Ko se ovde seća šta je QWOP? Pre nekih 8 godina ta flash igra se poput virusa širila po hard diskovima, noseći veoma zanimljivo iskustvo sa sobom. Bili ste smešteni u ulogu čoveka koji treba da pretrči 100 metara. Zvuči prilično lako, ali QWOP je i dobio svoje ime zato što su kontrole bile takve da su se 2 dela noge posebno kontrolisala. Q i W su bili rezervisani za butine, O i P za listove (leve i desne noge). Igra je dobila superhard etiketu, i igrači su je ili brisali posle nekoliko pokušaja, ili ostajali istrajni u nameri da dođu do finiša, ostavljajući sate i sate pred računarom i učeći pravi tajming za pravi pokret.
Ovaj kratki uvod naravno ima i svoj razlog – QWOP je postao rodonačelnik novog žanra, koji doduše nema standardizovano ime, ali već shvatate u kom pravcu ide ova priča. Ako ste voleli Octodada, ili ako ste uživali uz I am Bread, ako ste kojim slučajem odigrali Grow Home i oduševeli se – sve su šanse da će i ova igra biti po vašoj meri. Te igre zaista imaju svoju specifičnu publiku i uglavnom ih kupuju i igraju ljudi koji stvarno vole vrstu izazova koju one nose. Taj izazov vuče svoje korene iz gorepomenute trke na sto metara i sastoji se od praktično jedne jedine stvari – kontrolisanja vašeg lika.
Dakle, Human: Fall Flat je upravo to. Simulacija kontrole čovekolikog beskičmenjaka čije ruke i noge trče kud koja stigne. A na vama je da ih pohvatate. Naravno, neki koncept iznad toga mora da postoji, tako da se Human Fall Flat definiše kao 3D logička platforma. Mora se priznati da je to žanr od koga lako krene voda na usta. Tako da, ako vam se svidelo ovo što ste do sada pročitali, ako su vam se dopale nabrojane igre i jedva čekate da zaigrate neku novu takvu – nemojte ni da čitate dalje – pravac steam ili koji god sajt za kupovinu igara koristite i upustite se u novu, takvu sličnu, avanturu. E sad, kad smo taj deo rešili, hajde da vidimo kako ustvari Human Fall Flat funkcioniše i za ostalu populaciju gejmera.
Vaše putovanje započećete, shodno i nazivu igre, jednim padom i treskom o zemlju. Ono što će vam prvo upasti u oči je da je u pitanju 3D igra. Nažalost, to što je nešto 3D ne mora da znači ništa posebno u današnje doba. Grafički je u pitanju jedna vrlo jednostavna postavka u kojoj broj poligona, kvalitetne teksture ili nedobog neke napredne opcije jednostavno nisu u prvom planu. Krajnje rudimentalni krajolik na prvi pogled odaje utisak igre sa kraja 20-og veka, pa tek kada se budete malo zagledali u igru, shvatićete da ipak ne igrate toliko mator naslov. Mada, kada dođete do nivoa u kojima postoji voda, taj prvobitni utisak se može vratiti. Možemo komotno da tvrdimo da je u pitanju jedna od najgorih tekstura vode koja je ikada napravljena u nekoj igri, koja ne samo što izgleda veoma loše, već non stop probija ostale teksture, tako da su grafički bagovi u tim momentima apsolutno zagrantovani.
Vremenom, shvatićete da je i audio prezentacija na nivou vizuelne. Prilično siromašno zvučno iskustvo, praktično pa skoro bez ikavih zvukova, a kamoli neke pozadinske muzike. Javiće se tu i tamo neki prijatni sempl, tek da vam zagolica audio receptore i onda će nestati. U početku će vam se obraćati i narator, ali posle par nivoa, i on će zaćutati, bez ikakvog objašnjenja. Kao da su tvorci imali želju da prodube malo taj deo igre, ali onda nakon toga odustali zbog manjka vremena, novca, ili nekog trećeg razoga.
Krajolik u kome ćete se stvoriti dobiće izgled tutorial levlela, a vi ćete polako početi da se snalazite kroz nivo(e). Možda ćete pokuašti i da sklopite neku priču za svoju dušu, ali i to će biti vrlo teško pošto nažalost nikakva priča ne postoji. Tu ste samo vi i nivoi Planina, Fabrika, Zamak ili Voz. Neke smislene povezanosti nema, a ni sama okolina ne priča apsolutno ništa što bi moglo da zagolica našu maštu. Tako da će priča ostati na apsolutno istom nivou i audio i vizelnog ugođaja. Jedini nagoveštaj priče je van same igre, gde kada birate nivo, stajaće kratko objašnjenje „choose a dream“. Možda je to bio i najbrži i najjednostavniji način da igra dobije kakav takav smisao.
Naravno, neko može slobodno da kaže – „ali ovde nije ni poenta u tome, poenta je u izazovu koji igra nosi“. Što donekle i jeste istina, ali ako pogledamo Octodada, I am Bread, Grow Home – svi oni su imali veoma zanimljivu grafičku i muzičku podlogu, priču da ispričaju i svet koji je svakako smisleniji od ovoga. Čak i Surgeon simulator ima bar nešto od toga. Ne bi bilo na odmet da su se i Litvanci iz No Brakes Games stvarno malo više potrudili oko bar neke od ovih stavki. Ali ajde, prva im je igra.
Inače, mogli smo da nastavimo da ređamo nazive nivoa i komotno bi ih nabrojali sve. Ima ih 7-8 (u zavinosti kako brojite tutorial nivo), tako da igru prati etiketa i da je relativno kratka. Tu možemo da se dotaknemo i jedne lepe stavke, a to je da su neki od nivoa veoma prostrani i daju vam priliku da istražujete ne jureći samo slepo ka sledećem izlazu. Tako da igra, iako jeste kratka, može vam pružiti dosta zabave ako „kliknete“ sa njom, jer na nekim levelima postoje opciona mesta za istraživanje koja će svakako produžiti vek trajanje samog igranja.
Što se onog najvećeg izazova tiče, to smo ostavili za kraj. Kontrola lika. Osnova gameplaya. Kada je nešto najveći problem a u isto vreme i najveći adut neke igre, teško je prići takvoj tematici a ne uprljati se u ono što jeste ideja developera. Verujemo da kada bi pitali njih, da bi nam odgovoril sa onim čuvenim „its not a bug its a feature“. Recimo samo da je fizika u igri takva, da stvarno skoro sve možete podići, i da neke ideje koliko god bile sulude mogu stvarno biti rešenje. Za neke zagonetke čak i nema samo jedno rešenje, što je svakako pohvalno, mada je opet i logično za jednu igru koja se zasniva na fizici sveta. Jedino što ćete dok se ne naviknete (a i posle toga) konstantno hvatati za stvari koje niste želili ili planirali. Iz toga proizlazi humor u igri, i to je jedan od retkih momenata koji daje šmek svemu ovome.
Za kraj treba napomenuti da postoji opcija i za dva igrača, tako da to svakako može da podinge kvalitet zabave ovakvog naslova. Ako ništa, verovatno ćete imati niz komičnih situacija dok zajedno pokušavate da nađete put koji će vas odvesti dalje u avanturu.
Human: Fall Flat je logički platfomer sa komplikovanom kontrolom lika. Ako biste je igrali zato što ste videli „logički“ u njenom opisu – nemojte – logički problemi su krajnje jednostavni. Ako biste je igrali zato što ste videli „platformer“ u njenom opisu – nemojte – ni na tome nije akcenat. Ako su vam oči zacaklile na „komlikovanu kontrolu lika“ – e onda probajte. Svakako je jedini pravi izazov igre samo u tom segmentu.
Autor: Vladimir Pantelić
Ocena: 4/10
