ARPG fanovi lepo jedu. Prvo Last Epoch početkom godine, pa No Rest for the Wicked, pa onda malo razočaravajuća ekspanzija za Diablo IV i evo na kraju godine Path of Exile 2 Early Access. Posle relativno kraćeg odlaganja, došao je i taj 06.12. i Steam i Twitch, a ponajviše POE serveri su jedva izdržali ogromnu količinu ljudi koji su pokušavali da upadnu u ovaj plaćeni Early Access i malo ko je zažalio.
Iako sam veliki fan ARPG igara, moram da priznam da se nikada nisam navukao na originalni Path of Exile. Iako sam igrao mnogo Diablo 2, POE me je uvek kočio svojom kompleksnošću za koju nikad nisam imao strpljenja. Pokušao sam više puta, ali nikada nisam dogurao dalje od 10. nivoa. Igra jednostavno nije uspela da me navuče. Onda je POE2 počeo da izbacuje klipove i kratke trejlere koji su pokazali sasvim drugačiju igru od onoga što sam inicijalno probao i dovoljno su me zaintrigirali da uzmem i probam Early Access. 150 sati kasnije, nisam zažalio nimalo.
Path of Exile 2 se poprilično razlikuje od skoro svih ARPGova koji su trenutno u ponudi. Ako bismo ga poredili sa nekom igrom, najbliža bi bila No Rest for The Wicked. Iako igra ima opciju besomučnog kliktanja po neprijateljima (kako su bogovi namenili), POE2 ima WASD i kontroler opcije, koje su eksponencijalno bolje od kliktanja. U početku sam se jako protivio ovim kontrolama ali pošto je dodge mehanika toliko bitna u igri, WASD je lakši a i bolji vid kontrole.
Igra je podeljena u tri čina u EA (od šest koji će biti kad izađe iz EA), pa onda opet ta tri čina na Cruel težini i onda endgame Mape. To zvuči kratko ali moj prvi prolaz kroz igru trajao je 40-ak sati – sve ostalo su altovi koji idu znatno brže pogotovo ako imate opremu za njih. Kad ukapirate igru, svaki sledeći prolaz će biti lakši i brži ako ste jedan od onih igrača (kao što sam ja) koji vole što pre da odu do endgejma. Želeo bih da napomenem (i da se možda izvinim?) da nemam blage veze šta se dešava u priči niti o čemu se radi u igri. Sve sinematike sam preskakao, sve razgovore izbegavao ili ubrzavao samo da bih se što pre vratio u akciju. A akcija nikad bolja.
Gejmplej je jednostavno fantastičan, a osećaj igranja nikako ne može da se prenese na tekst. Prosto ne mogu da vam dočaram kako svaka magija ima svoj jedinstven zvuk, boju, osećaj. Atmosfera igre, pogotovo prvog čina, meni je bila toliko imerzivna da me nikada nije mrzelo da je igram ispočetka. Tehnički je vrlo ispolirana za jedan Early Access – ima bag ili dva pa čak i pucanja igre, ali se uvek vratite tačno gde ste stali.
Trenutno je dostupno šest klasa (Veštica, Mag, Plaćenik, Ratnik, Rendžer i Monah) i svaka klasa ima po još dve napredne klase (Asecendency) koje otključavate kasnije tokom igre. Sve range i magic klase su fenomenalne, dok su melee klase, tj. Ratnik i Monah znatno slabije i teže za igru, pogotovo u prvom i drugom činu igre.
Pored imerzivnog kombata, ono što najviše krasi igru su boss fajtovi. Igra ima toliko unikatnih bosova i svi su dizajnirani tako da imate osećaj kao da ste upali u Elden Ring. Od eldrič viteza koji se pretvara u vuka, preko džinovskog kolosa koji bljuje vatru do plamteće babe na motoru, svaki boss fajt će biti nezaboravan i neće vas ostaviti ravnodušnim. Naravno, u zavisnosti od klase i builda, više ili manje ćete se mučiti sa ovim bossovima. Čak ni pasivno drvo, iako zastrašujuće na prvi pogled, nije teško za naučiti.
Mape su prevelike. Jako dugo ćete tražiti izlaze i ovo uopšte nije zabavno ako nemate neki teški clear build koji će kositi neprijatelje kao suvu travu. Melee klasama je potrebno mnogo više vremena da se dokažu u odnosu na svoje range partnere. Oprema koja ispada je mnogo ređa od bilo koje druge ARPG igre, i ovde to ima smisla. Samo je veliki problem u kvalitetu dropova. Ako nemate sreće (a ja sam taj) jako dugo nećete videti neki deo opreme koji će vam dosta poboljšati lika. GGG je zato rešio da naglasi krafting, koji se trenutno nimalo ne isplati.
Ono što GGG misli da treba da radimo je da uzmemo beli deo opreme koji ima dobre početne statove, poboljšamo ga u plavi deo opreme i nadamo se da će dobiti dva dobra stata, onda ga pretvorimo u zlatni i onda trošimo najređu valutu za dodatno unapređivanje, da bi taj deo opreme bio nebitan par nivoa kasnije. Pored ovoga, efekte posle smrti neprijatelja niko ne voli i ne znam zašto ih ubacuju u igre. Ako sam ubio zombija, treba da bude mrtav a ne da sad još razmišljam o tome da li će dodatno da eksplodira ili ne. Uz sve to, igra ima brda „one-shot“ mehanika koje vaše odbrambene mehanike čini beskorisnim. Imao sam i dosta QoL zamerki ali je većina popravljena ili ubačena tokom pisanja ovog teksta pa ih neću spominjati. GGG je vrlo ažuran sa brzim zakrpama.
Moja najveća zamerka trenutno se odnosi na endgame koji je čist grind. To odgovara ovakvim igrama, ali se pojavljuje odmah posle fenomenalne kampanje koja je puna iznenađenja, izazova i fenomenalnih bossova. Endgame nije toliko zanimljiv, a ne pomaže ni to da svaku mapu koju otvorite izgubite i morate ispočetka ako je ne pređete iz prve, tj. umrete tokom iste. Iako sam sa dva lika dogurao do endgejma, opet sam se vratio da sa drugim klasama igram ispočetka, jer je mnogo zanimljivo iskustvo.
Path of Exile 2 je svakako predivna, teška i izuzetno zabavna igra. Za veterane žanra ovo će biti šok na sistem jer ne mogu više da zumuju kroz mape i da sve umire i nestaje u nano sekundama, nego moraju da se pobrinu da je svaki napad nameran i direktan. Sa nove igrače, POE2 će biti nezaboravno iskustvo i igra u kojoj su uspeli da savladaju nemoguće prepreke. A ono što je bitno za obe grupe je to da će dobiti taj izliv adrenalina kad ubiju bosa. Sve u svemu, fanovi ARPGova će lepo jesti, a ja ću još bolje da se gojim.
Path of Exile je dostupan za PC: https://store.steampowered.com/app/2694490/Path_of_Exile_2/
Autor: Igor Totić
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.
