Brže, bolje, teže: Ghostrunner 2 recenzija

Ghostrunner 2 je savršen primer kako nastavak treba da se razvija i da unapredi sve što je prethodni deo predstavio. U inicijalnoj recenziji, napisao sam da je akcija fenomenalna, što i dalje stoji, da muzika kida i cepa, što i dalje stoji, da ima originalan sistem unapređivanja, koji je sada još bolji. Pa hajde da uđemo u detalje ovog nastavka.

Ako niste igrali prvi deo, Ghostrunner 2 je akcioni FPS iz prvog lica gde ste u ulozi androida koji je ujedno profesionalni ubica, i na vama je da isečete sve što vam stoji na putu. Ono što izdvaja ovu igru je brza akcija i 1-hit-kill što znači da većinu protivnika ubijate iz jednog udarca ali to isto važi i za vas. Tako da je svaka misija tečni orkestar parkura, ubijanja i planiranja. Ghostrunner 2, kao i prethodnik, ne štedi igrača i svaka greška se kažnjava, ali vam daje ogromnu količinu načina da obojite zidove crvenom bojom. Ono što je ostalo iz prethodnog dela su jasne opcije prilasku svake misije gde možete da lepo isplanirate svoje putanje, bilo da idete direktno na protivnike ili koristite zidove, kanape i razne druge viseće predmete kako bi se što lakše i brže približili protivnicima. Skakanje, klizanje, izbegavanje je i dalje tu, samo je mnogo fluidnije i zabavnije. 

Verna katana se vraća u prvi plan, samo ovoga puta ima više smisla. Katanom sada možete da blokirate napade protivnika. Sada imate stamina metar koji vam pokazuje koliko možete da blokirate pre nego što napad prođe kroz vašu odbranu. Neki neprijatelji dozvoljavaju da ih blokirate samo jednom i instant ubijete posebnim animacijama, dok su neki napadi neodbranjivi pa ćete morati da se oslonite da dobri stari dash. 

Pored katane, u arsenalu imate razne sposobnosti koje će vam pomoći kako za borbu tako i za parkur. Na primer, šuriken je sada obična sposobnost sa kojom možete da ubijate ali i da koristite za kačenje na određene površine ili aktiviranje puzzle mehanika. Takođe, šurikenom možete da se zakačite i za neke neprijatelje što vam dozvoljava brz i lak pristup istim. Kasnije ćete otključati sposobnost sakrivanja kao i bukvalni ručni laser koji može da poseče pola mape ako ste dovoljno precizni. Alata za zabavu ima dosta a na vama je da iskombinujete sve u crvenu simfoniju smrti. 

Misije su podeljene na recimo tri tipa. Prvi je klasična arena gde imate zadatak da istrebite sve na putu i istražite što više (jer su svi materijali za upgrade, kao i kozmetike, sakriveni po mapama). Drugi tip je klasičan parkur sa preprekama gde morate da budete super precizni i brzi. I treći tip je brza vožnja motora koja kombinuje prethodna dva tipa. Motor je novina u Ghostrunner 2 i sjajno ide uz estetiku igre. Koristićete ga za istraživanje i super brze poteze, pogotovo negde u drugoj polovini igre gde dobijate polu-otvoreni svet. Svaka misija nudi nešto posebno, bilo da li su to drugačiji pristupi parkuru ili novi i teži protivnici. Ni u jednom trenutku nisam imao osećaj repetativnosti, barem što se ovih svedenih misija tiče, što se ne odnosi na otvoreni svet. 

Otvoreni svet je bila dobra ideja na papiru, ali mi se čini da nije najbolje realizovana. Iako kroz otvoreni svet imate šta da radite, sam svet je prazan i dosadan. Iako lep, uglavnom ćete imati tačno definisane lokacije gde se nešto dešava, dok je veći ostatak samo ruina i praznina. Nisam imao inicijativu da istražujem sem za neka skrivena unapređenja, i mislim da je otvoreni svet morao mnogo više da ponudi.

Priča u prvom delu je bila minimalna i išla je uz ritam igre. U nastavku je priča svedenija gde ćete moći da razgovarate sa NPC-evima u glavnom HUB-u igre. Sada imate svoju bazu gde možete da se unapređujete i planirate taktike za sledeću misiju. Priča nije ništa posebno, standardna žanrovska cyberpunk priča puna izdaje, tajnih planova i korporacija. Nije ni bitno jer ono na šta ćete se konstantno fokusirati je ubijanje na najlepše moguće načine. 

O grafici ne moram ništa ni da kažem. Prvi deo je izvukao sve što je mogao iz Unreal Engine 4 i čini mi se da nastavak vuče još više (mislim da nije rađen u UE5). Osvetljenje, refleksije i detalji tekstura su neverovatno dobri i izuzetno opisuju svet u kom se nalazite. Na PS5 u performance modu, igra mi se činila zaključanim na 60 fps-a i nisam osetio opadanje frejmova čak i u većim bitkama ili misijama sa puno detalja (sem u par misija sa motorom, ali je zanemarljivo).

DLC iz prvog dela je dosta unapređen i sad se zove Roguerunner. Ovo je roguelike mod gde su sve mape proceduralno generisane. Krećete sa osnovnom opremom i određenom količinom života i cilj vam je da stignete što dalje. Na kraju svake arene dobijate neko unapređenje ili živote i birate svoju dalju putanju. Ono što je specifično za ovaj mod je to što neka unapređenja postoje samo u Roguerunner tako da nije klasičan dodatak na kampanju, već može da se vodi kao samostalna igra. Kao i većina roguelike igara i Roguerunner je izazovan, ali ćete sa svakim potezom biti sve jači i jači. 

Igru sam testirao na PS5 i mogu da vam kažem da ova varijanta nikako nije za mene i mnogo sam se mučio. Kontrole su precizne i fluidne ali kontroler ne može da iznese tu neverovatnu preciznost i reakcije koje mogu sa mišem i tastaturom (čast izuzecima), tako da ne preporučujem da se Ghrostrunner 2 igra na konzolama. „Pozajmio“ sam kopiju sa interneta čisto testa radi i razlika u izvođenju, reakcijama i preciznosti je zaista ogromna.

Ghostrunner 2 je sjajan nastavak jer donosi dosta novina u odnosu na prethodnika, ali i unapređuje prethodne ideje. Neke novine, kao otvoreni svet, nisu najbolje realizovane ali su sve stare mehanike savršene. Ovo znači da bi Ghostrunner 3 (ako ga bude bilo) trebalo da bude savršena igra.

Ghostrunner 2 je dostupan za PC, PS5 i Xbox Series X/S

Autor: Igor Totić

Igru ustupio: Iris Mega

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.