La Vita di Strađe se vraća u novom ruhu: Life is Strange: Double Exposure recenzija

Share

Tweet

Share

Share

Email

U narodu popularni “La Vita di Strađe” se još  jednom vraća u gejmerski svet, ovaj put u vidu direktnog nastavka na kultni prvi deo. Čuvena Maks, nakon izvesnog broja godina koje su prošle posle događaja iz Arkadia Beja, postaje profesor na umetničkom koledžu u novom, ali podjednako malom i idiličnom gradiću. Napomenuli bismo da se javljaju česte reference i osvrti na prvi deo ove igre, pa možda ne bi bilo zgoreg da prvo pročešljate prvi deo ako to do sada već niste uradili.

U tehničkom smislu, “Double Exposure” predstavlja napredak u gotovo svim aspektima. Likovi su veoma kvalitetno izanimirani i modelirani sa akcentom na lice, te će takvi idealno poslužiti u dočaravanju širokog spektra emocija koje su centrirane oko glavnog zapleta u imaginarnom gradiću Lejkport. 

Posebno bi istakli vanserijski “kraftovane” oči, koje će vas prosto hipnotisati i dublje uvući u emocionalne bitke koje vode junaci ovog naslova. Glasovni glumci su takođe uradili gotovo besprekoran posao i audio produkcija je na veoma visokom nivou. Tu je takođe značajan broj pesama i muzičkih kompozicija, prevashodno u indi-rok žanru, pa će se sa njima u pozadini vaš doživljaj univerzitetskog kampusa Kaledon činiti još udobnijim.  Ali ne bi bilo fer sa naše strane kada bismo izostavili par nedostataka koji poprilično bodu naše još savršenije “kraftovane” okice. 

Neki od jačih nedostataka je kada primetite da jedan od prominentnijih likova ima facijalne teksture za klasu nižeg kvaliteta u odnosu na gotovo sve ostale. To može ići i tako daleko da izgleda kao da je neko u Fotošopu uzeo “kofica” alatku i jednim klikom naneo jednu boju na lice tog karaktera.  Ili na primer bag kada zateknete jednog od bitnijih likova u čuvenom “T-pose-u” kako vas uznemiruje i sablažnjava u sobi u koju ste tek ušli. Zatim u par navrata tu su i preglasno umiksovani audio efekti, ali i nemali broj trapavo izvedenih tranzicija između animacija, zbog kojih će vam se neminovno rušiti kompletni osećaj sveta u koji ste se ne tako lako uživeli.

Osećamo potrebu da pomenemo i to da će vas potpuno očekivano i bez puno iznenađenja, Double Exposure obasuti i sa pregršt “woke” elemenata, pogotovo u prvih nekoliko sati igre. Takozvani “DEI” talas nije mogao da zaobiđe jednu ovakvu igru, te ćete se često nositi sa temama rodne i rasne ravnopravnosti, inkluzivnosti i slično. To, pogotovo u kasnijem progresu u igri, neće biti u tolikoj meri koja bi glavnu priču efektivno bacila u drugi plan, ali ukoliko nemate “stomak” za ovakve stvari možda biste mogli i da preskočite ovu avanturu mlađane Maksin Kolfild.

Takođe moramo pomenuti i par potpuno apsurdnih momenata koji su nas ostavili u čudu češući svoju lepu glavicu dok smo u neverici posmatrali dešavanja na ne tako malom ekranu… Tako ćete se u jednom momentu usred univerzitetske biblioteke naći u situaciji kako obijate vitrinu sa knjigama KAŠIKOM (!?), dok ćete u drugim trenucima svoje nove moći koristiti naočigled nekolicine posmatrača koji na pomenutu paranormalnu pojavu neće pokazivati apsolutno nikakvu značajniju reakciju.  Duboko verujemo da bi Dejvid Koperfild završio u suzama ukoliko bi dobio čak i približnu reakciju od svoje publike a vrlo verovatno i u prevremenoj penziji.

Po našem skromnom mišljenju, priča i likovi bez sumnje predstavljaju i najjači adut ove igre. Što se konkretno priče tiče, veoma brzo se izgrađuje osećaj misterije koji će vas pratiti tokom cele vaše pustolovine u Lejkportu i koji će biti glavni ”motor pokretač” delovanja glavne junakinje. Pojedine igre ovog tipa imaju boljku da se razvlače u nekim poglavljima, ali to srećom ovde nije slučaj. Fabula napreduje jasnim tempom, koncizno i bez zastajkivanja, ne ostavljajući prostora za prazan hod. Sami likovi i odnosi među njima čine ogroman deo doživljaja jednog ovakvog naslova i studio Deck Nine svakako nije podbacio u ovom segmentu posvetivši mu dosta truda. 

Likovi su uglavnom šarmantni i simpatični, pa će vas vaše kolege sa koledža zasmejavati i bodriti, dok će vas u drugim trenucima činiti tužnima pa čak i ljutima. Ima i onih čiji će vam prvi utisak stvarati osećaj distanciranosti i odbojnosti, međutim čak i oni će vam ući pod kožu posle izvesnog vremena a da to i ne osetite. Tako ćete gotovo izvesno zateći sebe kako saosećate i solidarišete se sa njima u vihoru probuđenih unutrašnjih demona i otkrivenih, duboko čuvanih tajni. Dinamika između profesora i studenata, kao i priče i glasine koje budete načuli šetajući se pored grupica studenata u hodnicima, skriptarnicama i kafićima ovog fiktivnog obrazovnog zdanja – sve ovo će činiti da ovaj zimski semestar zasija sa još više života. Scenaristi ovog naslova su se takođe trudili i da budu u toku sa današnjim trendovima, tako da se nemojte začuditi ako čujete par izraza iz “Gen Z” slenga što je nama svakako izmamilo i poneki osmeh.

A sada je došlo vreme da poentiramo u stilu Nikole Jokića sa njegovim dobro poznatim “Sombor Shuffle-om”.

Double Exposure je igra koja zna svoj kalibar i ne pokušava da bude nešto veće i grandioznije od sopstvenih granica. Međutim, uz svu našu subjektivnu privrženost serijalu, ovaj nastavak zahteva da se pažljivo premeri svaki plus i minus i dođe do objektivne procene. Uz očekivani tehnički napredak nakon 9 godina koje su prošle od prvog dela, ovaj naslov nije napredovao u drugim segmentima, a u nekim je čak i nazadovao. Mehanika igre je prilično stagnirala i nije pružila neke nove uzbudljive momente kojima smo se nadali. 

Takođe je prisutan i primetno manji broj lokacija u odnosu na prvi deo, što je jedna od stvari koje nam definitivno dosta smetaju. Iako su nove lokacije učinjene “življim”, i te kako se oseća odsustvo onih starih, prepoznatljivih i originalnih lokacija. Sa druge strane, kvalitetna priča i likovi o kojima smo već detaljnije pisali gore, upotpunjuju ovu prazninu na jedan prilično interesantan način i čine da se sveobuhvatni doživljaj izniveliše na neki osrednji nivo. 

Tako da bi konačna ocena ove igre bila prelazna, ali nikako neki značajniji iskorak ka podizanju nivoa ove franšize.

Life is Strange: Double Exposure je dostupan za PC, PlayStation 5, Xbox Series X/S i Nintendo Switch

Autor: Miloš Živković

Igru ustupio: Iris Mega

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.