Da li već radite u gejming industriji ili biste voleli da počnete? Evo nekih pravnih normi kojih biste trebali da se pridržavate.
1. Autorska prava i intelektualna svojina u Srbiji
U Srbiji, autorska prava su regulisana Zakonom o autorskim pravima i srodnim pravima (Zakon o autorskim pravima), koji se primenjuje na zaštitu originalnih dela, uključujući video igre, likove, grafiku, kod, zvučne efekte i muziku. Ovo je izuzetno važno u gejming industriji, jer igre u osnovi predstavljaju spoj različitih vrsta intelektualne svojine.
- Zaštita igara kao autorskih dela: Igra, kao kompleksan proizvod, može biti zaštićena autorskim pravima. To znači da gejming kompanija može imati ekskluzivno pravo na distribuciju igre, njene komponente (poput koda, grafike, likova), i ne može biti korišćena bez dozvole kompanije.
- Autorska prava na kod: Programerski kod je zaštićen kao književno delo, ali zaštita ne uključuje ideje iza koda, već samo konkretne linije koda. Dakle, ako neko koristi kod ili softversku tehnologiju u svojoj igri koja je već registrovana, to može predstavljati prekršaj autorskih prava.
- Zaštita grafičkog i zvučnog sadržaja: Grafika, likovi, muzika, zvučni efekti – svi ovi elementi igre mogu biti zaštićeni kao dela u okviru autorskih prava. U Srbiji, zaštita tih prava omogućava vlasnicima da spreče neovlašćenu upotrebu, distribuciju i izmenu tih sadržaja.
- Piraterija i distribucija nelegalnih kopija: Piraterija je ozbiljan problem u Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama. Iako Zakon o autorskim pravima omogućava pravnu zaštitu za protivpiratske aktivnosti, sprovođenje tih zakona nije uvek efikasno, naročito na internetu. Gejming kompanije u Srbiji mogu podneti tužbe protiv pirata, ali proces može biti dugotrajan i skup. Takođe, piratske kopije igara često se distribuiraju putem torrent sajtova, što predstavlja dodatni izazov za zaštitu autorskih prava, naročito u našoj zemlji.
Foto: charlesdeluvio – Unsplash
2. Licenciranje i korišćenje trećih strana
Gejming industrija često koristi tehnologiju, muziku, likove ili druge sadržaje od trećih strana, što postavlja pitanje pravilnog licenciranja. U Srbiji je ovo pitanje regulisano kroz ugovore o licenciranju, koji moraju biti jasno definisani kako bi se izbegli pravni problemi.
- Licenciranje softverskih alata: Ako gejming kompanija koristi razvojne alate kao što su Unity, Unreal Engine ili druge platforme, mora se pridržavati uslova licenciranja tih alata. Na primer, Unity nudi besplatnu verziju, ali ako kompanija zarađuje više od određenog iznosa, potrebno je kupiti profesionalnu licencu. Korišćenje ovih alata bez odgovarajuće licencijacije može dovesti do tužbi za neovlašćeno korišćenje.
- Licenciranje muzike i grafike: Ako gejming kompanije koriste muziku, zvučne efekte ili grafičke resurse koji nisu originalni, mora se osigurati da imaju odgovarajuće licencne ugovore sa autorima tih resursa. Na primer, korišćenje pesama ili zvučnih efekata bez odobrenja autora ili nosilaca autorskih prava može dovesti do ozbiljnih pravnih posledica, kao što su tužbe zbog kršenja autorskih prava.
- Modovi i korisnički sadržaj: Kada igre dozvoljavaju korisnicima da prave modove (modifikacije igre), gejming kompanije treba da razjasne svoja prava i obaveze u vezi sa sadržajem koji igrači kreiraju. Na primer, Minecraft omogućava igračima da prave i dele modove, ali kompanija Mojang ima jasna pravila o tome koji sadržaj može biti deljen i kako treba da se postupa sa kreiranim sadržajem.
Ostatak teksta možete pročitati na PLAY BIZ Insider.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.
