavljao kao free-to-play naslov. Epic je pored Fortnite-a u svojoj režiji imao i još jedan mega popularni naslov free-to play tipa – Rocket League. Identična situacija kao i sa Fortnite-om, rastom broja igrača, igra se u velikoj meri menjala, a rasle su i mogućnosti za adekvatnu monetizaciju.
Na papiru, ovo su dve različite strategije. Steam posluje sa kompanijama širom sveta, a uz igre svoje produkcije, novac inkasira najvećim delom od prodaje samih igara. Epic Games sa druge strane insistira na monetizaciji kroz mikrotransakcije putem svojih free-to-play naslova. Situacija čini se, pogodna za obe strane. Ipak, Epic nije bio zadovoljan delom svog kolača, znao je da je mnogo veće parče pripalo konkurenciji. To ih je navelo da se ozbiljnije pozabave ponudom ostalih igara na svojoj platformi. Takođe, bilo je neophodno privući više korisnika, veći broj igrača, veći broj poseta. Kako je za prosečnog igrača obično Steam bio prvi izbor pri kupovini igara, iz Epic-a su se odlučili za dva poslovna poduhvata.
Najpre, kako bi podstakli korisnike da kupuju igre baš kod njih, uveli su svojevrsne kupone koje bi igrači dobijali za svaku od kupovina pojedinačno. Predstavljali su popuste od 10% na svaku od narednih kupovina, pa tako u slučaju da korisnik pazari pet igara na Epic-u dobije pet kupona, svaki u iznosu od po 10%. Ovo je prilično zanimljiva ideja koja je u startu imala delotvoran efekat na potrošače. No, ubrzo je Steam reagovao tako što je dodatno srezao vremenski interval svojih popusta, te je uveo i neke nove, shodno dogovoru sa izdavačima ili na konto obeležavanja nekog praznika ili festivala. Ovim potezom, Steam je zadržao značajnu razliku, pa su iz Epic-a morali da pribegnu i drugoj taktici.
Naime, kako je razlika u broju korisnika ipak višestruko bila na strani Steam-a, bilo je potrebno privući makar deo tih igrača i na drugu stranu. Iz Epic-a su rešili da počnu da poklanjaju određene, mahom starije i naslove manjih studija svojim korisnicima. S vremena na vreme, bilo je tu i igara AAA zvanja, ali se u globalu ovaj potez pokazao svrsishodnim. Ovaj potez je odjeknuo, čulo se za njega i u Valve-u naravno, ali su oni slabo marili za to. Njihova procena je bila da će to samo kratkotrajno doneti boljitak ljutom rivalu i da na duže staze ni na koji način ne može da naškodi njihovom poslovanju. Ispostaviće se, bili su potpuno u pravu.
Danas, Epic Games koristi možda i pomalo podmuklu taktiku, ali kao što naša stara izreka kaže „u ljubavi i ratu, sve je dozvoljeno“, e baš tako dela na tržištu i Epic. Imaju sistem po kojem izdvajaju određena sredstva koja bi zadovoljila razvojne studije, koji imaju kvalitetne proizvode, ali opet nisu potpuno finansijski nezavisni i ne mogu sebi da dozvole neuspeh na tržištu. Takvim studijima ponude saradnju tako što delom finansiraju njihove projekte. U zamenu za to, dobijaju određeni procenat od prodaje, ali i pravo na ekskluzivnost, odnosno da finansirani projekat bude dostupan isključivo na Epic Games platformi. Ova taktika za sada pokazuje rezultate, jer se kod igrača budi takozvani FOMO (fear of missing out) efekat.
Valve za sada ne brine, jer i dalje „drže“ tržište u većem procentu i inkasiraju značajnije sume novca. Doduše, problem bi u nekom momentu mogao da postane i to što Epic iza sebe sada ima i određeni kineski kapital, posredstvom kompanije Tencent koja poseduje određeni udeo u deonicama Epic kompanije. Kako god bilo, mora se priznati da je Epic zabeležio značajan rast u odnosu na prvo stupanje na veliku scenu, ali da je ipak potrebno mnogo više da bi se značajnije ugrozio znatno snažniji konkurent sa druge strane.
Lično smatram da je Steam ipak i dalje broj jedan. Bio i ostaće verovatno. Igre mi nikada nisu bile toliki prioritet da moram da ih posedujem od prvog dana. Kad zaigram, zaigram. Što se Epic naloga tiče, pa verovatno će i dalje da skuplja prašinu dok ne bude bilo potrebno ugrabiti neku od besplatnih igara u ponudi. Ipak je Epic Store poznat kao platforma koju većina „ne voli“. Izgleda da ni ja nisam izuzet od tog pravila.
Autor: Nebojša Klasanović
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.
