Upoznajte Jelenu Janković, CEO & Co-Foundera crnogorskog game dev studija 3Hills. Jelena u ovom razgovoru deli svoje iskustvo osnivanja studija, izazove i uspehe na tom putu. Kroz iskren i inspirativan razgovor, dotakli smo se i teme liderstva, kreativnosti, građenja tima, kao i važnosti povezivanja i podrške u tech i gejming svetu.
Ćao Jelena! Kao portal fokusiran na gejming industriju iz Srbije i regiona, ispostavlja se da Play! nije imao mnogo kontakta sa developerima iz Crne Gore. Da li možeš da nam ispričaš nešto više o nastanku 3Hills studija?
Jelena: 3Hills studio je game dev kompanija iz Crne Gore. Tim trenutno čini devet članova, a pored toga imamo i dva saradnika. Trenutno radimo na PC igri Echo: Defy Death, a sa strane radimo na nekim manjim projektima, jer moramo od nečega da živimo. Dolazim iz potpuno druge branše, završila sam pravni fakultet, ali sam brzo shvatila da ne želim time da se bavim. Još tokom fakulteta sam se zaposlila u jednoj maloj crnogorskoj IT firmi, poznatoj kao Amplitudo. Firma je u jednom trenutku odlučila da uloži u game dev, osnuje studio i mene postavi na lidersku poziciju zbog dotadašnjeg iskustva. Sada je prerasla u mnogo veću kompaniju, ali je i dalje mala u odnosu na firme iz Srbije.
U okviru te kompanije, organizovala sam Amplitudo akademiju, gde me je posebno motivisao rad na edukaciji mladih ljudi. Pružali smo potpuno besplatne obuke u software developmentu, testingu i dizajnu, a zatim i game dev obuke i upravo odatle su nam došli prvi ljudi. Svi zaposleni u 3 Hillsu su prošli našu edukaciju i može se reći da nismo krenuli od 0 nego od -10, jer prethodno nismo znali ništa o game developmentu.
Reci nam nešto o edukaciji iz oblasti gejminga u Crnoj Gori.
Jelena: Taj proces je mnogo teži kod nas jer nemamo fakultete sa obrazovnim programima o game devu. Kroz ceo taj proces smo krvavo prolazili, ali smo ga naučili dobro, i srećna sam što su i drugi ljudi iz game developmenta počeli da nas prepoznaju, iako postojimo samo tri godine.
Ono što 3Hills čini posebnim jeste što smo svi potpuno različiti u svakom smislu, a moj zadatak je da na neki način te različitosti spojim jer ćemo tek tada uspeti nešto da napravimo. Svako donosi nešto svoje i unikatno, a kada sve to uspemo da spojimo na adekvatan način, dobijamo savršenu slagalicu.
Jako je bitno da napomenem da game devom može da se bavi samo neko ko to iskreno voli, a ne neko ko juri profit. Ova oblast nije isplativa u finansijskom smislu, tako da uvek mora da se radi nešto sa strane. Baš zbog toga ovakve studije najčešće osnuju slični ljudi koje okupi ista ideja, što sa nama nije bio slučaj jer smo svi potpuno različiti. Jako je teško uklopiti se sa svima jer ego prosto mora da se ostavi po strani, a svi u ovom poslu su bukvalno umetnici.
Kao neko ko dolazi iz IT-a i treba da osnuje game dev studio u Crnoj Gori, kako si se ti snašla u celoj toj situaciji?
Jelena: Fokusiram se samo na moj deo posla. Ono što gejming studiji često zanemaruju jeste taj poslovni deo, proces prodaje, marketinga i slično. Kada ova oblast postane zaista neophodna, taj posao počinju da rade developeri, a to ni u jednom slučaju nije isplativo. Tada se dešava da se developeri iscrpe i da se uopšte ne bave developmentom već zapošljavaju druge developere, iako bi oni uradili taj deo posla bolje. Zbog svega toga, trudimo se da jasno iskomuniciramo ko je tačno zadužen za šta.
Game dev scena u Crnoj Gori praktično ne postoji. Država i dalje nema sluha i ne ulaže u industriju. Trenutno smo u situaciji da smo dobili sredstva od Microsofta da bismo izbacili našu igru na Xbox, dok su državne institucije odbile da je finansiraju. To vam govori sve. Još uvek imaju priliku to da isprave, još nam je potrebna podrška, ali nažalost za sada moramo da dobijemo validaciju vani da bi nas iko shvatio ozbiljno.
Kako tokom celog tog procesa održati motivaciju?
Jelena: Nažalost, jako je teško i to je nešto na čemu i ja pre svega moram da radim. U celom ovom procesu često izgubim samopouzdanje i osetim strah, a u stvari sam ja ta koja treba da hajpuje tim i konstantno održava tu pozitivnu emociju i snagu, što je jako teško. Iako sam ambiciozna, dosta često imam nekih nesigurnosti i trenutaka gde osetim da mi treba motivacije, uhvati me strah da će sve ovo da propadne, ali to nije nešto što mogu da kažem timu. Zato je bitno da razgovarate i da samo idete dalje. Motivacija dolazi iznutra kada isprobate sledeću verziju projekta i oduševite se tim nečim novim što ste dodali, a spolja iz wishlista, komentara i društvenih mreža.
Na koji način pravite balans između kreativnosti i onoga što će vašu igru učiniti popularnom i profitabilnom?
Jelena: Pokušavamo da budemo inovativni ali smo istovremeno umereni i realni. Konkretno, naša igra, Echo: Defy Death, pripada roguelike žanru koji volimo i koji je jako popularan. To znači da igračima moramo da damo ono na šta su navikli, ali istovremeno želimo da dodamo nešto što nikada nisu videli. U Echo: Defy Death, ti si slepi nindža koji koristi eho lokaciju, zvuk da vidi oko sebe, što znači da je crno-bela i jako artsy, ali svi ostali elementi su već dobro poznati igračima. Verujemo da će se jako dopasti ljubiteljima žanra jer ne postoji nijedna slična igra, ali opet smo svesni da nismo napravili nešto što će promeniti celu gejming industriju, i u tome leži balans.
Kakvu primenu ima veštačka inteligencija u 3Hillsu?
Jelena: AI koristimo samo za koncepte i placeholdere. Ne vidim kako robot može ikada postati kreativniji od čoveka, jer robot nije proživeo ono što je čovek preživeo. Svaka kreacija dolazi iznutra, bilo od lepih emocija, sećanja ili trauma.
Koja igra je ostavila snažan utisak na tebe u proteklom periodu?
Jelena: U poslednje vreme dosta igram Cult of the Lamb, mnogo mi se dopada ceo koncept, ali i čitava zajednica koja je neverovatno kreativna. Ali ako bih morala da izaberem jednu omiljenu igru, onda bi to bio PES!
Ovde možete dodati Echo: Defy Death na vašu Steam wish listu.
Još intervjua sa domaće scene možete pročitati ovde.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.
