Flešbek 28 godina unazad: Flashback 2 recenzija

Kao razvojni studio i izdavač, Microids imaju odlične ideje, naslove i pre svega volju da rade na igrama. Međutim, problem koji ih prati jeste da su skoro sve igre koje izađu iz njihove kuhinje nedopečene. Ne znam da li nemaju tajmer da im kaže kada je nešto ”gotovo”, da li se tajmer pokvario i ne pokazuje dobro, ili jednostavno QA tim ne postoji.

Conrad B. Hart se nekako vraća u nove nevolje, iako je već spasao svet od invazije vanzemaljaca. Probudivši se na nepoznatoj lokaciji, prvo pronalazi svoje oružje sa AI A.I.S.H.A. programom i onda kreće u potragu za Ianom, njegovim nestalim prijateljem, kao i razlogom zbog kog je izgubio pamćenje.

Originalni Flashback, legendarni naslov koji je umnogome unapredio gejming sferu i doneo nove ideje u istu, pretežno je bio 2D ostvarenje. Njegov rimejk iz 2013. godine je na to dodao 2.5D grafiku ali se i dalje striktno držao kretanja ”s levo na desno”. Flashback 2 napušta sve to i ulazi u neku vrstu 2.5D lokacija gde imate više slobode kretanja po istim, ali na koje i dalje gledate sa strane i napredujete kao da igrate neki side-scrolling naslov.

Poređenje sa prethodnim verzijama je neizbežno, pogotovu što se ovde radi o pokušaju oživljavanja legendarnog naslova. Iako je prvi deo imao akcione sekvence, one su se manje svodile na bezumno pucanje i neprekidne talase protivnika koji se pojavljuju niotkuda, kao što je ovde slučaj. Original je bio više fokusiran na manje okršaje i mnogo više pravih akcionih sekvenci gde ste morali brzo da platformišete i prođete kroz određene deonice u veoma filmskom stilu. Flashback 2 manje više to izbacuje i više se fokusira na otvoreniji svet koji je i dalje bolno limitiran.

Imaćete opciju da detaljnije istražite lokaciju, ali progresija je i dalje veoma linearna. Moći ćete da birate sporedne zadatke koji donekle imaju poentu, ali su veoma generični i u jednom momentu ćete se osećati kao da traćite vreme. Imaćete nekoliko opcija pri dijalogu sa drugim ljudima, davajući vam iluziju izbora i dubine narativa, ali posledice ne postoje. Naravno biće i borbe, praktično non stop, ali će svaka arena u kojoj zaglavite biti toliko neprijatno nefer u nekim situacijama da ćete se smoriti kada vidite da se opet, po ko zna koji put, neprijatelj samo pojavio iza vas, ili da ne možete da ga upucate zato što ga ograda u obliku šipke i nevidljivog zida štiti, ili to da pokušavate da pogodite jednog protivnika dok se vaš automatski sistem ciljanja fokusira na drugog. Imaćete opcije da se branite štitom i brzo uklonite protivnike ako uspete da ih pogodite, ali nemojte pokušavati da se šunjate jer taj sistem praktično ne funkcioniše.

Čak i pokušaj pravljenja interesantnijeg načina putovanja između lokacija, putem hover bike-a, je toliko dosadan i bespotreban da bi bilo bolje da su jednostavno ubacili fast travel sistem. Ipak, najčudniji i najgluplji sistem koji igra implementira jeste da terminal za snimanje pozicije možete iskoristiti samo jednom po lokaciji. Svi koji i dalje igraju ovu igru se nadaju da će se to promeniti u nekom patch-u. Ako se nadate da ćete bar imati platformisanja i rešavanje zagonetki u izobilju, moraću vas i tu razočarati, pošto će i to biti veoma bangavo, prosto i u nedovoljnoj količini.

Vizuelni prikaz je više nego fin. Čak i ovaj sistem u kome se slobodno krećete po lokacijama, ali se na iste gleda sa strane, veoma je zanimljiv dodatak na ovaj žanr. Možda ga neka druga igra nekad bolje implementira. S druge strane, animacije su poprilično bazične i neinspirativne. Glasovna gluma je jedva podnošljiva, do te mere da bi možda bilo bolje da je ugasite i prosto čitate tekst. Muzika je sušta suprotnost i apsolutno je fenomenalna – rado ćete slušati skoro svaku numeru.

Igra je toliko loše optimizovana da čak i na PS5 konzoli predugo učitava nivoe, ponekad secka na nekim deonicama i toliko je puna bagova vidljivih čak i najobičnijem igraču da ćete se zapitati da li je neko ovo uopšte testirao pre nego što su izdali igru.

Da je ovo neki novi IP, i dalje bi bio klasifikovan kao loš, ali bismo bar imali nade da će ga srediti sa nastavkom, pogotovu ako ga je razvijao neki indie studio. Kako ništa od toga ne važi, pa čak i da kažete da je Microids indie studio, i dalje imaju previše igara da bi neko rekao da nisu iskusni u pravljenju istih. Ako ste baš zagriženi fan originala i čekali ste celih 28 godina da biste igrali nastavak, jedini način da uživate u Flashback 2 jeste sa brdom strpljenja i ljubavi prema serijalu i originalnom kreatoru koji se možda malo pogubio u načinu pravljenja igara posle tolikih godina.

Flashback 2 je dostupan za PC, PS5, PS4, Nintendo Switch, Xbox One i Xbox Series X/S

Autor: Stefan Mitov Radojičić

Igru ustupio: Iris Mega

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.