Harry Potter Quidditch Champions je interesantno iskustvo, primarno namenjeno fanovima megapopularnog serijala o nešto manje popularnom izmišljenom magičnom sportu – kvidiču. Kako je u pitanju sport izmišljen radi narativnog aspekta u knjigama, sam koncept kvidiča je ostao poprilično nebalansiran i nedorađen, što je moglo vrlo lako da se uoči i u prethodnoj (sada već 20 godina staroj), kvidič igri Quidditch World Cup. Ovde, Unbroken Studios baš iz tog razloga malo menja formulu, oslabljujući poziciju tragača i formirajući nešto balansiranije iskustvo koje ima više smisla igrati u multiplejeru.
Naime, kvidič se sastoji iz četiri pozicije – goniča, razbijača, golmana i tragača. Goničima je cilj da crvenu loptu ubace kroz jedan od tri protivnička gola (prstena), dok razbijači, koristeći dve čelične omađijane lopte, čuvaju svoj tim od istih ili napadaju protivnike. Golmani čuvaju ove golove, sve dok tragač pokušava da uhvati malu zlatnu skrivalicu, lopticu sa krilima koja se pojavi nakon nekog vremena, u ovom slučaju kada se određeni metar pri vrhu napuni do kraja.
Ovo je generalno na papiru jako zabavan sport, i uvek sam voleo te sekvence što u knjigama, što u filmovima i igrama. Nažalost, kada se oprobate malo duže u kvidiču, shvatate koliko je ovo zapravo glup sport, uprkos solidnim pokušajima Unbroken Studiosa da ga izbalansira. Ovde su tragači i dalje previše bitni, noseći 30 poena za svaku uhvaćenu skrivalicu. Svaki meč traje sedam fiksnih minuta, te ko ima više poena na kraju pobeđuje. Problem ovde jeste što sve igrače kontrolišete VI, te ćete tokom meča uvek imati opciju da se prebacite na jednu od tri preostale uloge, gde će se odraditi kratka jednosekundna tranzicija na datu poziciju.
Doduše, ovo unosi pometnju u tempo igre, uprkos veoma sposobnom AI-ju koji kontroliše preostalih šest saboraca u vašem timu. S obzirom da se mnogo stvari na terenu paralelno dešava, nikada nećete biti u kontroli u potpunosti, uprkos višečasovnim sesijama vežbanja. Golmani na primer mogu postavljati svetleće prstenove za svoje saigrače, iscrtavajući plan igre koji im daje dodatno ubrzanje pri letenju kroz iste. Ipak, u singlplejer modu, goniči su ubedljivo najbitniji i jedini vredni igranja aktivnije, s obzirom da ćete najviše poena postizati pomoću njih, s vremena na vreme se prebacujući na tragača radi hvatanja skrivalice. Ovu pometnju je teško kontrolisati, te sam otkrio da je najbolje jednostavno ignorisati uloge golmana i razbijača, primarno jer perspektiva kamere i opšti haos na terenu ne dozvoljavaju previše kontrole u ovom aspektu.
Sam gejmplej je veoma responzivan, i uprkos svojoj arkadnosti, ume biti veoma zabavan u određenim momentima ili modovima (primarno u multiplejeru). Singlplejer karijera nudi put od imanja Vizlijevih i treninga, preko čarobnjačkih turnira u Hogvortsu i tročarobnjačkog turnira između škola, pa sve do svetskog prvenstva koje nudi izbor između 20 različitih zemalja. Nažalost, ovde nema preterano velike razlike između timova u stilu igre, ali je svakako lepo imati selekciju za koga želite da igrate. Kreirate karaktera za svaku poziciju koju igrate, pa im kroz levelovanje istih dodeljujete iskustvene poene koji će poboljšavati njihove sposobnosti, što u vidu mobilnosti, što u vidu preciznosti ili snage, mada ovaj sistem ne ostavlja previše mesta za manevrisanje. Igra ima vrlo dopadljiv vizuelni stil koji je malo odmakao od realizma i lepo doprinosi i vizuelnoj preglednosti na terenu.
Ova igra je sa druge strane značajno bolja u multiplejeru, za koji je primarno i napravljena. Nažalost, trenutno postoji samo 3 na 3 opcija, gde svaki igrač kontroliše goniča i po jednu od preostale tri uloge. Ipak, zahvaljujući ovome, haos na terenu je znatno manji (ili veći, u zavisnosti od vaših saigrača i protivnika), ali je gejmplej znatno koherentniji i više sklon kontroli i strategiji, s obzirom da više ne kontrolišete šest likova odjednom. Uz to je i planiran 6 na 6 mod koji mislim da će mnogo doprineti igri i njenom potencijalu u multiplejer smislu.
Igra nema mikrotransakcije i otključavaćete brojni kozmetički sadržaj jednostavnim igranjem i rešavanjem raznih izazova i progresiranjem karijere. Nažalost, sadržaja ovde i dalje ima u premaloj meri rekao bih, jer igra poseduje svega šest arena sa blagim razlikama u vidu vremenskih prilika. Kroz par sati ćete iskusiti sve što ima da se vidi i uradi, te ostaje nada da će dodatak novog sadržaja biti konzistentan i da nećemo dugo morati da čekamo na neke nove multiplejer modove.
Quidditch Champions je odlično optimizovana igra u svakom smislu, bez bagova, problema sa frejmrejtom i serverskim kodom, te su bilo kakva pucanja u multiplejeru i van njega apsolutna retkost i za svaku pohvalu u vremenu veoma neispeglanih naslova. Igra svakako ima potencijala da bude zabavna sa svojim kratkim mečevima i interesantnim konceptom, uprkos svojim problemima u singlplejeru koji su više problemi kvidič sporta nego same igre.
Harry Potter: Quidditch Champions je dostupan za PC, PS5, PS4, Xbox Series X/S, Xbox One i Nintendo Switch
Autor: Nikola Aksentijević
Igru ustupio: CD Media
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.