U današnjem intervjuu na kratko izlazimo iz game dev voda i ulazimo u svet esporta, konkretno komentatorskog posla u Counter-Strike sferi. Aleksandar Kukić, poznatiji kao Googah, ispričaće nam o tome kako je biti esports komentator i voditi podkast, fokusirajući se na njegove dve velike ljubavi – kanter i košarku.
Ćao Aleksandre! Koje je tvoje prvo sećanje vezano za Counter-Strike?
Aleksandar: Svakako je to bio CS 1.6, u periodu kada nisam imao internet kod kuće. Zato sam mogao samo da se pucam sa botovima na Bog te pita kojim mapama. Nisam imao pojma šta se najčešće igra, što je i očekivano jer sam bio klinac. Sećam se da sam tada telefonom snimio i svoj prvi klip, koji sam potom okačio na YouTube. Klip je sakupio dobrih 50-ak pregleda za osam godina, ali sam ga na kraju izbrisao :D.
Nisi jedini :D Kako ti se dalje razvijalo interesovanje za kanter i esport?
Aleksandar: Source sam skroz preskočio i direktno sam prešao na Counter-Strike: Global Offensive. Pre nego što sam počeo da se interesujem za esport, dugo sam igrao CS:GO. Sećam se da sam kupio igru davno u GameS prodavnici kao Steam key i bio sam presrećan!
Kanter kao esport sam počeo da pratim tek kada je Nikola ”NiKo” Kovač prešao u G2 oko 2020. godine. Pre toga, čuo sam da se redovno održavaju međunarodni turniri, pre svega Majori, ali me tada ništa od toga nije zanimalo. Međutim, pošto sam želeo da postajem bolji u igri, krenuo sam da se ugledam na profesionalce, jer valjda oni znaju najbolje :)!
Do koje mere su te inspirisali NiKo i drugi profesionalci? Da li si razmišljao da se pridružiš nekom timu?
Aleksandar: Naravno. Mislim da je većina nas kanteraša to u nekom momentu pomislila, barem na trenutak. Ne želiš da pričaš o Mesiju, želiš da budeš Mesi, jelte :D. Meni se ova želja javila u periodu kada sam igrao humanitarne turnire EHLS-a (Esport Humanitarna Liga Srbije) u ekipi Zloće (moja genijalna ideja za naziv, haha). Ako se dobro sećam, u jednom od ovih turnira smo dogurali do finala protiv profesionalne ekipe koja se zvala Immortal Balkans. Pobedili su nas sa 2-1 rezultatom posle tesnog finala, ali iako smo izgubili, osećao sam se kao car jer smo uspeli toliko da namučimo jedan profesionalni tim sa naših prostora. Bili smo jako naloženi, ali to je kratko trajalo jer smo se ubrzo razišli.
Kako te je ovo iskustvo odvelo u komentatorske vode?
Aleksandar: EHLS mi je u tome mnogo pomogao. Gledajući nekoliko njihovih strimova, dopalo mi se kako mečeve prenosi Aleksa “Redulj” Radojković, danas poznat komentator sa naših prostora. Pre svega me je iznenadio njegov profesionalizam na turniru ovog nivoa – videlo se da se mnogo trudi i da mu je jako stalo. Zato je tu i gde jeste sada.
Redulj je bio odličan, ali sam pomislio da mogu da budem bolji od njegovog co-castera, osobom sa kojom je zajedno komentarisao mečeve. Tada sam već skapirao da je posao esportiste krvav, da oduzima dosta vremena i da nikada neću biti dovoljno dobar, zbog čega sam odlučio da konkurišem EHLS-u kao novi komentator.
Kako izgleda tvoja tipična priprema za jedan meč?
Aleksandar: Sve zavisi od meča, nivoa takmičenja i govornog područja. Kada komentarišem mečeve na srpskom, najčešće na turnirima koje organizuje RUR, nemam nikakve posebne pripreme jer celu scenu držim u malom prstu – poznajem gotovo sve ljude koji se bave profesionalnim kanterom u Srbiji. Bolju pripremu svakako zahtevaju mečevi koje komentarišem na engleskom jeziku – timovi su internacionalni i trudim se da što bolje pohvatam neke relevantne statistike, vezane za mape na primer.
Koja od ove dve varijante tebi više leži?
Aleksandar: Definitivno komentarisanje mečeva na srpskom, pre svega zbog samog jezika. Odlično znam engleski, ali se ponekad desi da mi fali samo jedna reč. Ali kada se poredim za mojim idolima kao što su Scrawny i Launders, to je stvarno kao nebo i zemlja. Naravno moram da pomenem i komentatore tradicionalnog sporta koji su mi takođe uzor.
Na temu internacionalne Counter-Strike scene, početkom godine si bio gost na HLTV Awards manifestaciji u Beogradu. Opiši nam to iskustvo.
Aleksandar: Bilo je malo nadrealno uživo videti sve te ljude. U pitanju je događaj koji je okupio najbolje od najboljih iz sveta kantera – od igrača i trenera do strimera i naravno komentatora. Imam dosta samopoštovanja, ali sam se ipak malo osećao kao uljez :D.
Nikada nisam bio na ovakvom tipu događaju i pre toga nisam imao priliku da razgovaram sa stranim igračima. U tom smislu ovo iskustvo je bilo nezamenjivo, ali se nadam da će se ponoviti i naredne godine pošto se HLTV Award Show vraća u Beograd i 2026.
Da li je bilo nekih iznenađenja u smislu dobitnika nagrada?
Aleksandar: Rekao bih da su sve nagrade i više nego zaslužene, ali se samo ne bih složio da je donk napravio najbolji plej godine. Po meni, NiKo i jL su izveli mehanički teže poteze (koristili su pištolj a ne pušku) koji su imali mnogo veći uticaj i značaj na ceo meč. Možda malo naginjem ka jL-u pošto je preokrenuo ceo tok polufinala na Majoru.
Kada će više igrača sa Balkana dobiti ove nagrade?
Aleksandar: Kada bude bilo više balkanskih igrača na sceni i kada to zasluže :D. Nažalost, ovakvi igrači su u jako malom broju. Postoji dosta faktora, ali ekipe su generalno vrlo nestabilne, igrači se često menjaju. Zato bih voleo da novi sastav Partizan Esportsa ostane na okupu duže od šest meseci. Mislim da im je jako lepo krenulo i da imaju mnogo potencijala.
Sem tog kontinuiteta, šta misliš da je potrebno da bi se esport na Balkanu podigao na malo viši nivo?
Aleksandar: Svakako više turnira. Logično je da će više igrača privući turniri sa većim nagradnim fondovima, ali mislim da su manji turniri i više nego neophodni. Ni neka podrška države nije na odmet, kao što je slučaj sa tradicionalnim sportom.
Pored komentarisanja CS2 mečeva, imaš i svoj podkast posvećen košarci. Kako bi uporedio kanter i košarku?
Aleksandar: Neke pozicije u obe igre imaju slične uloge, kao što su IGL i plejmejker. Pored toga, rekao bih da kanter i košarka imaju sličan tempo – napad u košarci traje 24 sekunde, a runda u kanteru malo duže. Tempo je jako brz, gde posle napada (runde) imate trenutak predaha i onda ponovo krećete u novu akciju. S druge strane, fudbal bih uporedio sa LoL-om koji je daleko sporiji.
Reci nam nešto o tvom podkastu.
Aleksandar: Podkast se zove Karting Klub jer sam ga osnovao sa ekipom drugara sa kojom sam ranije išao na karting. Stvari o kojima pričamo nemaju baš uvek savršenog smisla, ali svi delimo veliku ljubav prema košarci.
Da li ti je kasting karijera u kanteru pomogla u izvođenju podkasta?
Aleksandar: U smislu priče jeste, ali mi je trebalo vremena da se naviknem na kamere. Rekao bih da sam uspeo da se opustim posle 60+ epizoda podkasta.
Koji je tvoj ”dream guest” za podkast?
Aleksandar: Iako navijam za Zvezdu, voleo bih da razgovaram sa Aleksom Avramovićem. Cenim ga kao košarkaša i kao ličnost. Da imam hipotetički CS podkast, zvao bih Nikolinog brata, Nemanju “huNter-” Kovača. Malo bismo pričali o Partizanu, malo o kanteru. Mislim da bismo se lepo snašli.
Da li imaš neku zanimljivu anegdotu sa posla?
Aleksandar: Sećam se jedne bizarne situacije na EHLS turniru koji smo organizovali u saradnji sa USF-om (Unija Studenata FON-a). Turnir se igrao u LAN-u, gde smo ja i momak koji održava server bili smešteni u zasebnu sobu. Tokom pauze, ušla je devojka koja nas je veoma znatiželjno ispitivala o našem poslu. U jednom trenutku je prišla računaru, dotakla miš i ugasila server. Kao scena iz crtaća :D. Igrači su ubrzo upali kod nas i krenuli da se raspituju oko situacije sa serverom, ali se ovaj incident, na svu sreću, nije dogodio usred runde.
Da li imaš neki savet za mlade kastere ili podkastere?
Aleksandar: Fokusirajte se na ono što volite i ne očekujte uspeh preko noći!
Još intervjua sa domaće scene možete pročitati ovde.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.
