Nintendo Switch

Na ovoj žurci ima svega! – Super Mario Party Jamboree recenzija

Bozidar R

Posted on

04/11/2024

Mario Party nakon broja deset, nije samo prestao da broji nastavke. Blage izmene kako bi se osvežila formula, pokazale su se kao loš potez. Bilo je vreme za nove ali kvalitetne ideje.

Tako su svi naslovi koji su do sada objavljeni za Switch, pokazali volju i želju razvojnog tima da legendarni serijal razmrdaju i udahnu mu novi život. Super Mario Party je bila solidna igra a Superstars čak i odlična. Prošlo je tri godine i izgleda da je konačno kucnuo čas za najnovije izdanje, pa hajde da vidimo u kom smeru se ono nastavlja.

Jamboree po definiciji reči znači živahno okupljanje ili slavlje uz muziku i druženje, a u svojstvu ove igre kao da pruža nekakav “lore” celom konceptu. Mario Party više nije nekakva apstraktna i od celog Mario univerzuma odsečena igra, već je ovaj put predstavljena kao sastavni deo tog sveta.

Likovi prave pauzu od svojih uobičajenih avantura kako bi se okupili na jednom mestu i odmerili snage. A sve se ne dešava u nekom čudnom virtuelnom (?) svetu, već je napravljeno u korist upravo ovog događaja. Možete da vidite kako se prave table, mini igre i predmeti koje koristite za vreme igranja. Kao da ste na nekom velikom filmskom setu gde možete da zavirite iza kulisa i bolje osetite o čemu je zapravo reč.

Super Mario Party Jamboree stiže sa možda i najvećim odabirom likova i mini igara do sada, kao i sa čak sedam različitih tabli za igranje od kojih je pet potpuno novo a dve prenete iz oprobanih, starih naslova. A kako je ova igra daleki nastavak dugogodišnjeg serijala, sve se svodi na to da li je i koliko je bolja od svojih prethodnika. Stoga je poređenje sa prethodnom igrom verovatno i najbolji način za predstavljanje ove.

Suština svakog Mario Party naslova jeste druženje sa prijateljima i igranje mini igara, odnosno koliko je sve to zabavno. Za početak, nove mape koje uvodi Jamboree su odlične. Pune su života i odlično “pričaju priču” cele postavke. A dve stare su taman toliko osvežene da budu moderne a da ne gube na starom šarmu.

Sa druge strane, Jamboree ne može da se takmiči sa prethodnom igrom koja je bila kompilacija apsolutno najboljih mini igara celog serijala. Ovde zato imamo solidan kvantitet, gde smo zasuti mini igrama, ali takođe ih sve ne možemo i igrati u “glavnom modu” već su više podeljene po ostalim opcijama. U zavisnosti za koji režim se opredelite, čeka vas određen set igara.

Ovo možda ne bi bilo toliko tragično, da igra nije pretrpana različitim opcijama za igranje. Tako na primer imamo Bowser Kaboom Squad, opciju igranja gde se ljudi okupljaju da se takmiče protiv NPC Bauzera. Ili recimo Koopathlon, neku vrstu imitacije Fall Guys, gde se dvadeset igrača onlajn takmiči istovremeno. Iako imaju svojih čari, svaki od ovih režima, naročito Koopathlon, deluje nekako nedovršeno. Kvalitetni sastojci torte su tu, ali ostavite je malo duže u rerni…

Tako se ono glavno partijanje sa drugarima svodi na nekih 60% mini igara od ukupnog broja. Što možda ne bi bilo ni loše, da je bar 80% njih odlično. Ovo naravno zavisi od ukusa pojedinaca ali mislim da je objektivno reći da je ritam nekih od njih potpuno pogrešan. Neke se razvlače, nemaju zanimljiv koncept ili su prosto i jednostavno dosadne. A možda nas je prethodna igra i malo previše razmazila?

Na svu sreću, dobar je broj i onih koje su zabavne. A kako je akcenat igre ovaj put stavljen i malo više izvan mini igara, ovo ipak izbavlja konačni utisak.

Zvezda naslova jeste samo putovanje kroz fenomenalne mape i skupljanje Jamboree drugara, odakle i naslov igre. Ukratko, na mapi će se povremeno pojavljivati gostujući likovi. Kada naletite na nekog od njih, pokreće se specijalna igra gde se igrači takmiče i pobednik na kratko vreme osvaja ovog lika koji sada ide sa njime u vidu saborca.

Osim što svojim specijalnim sposobnostima Jamboree likovi pomažu u izvesnim aktivnostima, takođe vam pružaju pravo da kada naletite na zvezdu, možete kupiti dve odjednom, što duplo olakšava igranje. Naravno, ovo zvuči kao poprilično nepravedna prednost koju igrač može imati, ali je i to rešeno mogućnošću da Jamboree drugara preotmete protivniku, prostim preticanjem na tabli.

Ceo koncept možda ne zvuči kao Bog zna šta, ali u praksi se meni lično pokazao kao pravo osveženje. Mape su žive, imaju svoju priču, svoje sporedne aktivnosti i neverovatno su šarmantne. Tome naravno doprinosi neizostavna Nintendo ispoliranost i jako dopadljiva grafika koja izgleda neoprostivo dobro za hardver koji samo što nije primio svoju prvu penziju. Već zamišljam kako može izgledati na nasledniku Switch-a, ukoliko bude podržavao stare igre u povišenoj rezoluciji… Božanstveno.

Kada sagledam ceo paket, ne mogu mnogo da se žalim bez obzira na navedene zamerke. Tako da naravno da moram da “izmislim” jednu novu, koja se meni kroz glavu provlači svaki put kada zaigram novu Mario Party igru. Zašto ne uvesti mogućnost da osam igrača igra istovremeno u lokalu? Tokom godina, nakupio sam toliko različitih kontrolera (broj prijatelja je ostao isti), i valjalo bi ih iskoristiti!

Super Mario Party Jamboree je jedna velika korpa sadržaja. Gomila likova i mini igara, brojni režimi za igranje i detalji za otkrivanje. Možda je ovaj put kvantitet više bio u fokusu, pa neki elementi trpe lošijim kvalitetom. Ali opet preostaje i te kako dovoljno vrhunskog sadržaja i dopadljivosti da bi igra praktično mogla da stane rame uz rame sa najboljim naslovima franšize.

Ukoliko ste izigrali prethodni naslov i želite nešto novo, nabavite Jamboree. U suprotnom, bilo da odaberete ovu ili Superstars za druženje u predstojećoj prazničnoj sezoni, nećete pogrešiti. Dom će vam postati sigurno bar za par nijansi šareniji.