Mnogo volim Warhammer 40k univerzum. Ova izjava je verovatno suvišna jer ko god duže vreme čita Play!Zine, videće da ja grabim većinu Warhammer 40k igara. Većina su promašaji, jer Games Workshop deli licence šakom i kapom, ali uvek se pronađe neka igra koja poštuje izvor i bude zabavna (Boltgun, Space Marine, Gothic Armada). Uvek sam se trudio da budem objektivan u svojim recenzijama, koliko god su recenzije po definiciji subjektivne, ali Warhammer 40k uvek ima malo više moje pažnje. Rogue Trader je vrlo bitna igra u mojoj Warhammer 40k kolekciji i recenzija ove igre ne samo da neće biti objektivna, nego će biti teško poređena sa drugim igrama kao i sa izvornim sistemom. Rogue Trader je baziran na Rogue Trader table top RPG sistemu koji je izašao krajem 2009 godine. Ali hajde da se vratimo u istoriju kako bih vam objasnio moju perspektivu.
Pre nekih 15 godina, rešio sam da se upustim u GM vode. Do tog perioda sam igrao neke Cthulu FRP-ove, StarCraft (modifikacija za Star Wars FRP, velika preporuka), naravno D&D i ostale. Ono što sam shvatio kao igrač i kao GM je da nisam bio preveliki ljubitelj „mača i magije“ već sam više naginjao ka modernim ili futurističnim FRP-ovima. Warhammer 40k me je uvek fascinirao i sticajem okolnosti sam saznao da postoji više različitih pravilnika za ovaj univerzum. U tom periodu, tri knjige su bile dominantne koje ću podeliti na „power level“ radi lakšeg razumevanja. Bilo je još par knjiga koje su izašle u međuvremenu (Only War, Black Crusade) ali nisu bitne za kontekst.
Prvo smo imali Dark Heresy (niski power level), gde su igrači u službi Imperijalne Inkvizicije rešavali problem jeretika kroz razne misterije i istraživanja. Onda je bio Deathwatch (visoki power level) gde preuzimate ulogu posebnog odreda Svemirskih Marinaca koji imaju za cilj da unište sve što nije čovečanstvo (uprošćeno, ali kapirate poentu). I treća knjiga je bila Rogue Trader (srednji power level), koja se kompletno razlikuje po premisi od prethodne dve. Ono što me je odmah kupilo kod Rogue Trader sistema je to što sama premisa ostavlja dosta otvorenih opcija za razliku od druge dve knjige. Igrači u Rogue Trader sistemu igraju posadu na brodu nekog Rogue Trader-a kog može da igra igrač ili NPC. Rogue Trader kao osoba ima posebnu dozvolu, dokument (Warrant of Trade), koju je, kako legenda kaže, Imperator lično potpisao i koja dozvoljava odrešene ruke u putovanju kroz univerzum. To znači da, tehnički, Rogue Trader-i nisu vezani doktrinama, zadacima, inkvizicijom, pravilima, ali moraju da šire ideju čovečanstva u neistražene delove univerzuma. Samo ovo pravilo otvara ogromne role play mogućnosti koje dozvoljavaju igračima da budu pirati, istraživači, osvajači, izdajnici, i šta god im drugo padne napamet.
Jednu Rogue Trader kampanju sam vodio oko 3 godine gde su igrači bili posvećeni sistemu i univerzumu koji su sami oblikovali. Toliko su dobar posao uradili da su se te promene u univerzumu i nekim bitnim NPC-evima prelili u druge kampanje i sisteme koje sam vodio, jer je bilo baš toliko dobro. Štaviše, ne bih da budem paranoičan (ali hoću), ali neki bitni detalji iz mojih FRP-ova su postali zvaničan Warhammer 40k Lore canon, tako da ću do kraja života tvrditi da me Games Workshop špijunira (šala, dabome). Do dan danas se u društvu prepričava taj Rogue Trader (a i Deathwatch) FRP koji sam vodio i to mi je bilo najbolje GM iskustvo do sada.
Ova priča me dovodi do Owlcat Studios i Warhammer 40k Rogue Trader CRPG igre. Ceo ovaj uvod ima smisla, jer igra Rogue Trader mnogo pozajmljuje iz originalne knjige, to jest pravilnika. Neki elemeni su promenjeni kako bi funkcionisali u video igrama, ali neke odluke su čudne i dodatno komplikovane.
Dok sam igrao Rogue Trader video igru, razmišljao sam (da ne kažem kukao) „e što ne izađe pre Baldur’s Gate 3“ jer ću apsolutno morati da je poredim sa najboljom RPG igrom 2023. Ovo je šteta, ali nemam izbora. BG3 je ostavio veliki utisak na mene i inspirisao razne GM ideje za buduće FRP-ove koje Rogue Trader (video igra) nije uspeo.
Prvo sam pre izlaska igrao beta verziju Rogue Trader-a koja je bila pokvarena na svakom ćošku. Ova beta je bila, po mom mišljenju, skriveni Early Access jer poliranje igara za release nije najjača strana Owlcat-a. Beta je bila okej, ali se videlo da dosta fali i igra je bila praznjikava i vrlo ograničena. Dosta stvari u beti je bilo označeno da će izaći sa glavnim izlaskom igre tako da sam imao nadu. Nažalost…
Pa da krenemo baš od samog početka – kreacija karaktera. Prilikom pokretanja nove igre, prvi izbor koji dobijete je opcija podešavanja težine. Postoji pet unapred definisanih opcija ali i mogućnost da sami podešavate svaki detalj težine. Ovo se uglavnom odnosi na modifikatore kao što su procenat bonusa za zaklon, minimalna šteta koju možete da nanesete oklopu, procentualni modifikatori neprijateljskog HP-a, i slično. Ovo apsolutno ništa neće značiti nekome ko nikada nije igrao ovakav tip CRPG igre, a pogotovo ako nije igrao Rogue Trader FRP. Čak i ja koji sam vrlo upoznat sa sistemom, nisam mogao da podešavam specifične opcije jer nisam znao koliko utiču na igru. Ovi modifikatori mogu, realno, samo da se koriste u situacijama kada krećete priču sa novim likom posle prelaska igre ili posle drugog poglavlja.
Nakon odabira težine, možete da izaberete jednog od tri unapred definisanih karaktera. Ova opcija je odlična ako ne želite da se bavite samom kreacijom lika i da odmah krenete u avanturu, mada ne preporučujem. Nakon toga birate izgled lika i portret. Dok su portreti fenomenalno nacrtani, sam dizajn ingame likova, to jest njihovih modela je jako bazičan, tako da svakako nećete imati puno opcija u kreiranju lika. Osnovni izgled, kosa, augmenti, tetovaže (koje skoro nikada nećete videti u igri) i tip glasa. Kao i u svim Owlcat igrama (Pathfinder Kingmaker, Wrath of the Righteous), možete da ubacite bilo koji svoj portret u igru. Nakon toga birate ime broda, jer svaki Rogue Trader mora da ima svoj brod, a potom ulazite u detalje klase.
Ovde igra kreće znatno da se razlikuje od FRP-a. Neke stvari su ostale zajedničke, na primer izbor vašeg porekla, tipa planete sa koje dolazite, i svi izbori dodaju ili neke talente ili karakteristike. Ono gde se igra najviše razlikuje u odnosu na FRP jeste u Arktipovima i klasama. Dok je Rogue Trader FRP imao striktne klase, Rogue Trader igra ima Arktipove koje produbljujete kroz upgrade grane. Na početku imate izbor od četiri tipa: Warrior, Officer, Operative i Soldier. Svaka od ovih tipova se posle grana u pod tipove koji nemaju svi iste putanje, ali i mogu da imaju. Jasno mi je zašto su ovo uradili. U FRP-u, Rogue Trader je klasa. Svaka klasa u FRP-u ima svoju progresiju i svoje talente dok u igri niste ograničeni izborom. U igri ćete odmah na početku biti Rogue Trader, ali možete da budete i Psyker, Tech-Priest ili mešavina.
Novi igrači će odmah biti izbombardovani raznim statistikama, talentima, bonusima, procentima i može da bude jako zastrašujuće – jer i jeste. Rogue Trader FRP funkcioniše po d100 principu iliti procentualnim vrednostima. Na primer, ako igrač treba da puca na neprijatelja, on gleda svoj Balistic Skill i baca dve kockice (d10 + d10 desetice). Ako Balistic Skill ima na primer vrednost 50, a igrač je bacio 32, on prolazi napad i prelazi u fazu nanošenja štete. Naravno, ovo je uprošćen primer jer se gledaju razni drugi bonusi, ali to nije sada bitno.
U igri, sistem funkcioniše po sličnom principu, ali se igra vrlo trudi to da sakrije, kao da se stide što koriste izvorni sistem. U BG3 lepo vidite kockicu za svaki skill check, i nimalo ne ubija imerziju, dok su kockice u RT sakrivene i možete da vidite samo neke detalje u logovima koji se moraju manuelno upaliti. Logovi su generalno nepotpuni i ponekad čak i netačni, ali to će se rešiti zakrpama.
Meni je jasno zašto su ovo uradili, da ne bi uplašili ljude sa malo komplikovanijom matematikom. Ali svi skilovi i talenti su svakako zidovi teksta sa matematičkim formulama i nepotrebno komplikovani. Na primer, Operative ima aktivni skill da stavlja eksploite na neprijatelje koje aktivira na primer sa Expose Weakness. Expose Weakness sposobnost kaže da se sa neprijatelja skidaju svi eksploiti i neprijateljski dodge, parry i oklop opadaju za –(10 + broj stakova eksploita x5)% do kraja poteza. Ovo je izuzetno komlikovano za nekoga ko nikada nije igrao niti sistem niti CRPG, a nema ni razloga da bude. A ovo je bukvalno prva sposobnost koju Operative dobija. Ovo je samo primer jednog Arktipa, ostali nisu nimalo lakši.
Sama igra počinje megalomanski, kao što svaka 40k igra treba da bude. Kamera prikazuje unutrašnjost ekstravagantnog broda i imperijalnih ukrasa, statua i portikula čija veličina ne služi ničemu sem da prikaže hedonizam, gracioznost i megalomaniju Imperije – mnogo je kul. Kamera se zaustavlja na jednoj terasi gde se nalazi vaš lik i saznajete da ste se našli na brodu Rogue Trader-a Theodore van Valencius i ona traži da priča sa vama. Saznajete da ste jedan od njenih naslednika i u izboru ste da nasledite brod i postanete vođa cele dinastije. Izdaja se desi, jeretici napadaju brod i vi sticajem raznih okolnosti postajete Rogue Trader van Valancius i krećete u svoju avanturu. Prvo poglavlje igre se fokusira na skupljanje osnovnog tima to jest najbitnijih oficira i služi kao dugačak tutorial i upoznavanje sa Rogue Trader principima u lore smislu, kao i sa mehanikama igre. U prvom poglavlju, ograničeni ste na Rykard sistem koji ima par planeta i dve stanice koje možete da posetite. Sve ove lokacije su poprilično linearne sa vrlo malo prostora za istraživanje što je velika šteta. Od mesta sletanja pa do kraja lokacije, otključavaće vam se misije i imaćete bitke i to je maltene to. Ono što me je vrlo začudilo je to što u prvom poglavlju ima vrlo malo prostora za role play. Za razliku od BG3, imate izuzetno ograničene opcije interakcije i to su uglavnom pasivne. Problemima ćete pristupati ili kroz razgovor ili kroz bitku, i nema nikakve druge opcije ili nekog inovativnog pristupa koji možete da smislite. Ako, recimo, naletite na pobunu na brodu, imate opciju ili da ih sve smirite, ili da se priklonite pobunjeničkoj strani ili da ih sve pobijete. Prve dve opcije se svode na razgovor i rolanje check-ova, koji se instant dese i nema nikakve tenzije. Kroz kombat ćemo proći uskoro.
Najveći problem koji sam imao sa igrom je veliki manjak glasovne glume. 40k univerzum je dizajniran da bude rečit, elokventan sa puno arhaičnih i retkih reči – High Gothic kako ga zovu po loru. Igra ima fenomenalan napisan tekst, stvarno sam imao osećaj da su se vrhunski potrudili da prenesu bombastične razgovore između likova, ali samo kroz tekst. Kao i u svakoj Owlcat igri, svi pojmovi u tekstu su markirani i možete staviti miš preko njih da dobijete detaljnije objašnjenje šta znače. Jako retko ćete čuti glasove glumaca i to na čudnim mestima samo, što je veliki promašaj za ovu igru. S obzirom da ima toliko teksta kako u priči, tako i u pravilima, igra se usporava na brzinu puža. Imerzija i osećaj urgentnosti apsolutno padaju u vodu. Šteta, jer na mestima gde ima glasovne glume, vidi se da su se glumci trudili, iako ne zvuče super prirodno. Na primer, neki likovi potpuno drugačije izgovaraju isti pojam, ali to je više krivica glasovne režije nego samih glumaca.
Muzika je retka, ali kad je ima, baš pripada samom settingu i poboljšava atmosferu. Ambijentalni zvukovi su isto prisutni ali su suptilni, pa ćete često u tišini čitati konverzacije što je mene često umaralo. Jedno je kada se smestite u fotelju ili krevet i čitate knjigu, a drugo je kada čitate tekst u malom delu velikog ekrana. Ostali zvukovi su ispod prosečni ili vrlo bazični. Korišćenje sposobnosti se svodi na kratku animaciju i jedan do dva zvučna efekta sem ako nisu neka specifična oružja kao bolter ili psyker magije (koje su isto dosta suptilne).
Tokom igranja, imaćete party od 6 karaktera, što je po mom mišljenju mnogo, pogotovo za ovakav tip igre. I to je samo u vašem party-u, jer će vam se kroz igru pridružiti dosta raznovrsnih karaktera, ali to zahteva balansiranje grupe i individualno levelovanje svakog. Samo levelovanje je na prvi pogled jednostavno jer po nivou dobijete jedan talenat i jedan skill (ne uvek), ali spisak talenata i skilova je ogroman i u početku ćete se lako uplašiti od količine izbora, pogotovo što su uglavnom pasivne stvari sa gorepomenutom komplikovanijom matematikom. Igra vam nudi „najbolje“ izbore ali to su uglavnom sigurni, standardni izbori koji vam neće promeniti gameplay. Imate prostora za eksperimentisanje, ali se pripremite na veliku količinu čitanja i razmišljanja.
Igra nudi i moralni sistem sa tri grane. Dobrica, imperijalni dogmatični monstrum, i zli jeretik. U odnosu na vaše izbore (a tačno ćete znati kad su), možete da dobijate poene za jedan od ova tri tipa, ali kad dogurate na određeni nivo jednog tipa, ostali će vam se zaključati i možete nastaviti samo jedan da unapređujete. Moral vam dodaje neke RP bonuse kao i sposobnosti da nosite određenu opremu.
Oprema je komplikovana kao i ostatak igre, jer oklop nema samo vrednost nego koliko vam utiče na dodge, koliko vam smanjuje brzinu, da li vam daje bonuse u odnosu sa koje planete dolazite, i slično. Isto važi i za oružja ali su ona dosta jednostavnije objašnjena, ali matematika štete nije. Igra je vrlo darežljiva što se loot-a tiče tako da ćete oklope, opremu i oružja konstanto dobijati. Ne brinite, inventar nije problem jer sve što vam ne treba ide u brod i koristi se za trgovinu, to jest skupljanje reputacije sa drugim frakcijama.
Ono što je sjajno urađeno u igri je Profit Factor. U Rogue Trader FRP-u, novac se ne koristi za monetizaciju jer su skoro svi Rogue Trader-i izuzetno bogati i korišćenje novca je trivijalno. Ono što vi imate je Profit Factor, to jest opštu monetarna vrednost Rogue Trader-a koju koriste za nabavku opreme i posade. U igri, Profit Factor funkcioniše na sličan način. Ako trgujete sa nekom frakcijom, oni vam daju spisak opreme koju nude u odnosu na reputaciju koju imate sa njima. I sva oprema ima svoju PF vrednost. Ako je, na primer, neka dobra puška PF 10 a vi imate PF 13, vi bez problema možete tu pušku da kupite, ali vam ne spada PF. Prodajom silne opreme koju dobijate tokom misija, povećavate reputacije i time se otvaraju nove opcije kupovine, a Profit Factor povećavate kroz igru ispunjavanjem role play akcija i rešavanjem specijalnih zadataka.
Na kraju stižemo do kombata koji bi trebalo da bude srž ove igre. Postoje dva tipa kombata, pešadijski (party combat) i svemirski. Prvo ću pričati o svemirskom, jer je dosta jednostavniji.
Posle prvog poglavlja, dobijate mogućnost da putujete kroz sektor i time se otvarate napadima kako pirata, tako i jeretika i xenosa. Svaki borba je potezna i koristi poene za kretanje i poene za akcije. U svemiru, prvo morate da pokrenete brod kako biste se postavili za pucanje a onda ispalili iz baterija koje možete prethodno da rasporedite kako želite. Na početku imate prednje, zadnje i bočne baterije, ali i torpeda. Kada se ispale, torpeda se kontrolišu kao posebne jedinice što dodaje veću kontrolu i mesta za strategiju. Ove bitke ne traju dugo ali imaju drugačiji tempo od ostatka igre, što je zabavno. U RT FRP-u, svaki igrač je zadužen za neki segment broda i dodaje bonuse na specijalne rolove. Na primer, Arch-Militant bi bio zadužen za pucanje iz broda jer ima najbolji Balistic Skill, dok bi Void-Master bio za kormilom jer ima najbolju navigaciju i percepciju. U igri možete da radite slične stvari tako što svoje članove grupe postavite na specifične segmente i oni dobijaju bonuse, samo se sve kalkulacije dešavaju u pozadini i gubi se imerzija. Na primer, u Rogue Trader FRP-u sam imao situaciju gde Rogue Trader zahteva naglo skretanje ulevo, što znači da posada treba da naglo koči i skreće. Void-Master igrač dodaje dodane bonuse na ovaj manevar i roll prolazi. Sad je sve na Arch-Militantu koji će u poslednjem momentu opaliti jedini desni top koji radi ili svi umiru. Tenzija na stolu je ogromna dok igrač uzima kockice u ruke, pomoli se Imperatoru i baca kockice. Ova tenzija nije prisutna u igri, što je možda i okej, ali jednostavnost svemirskih bitki ubija tu imerziju i osećaj opasnosti.
Party kombat je potpuno druga zverka, i meni se nimalo nije dopao. Wrath of the Righteous je imao poteznu bitku kao i borbu u realnom vremenu sa pauzom. Rogue Trader igra ima samo poteznu i to po XCOM principu, što mislim da je veliki problem i loš izbor.
U Rogue Trader FRP-u, kombat se razvija po rundama koristeći akcije. Postoji spisak akcija koje možete da iskoristite tokom bitke i dele se na Free, Full i Half akcije. Free akcije su govor, molitve ili neke akcije koje igrač može da uradi, uz dozvolu GM-a koji dodaju neki detalj akciji. Full akcije pokrivaju ceo vaš potez i to su uglavnom moćnije ili akcije koje se teže izvode. Half akcije su dodaci ili bonusi koje možete da odigrate tokom bitke. Na primer, za Half akciju, ja ću pomeriti svog karaktera određeni broj polja i onda pucati običnim napadom. Ili obrnuto, prvo ću pucati pa se pomeriti iza zaklona.
U igri, vi imate poene za akciju i poene za kretanje. Onog momenta kada iskoristite napad, na primer pucanje, svi poeni za kretanje će vam se automatski potrošiti (sem u specijalnim momentima). Ova odluka mi uopšte nije jasna. Ovim izborom, gubi se svaki strateški potez koji imate posle postavljanja iza zaklona i svodi se na prepucavanje preko terena pa ko pogodi pogodio je. Većina skilova su razni bafovi koji su vrlo bazično animirani, većina modela nema mnogo detalja i vidi se klasičan copy paste od protivnika do protivnika, a zvučni efekti su ispod prosečni. Pošto je vaša grupa velika, i neprijatelja će biti dosta, što čini bitke izuzetno dugim ali ne i komplikovanim.
Celo prvo poglavlje ćete preći bez nekih problema što se bitki tiče, dok od sredine drugog poglavlja težina naglo skače. S obzirom da vas igra upoznaje sa mnoštvom mehanika vrlo brzo, balansiranje šest članova ekipe i pravljenje neke sinergije postaje jako izazovno. Psyker-i su takođe veoma čudni u igri. Svaki put kada bace magiju, imaju šansu da prizovu nešto što se zove Perils of the Warp. Ovo je nasumični efekat koji unosi neku dinamiku u bitke ali često po vašu štetu. Ja ne znam da li je bug, ili samo do moje sreće, ali ja sam u svakom potezu u svakoj bitci prizvao barem jednog Chaos Spawn-a koji je uništavao sve moje planove. Drugar koji isto igra RT kaže da nema toliko Perils of the Warp tako da je možda i do moje sreće, ali svakako bi trebalo da postoji limit umesto da moram svaki put da resetujem bitku jer ju je nemoguće dobiti. U Rogue Trader FRP-u Perils of the Warp se dobija teže, jer Psyker mora da se „natera“ da baci magiju koja bi prizvala Peril (Fettered, Unfettered, Push mehanika).
Owlcat je poznat po izbacivanju neispoliranih igara, što nije za pohvalu. Rogue Trader je imao dugu Betu i nisam očekivao da igra ovoliko bude pokvarena, ali tek od trećeg poglavlja. U tom segmentu ne samo da se igra cepa po kodu nego i priča kreće da se raspada, kao da su morali da zbrzaju poslednju trećinu igre zarad nekog roka. Zakrpe će pomoći ali ne i za elemente priče.
Rogue Trader, kad se uzme sve u obzir, nije loša igra. Ali u periodu kad je izašlo toliko puno hitova, očekivao sam mnogo više. Owlcat se dokazao sa Wrath of the Righteous i čini mi se da su ovde malo ispustili loptu ili su bili preambiciozni. Kao ljubitelj Rogue Trader FRP-a sam vrlo razočaran, jer mislim da su uspeli da prenesu samo setting ali ne i dušu igranja. Pre nego što kažete „ali FRP je drugačiji od igre i osećaj će biti drugačiji“, reći ću samo Baldur’s Gate 3. Ja verujem da će se Rogue Trader pretvoriti u sjajnu igru, jednog dana. Ali trenutno čak ni fanovima ne mogu da je preporučim u ovom stanju, pogotovo ne ljudima koji hoće da se upuste u CRPG. Treba sačekati dosta zakrpa pa čak i (nadam se) nekih mehaničkih promena, a za sada je samo plaćeni play test.
Warhammer 40,000: Rogue Trader je dostupan za PS5, PS4, Xbox One i PC
Autor: Igor Totić
Igru ustupio: Owlcat Games
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.
Warhammer 40,000: Rogue Trader
49,99€
Za:
- Lore i lepo prenesen 40k univerzum
- Dubina skilova i talenata
- Nove mehanike koje se razlikuju od FRP-a
Protiv:
- Manjak glasovne glume
- Čudne odluke za bitke
- Igra se raspada posle drugog poglavlja
