This review is also available in English – Click here!
Mnogi od nas se sa setom sećaju prvih RPG igara na konzolama i kompjuterima. Naslovi poput The Legend of Zelda, Final Fantasy, DragonQuest, Shining Force i mnogi drugi su bili predvodnici i inspiracija većini igara tog žanra koje su se pojavljivale tokom godina. Pored toga, mnogi od njih su postali velike franšize za sebe čiji nastavci nastavljaju njihove priče sve do danas. Te stare igre su još uvek masovno popularne, čemu svedoči to što su i dalje tema mnogih streamova i Lets Play-ova i pored novijih i naprednijih igara. Stoga ne čudi da mnogi developeri gledaju u nazad u nadi da će otkriti to nešto posebno što im je dalo toliko šarma.
Indie studio Shiro Games je 2013. godine pokušao upravo to kroz igru Evoland koja je ujedno i omaž popularnim starim RPG igrama. Iako je igra naišla na mešovite reakcije, univerzalno je prihvaćeno da je prvi Evoland bio prekratak kako bi postigao svoj pun potencijal. Dve godine kasnije, pred nama je Evoland 2, spiritualni nastavak prve igre sa mnogo širom pričom.
Kao i prvi Evoland, i drugi deo koristi mehaniku putovanja kroz vreme koje menja grafički i mehanički ton igre, svaki od njih inspirisan različitim erama RPG gejminga i popularnim igrama iz tog perioda. Jednostavno rečeno, cela igra je veliki „nostalgia-trip“, koji će izmamiti osmehe onih gejmera koji su i igrali takve igre, dok će ostali verovatno biti prosto zbunjeni raznim referencama i „easter egg-ovima“. U tome i leži najveća prednost i mana Evolanda – sva čar igre leži u osećaju nostalgije koje budi kod igrača i u zavisnosti od toga će i doživljaj igre biti subjektivan i isključivo baziran na prethodnim iskustvima igrača.
U igri pratite priču junaka koji postaje ključni faktor u istoriji, sadašnjosti i budućnosti konflikta između Imperije i Demona i celog kontinenta koji oni naseljavaju (a i šire). Pred vama su mnogi izazovi, ali srećom na vašoj strani su različiti saveznici koji će vas pratiti kroz priču i doprinositi svojim moćima i znanjem. A svoje ciljeve postižete kroz borbu, ali i rešavanjem slagalica i zagonetki.
Grafički gledano, igra menja izgled u zavisnosti od toga da li se trenutno nalazite u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti i na osnovu toga se menja njen kvalitet. Tako u „prošlosti“ igra koristi NES 8-bitnu grafiku, u „sadašnjosti“ je to SNES 16-bitna verzija, dok je u „budućnosti“ u pitanju 3D renderovana grafika poput one sa N64 platforme, ali naravno svaka od njih blago modernizovana. Paleta boja je velika i dobro iskorišćena, što u svakoj varijanti grafike doprinosi tome da igra izgleda jako dobro kad se sve uzme u obzir. Što se stila crteža tiče, većina ih je inspirisana amerikanizovanom J-RPG stilom. Muzika i efekti u igri su isključivo 8-bitne melodije i zvuci. Muzika je veoma dobra, ali i neintruzivna što je, po meni, dosta dobar kvalitet kad je u pitanju 8-bitna muzika. Zvučni efekti često služe da akcentuju razne radnje u igri, na primer dajući „glasove“ pisanim tekstovima tokom dijaloga. Kontrole su jednostavne i sastoje se od standardnih kontrola kretanja i još dva tastera – jedan za udarac i drugi za interakciju. Držanjem tastera za udarac se počinje kanalisanje specijalne moći pratioca koje menjate Tab-om.
U igri postoji pregršt predmeta koji se mogu skupiti, a postoji i XP sistem za napredak u nivoima, ali na žalost napredak u naoružanju i opremi je gotovo neosetan, tako da se stiče utisak da sve to nema gotovo nikakav efekat u igri. Jedini osetan napredak je u HP poenima, jer je ta brojka uvek prisutna na ekranu. Osim toga, mogu se skupljati još i razni predmeti, poput zvezdica, koji nemaju direktan efekat na priču i više su inicijativa za kolekcionare koji bi da istraže baš svaki kutak.
Kao što je već prethodno nagovešteno, igra se pre svega oslanja na osećaj nostalgije kroz svoj stil, izgled i humor i dajući omaže drugim igrama. Tako u sred avanture često menja „tip igre“, na kratko postajući platforma, tabačina u stilu Street Fightera, „Connect 3“ igra, kartična igra, leteća pucačina u stilu Gunbirda… i mnoge druge. Ove promene su pravo osveženje, jer posle nekog vremena igra utone u monotoniju i repetativnost. I humor u igri varira po kvalitetu, tako da pored nekih sjajnih šala, druge posle dugih priprema i otegnutih dijaloga prosto omaše metu i odaju utisak izgubljenog vremena – što nije dobra osobina u igri gde je potrebno po dva klika kako bi se prošao po jedan oblačić dijaloga svaki put.
A to dovodi do još jednog osetnog problema. Mnoga unapređenja u industriji igara i RPG-ovima pre svega su rezultat potrebe za smanjenjem redundancije tokom igre i pojednostavljenim sistemima interakcije ismeđu igrača i igre. Stare igre, naravno, nisu imale taj luksuz jer se ili developeri još nisu dosetili toga ili prosto tehnologija tog vremena to nije dozvoljavala. Ali danas gledano, takav gejmplej deluje bespotrebno usporen i zakomplikovan i stiče se utisak „kopanja rupice za golf bagerom“. Ukratko, novije igre mogu da zadrže nostalgičan osećaj, bez potrebe za retrogradiranjem svih elemenata i sistema.
Pored toga, sistem sejvovanja se aktivira samo na određenim lokacijama i prilikom ulaska u nove scene, što predstavlja problem jer je igra puna bagova vezanih za klipovanje likova u okolinu i zamrznute ekrane, i jedini način da se to reši je da se igra ugasi i počne ponovo od poslednjeg sejva (eto još nostalgije), što može biti izuzetno frustrantno kad se u nekim situacijama učestalije dešava.
I pored svega, igra je ultimativno zabavna za sve nas koji smo voleli i igrali takve igre tokom detinjstva. U tome je i najveća podela i otežavajuća stavka pri ocenjivanju ovakve igre, jer na kraju je teško ostati objektivan prema igri koja prosto nije za svakoga. Ali, ukoliko ste fan starih RPG igara ili ukoliko ste oduvek želeli da probate neku i vidite kako je sve počelo, Evoland 2 nije loša polazna tačka.
Autor: Miljan Truc
Evoland 2
Za:
- Pregršt nostalgičnih omaža
- Interesantna premisa i tema
Protiv:
- Brzo postane montona i repetativna
- Česti bagovi koji zahtevaju restart igre
