Još jedan u nizu izgubljenih setova: TIEBREAK recenzija

Požuda za modernom i licenciranom teniskom simulacijom postoji verovatno oduvek, makar otkad smo doživeli Top Spin 4 još pre više od deceniju. Nažalost, iako je Top Spin 2k25 vratio stari gejmplej u ne tako novom odelu. Zbog površne karijere, jezivo zastarele grafičke podloge i ograničene postave igrača, teško je bilo preporučiti ovo izdanje, iako je faktički jedino na tržištu koje nudi ”tenisko iskustvo’. Međutim, Big Ant, proizvođač ne tako dobrih igara kao što su AO Tennis 2 i World Tennis Tour je sada uz mnogo veći budžet već mesecima prolazio kroz Early Access razvoj zvanične licencirane ATP i WTA igre. Iako je igra izgledala ”grubo oko ivica”, Early Access i generalno aktivna komunikacija sa zajednicom su obećavale pozitivan razvoj igre u mesecima koji nadolaze, dok odjednom Tiebreak nije najavljen da naprasno izlazi iz Early Access faze, što je izazvalo znatnu brigu o stanju ove igre na izlasku.

Nažalost, Tiebreak nije mnogo prebacio, inače vrlo nisku lestvicu, koju je postavio prethodnik AO Tennis 2. Gejmplej manjka u fundamentalnim aspektima i nosi probleme koji su se vukli kroz celokupni Early Access period. Šprintanje po terenu je surealno brzo, dok loptica generalno kao i da „nema fiziku“, čineći spin udarce vrlo nerealnim i lošim, pogotovu slajs. Same podloge su relativno irelevantne i ne utiču preterano na igru, dok je nivo težine gotovo nebitan, jer je AI apsolutno glup u svakom smislu i poene ćete lako dobijati šakom i kapom na iste fore razvaljujući dijagonale u prazan prostor bez većih problema.

Mečevi ovime rezultuju u veoma nerealističnom maniru, gde poeni u većini slučajeva traju predugo ili prekratko i ne ostavljaju mnogo satisfakcije za igrača, bilo da ste postigli viner ili iznudili grešku protivnika. Servis igra je bazična, voleji takođe, dok su takozvani specijalni udarci kao što su balon top spinovi ili oštri slajsevi jednostavno nefunkcionalni i u većini slučajeva nepotrebni. Kretnja loptice je prebrza i operisana od svakog fizičkog modela koji iole podseća na realizam, stvarajući efekat nekih teniskih arkada od pre više od deceniju, koje su ponovo pružale više zadovoljavajuće iskustvo.

Pored generalno slabog gejmpleja, pregršt modova koji dolaze sa Tiebreak-om jesu tipični versus modovi, turniri, Đoković Slam i karijerni režim. Što se tiče Đoković Slam Challenge-a, ovo je mod u kom ćete prolaziti kroz istorijske Novakove pobede na svim od njegovih 24 grend slema, uključujući čak i poslednje olimpijske igre, stavljajući vas u određene situacije tokom kultnih mečeva. Ovo je za Novakove fanove prava poslastica, ili bi makar bila da je sam tenis u teniskoj igri zabavan. Najveća travestija ovde jeste karijerni režim, koji iako donosi impresivan broj vizuelnih opcija za kreiranje vašeg tenisera, potpuno zabranjuje da ga unapređujete, iako se navodno „levelujete“ kako budete prolazili kroz turnire.

Ovo deluje kao da je ova opcija neimplementirana i dodaje na već postojeći osećaj da igra jednostavno nije završena i da je izbačena znatno ranije od planiranog datuma. Igrača nećete unapređivati, već ćete sa početnim statistikama igrati celokupnu karijeru, oduzimajući svaki osećaj progresije, uprkos nekim drugim odličnim sistemima kao što je pravi nivo napredovanja kroz turnire, sponzorstva i slično, čime se ova karijera može sigurno nazvati najboljom u teniskim igrama da joj ne nedostaje glavni aspekat i razlog njenog igranja uopšte!

Ono čime se Tiebreak može pohvaliti jeste apsolutno najbolja postava tenisera u istoriji teniskih igara, sa više od neverovatnih 120 licenciranih tenisera i teniserki, uključujući i par legendi sporta, i jedina igra koja zapravo poseduje veliku trojku. Većina poznatih tenisera rangiranih od 50. mesta pa naviše su prisutni, dok je tu i opcija za kreiranje stadiona i tenisera koje možete deliti sa ostalim igračima, baš u stilu AO Tennis 2, što je svakako dobrodošla opcija. Pored toga, svi ATP i WTA turniri su licencirani u vidu serije 250, 500 i 1000, dok su gren slemovi ipak ekskluziva Top Spina, ali i to se lako rešava pomoću korisnički kreiranih stadiona.

Što se tiče vizuelne podloge, ovo jeste definitivno najlepša teniska igra na tržištu, pogotovu ako govorimo o modelima igrača koji izgledaju veoma verno svojim pandanima iz stvarnosti. Nažalost, o gejmpleju bih verovatno mogao da pričam još deset strana, ali nemamo toliko mesta u časopisu, pa je stvarno šteta što sam tenis nije ni blizu toga kako igra vizuelno izgleda. Animacije su veoma dobre, ali sve je to nebitno kada se sve svodi na isključivo vizuelnu satisfakciju. Razočaravajući karijerni režim, užasavajuće nerealističan gejmplej i pregršt sitnih problema koji dolaze sa banalno glupim AI protivnicima rezultuju da je Tiebreak veoma teško preporučiti bilo kome, uprkos masivnom potencijalu koji je nosio tokom svog razvoja.

Tiebreak je dostupan za PC, PS5, PS4, Nintendo Switch, Xbox One i Xbox Series X/S

Autor: Nikola Aksentijević

Igru ustupio: Iris Mega

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.