Od samoukog developera do majstora indie horora: Intervju sa Maksimom Jovovićem

Konkurencija na sceni indie horor igara je brutalna. Nezavisni developeri i timovi se iz dana u dan trude da naprave što jeziviju, što inovativniju igru, ne bi li se njihova ostvarenja istakla iz gomile i doprla do šire publike. Ove teme smo se dotakli u razgovoru sa Maksimom Jovovićem, poznatijem kao Raycastly, indie developerom čiju igru je isprobalo ne samo hiljade i hiljade gejmera, već i neki od najpopularnijih strimera i YouTubera svih vremena.

Ćao Maksime! Kako si ušao u svet game deva? Da li si stekao formalno obrazovanje u ovom domenu ili si potpuno samouk?

Maksim: Samouki sam programer. Bavim se time od devete godine, kada sam prvi put počeo da pišem kod u CMD-u. Kasnije sam krenuo da snimam tutorijale na YouTube-u, što mi je puno pomoglo da napredujem. Ovo je jedan od prvih tutorijala koje sam napravio.

Sve što me je interesovalo u vezi razvoja igara nalazio sam na YouTube-u, a moram priznati i da sam dosta kurseva piratizovao jer nisam mogao da ih priuštim. Tu negde oko 2009. godine sam otkrio da postoje game endžini, a ovde možete videti jedan od tih starijih Unity tutorijala. Ovaj je čak izašao pre nego što je Brackeys počeo da snima tutorijale.

[Nightmare Files] Clap Clap je tvoj prvi projekat na Steamu. Reci nam nešto o igri.

Maksim: Clap Clap je kratka horror igra u kojoj ste se prijavili na oglas za posao da čuvate nečiju kuću. Međutim u toj kući je instaliran “clap clap” sistem. Kada zatapšete rukama, svetlo u sobi se pali/gasi. To je osnovna mehanika igre i pokusao sam da izgradim neke spooky momente oko toga. Igra je takođe inspirisana “The Clapper” reklamom iz 80/90-ih, kao i kratkim horor filmom “Clap Clap” sa YouTube-a.

Zašto si se opredelio za horor igru?

Maksim: Puno faktora je uticalo na tu odluku… Glavni je popularnost žanra, što je ujedno i mač sa dve oštrice. Ima puno igrača i mnogo konkurencije, ali Lethal Company i developer Zeekerss su me izuzetno inspirisali. Uporedio sam svoje i njegove sposobnosti i shvatio sam da mogu da proizvedem kvalitetne stvari, ali sada je samo pitanje razvijanja veštine da ubodem uspešni koncept. Takođe imam dosta “iskustva” u ovom žanru jer od malih nogu gledam YouTube kreatore poput Markipliera i Pewdiepie koji su igrali mnogo horora.

Atmosfera je jedan od najvažnijih sastojaka za odličnu horor igru, ali realizacija audio-vizuelnog dizajna može biti veoma izazovna, posebno za solo developera. U tom kontekstu, koji segment developmenta je za tebe bio najteži?

Maksim: Mislim da se ovo menja vremenom, u različitim fazama developmenta. Pošto sam se profesionalno bavio programiranjem, taj mi deo lakše pada. Možda bih izdvojio 3D art deo kao izazovniji, ali i to mi postaje znatno lakše u poslednje vreme zato što sam proteklih par meseci puno investirao u učenje tog dela pipe-line-a. Muziku uglavnom outsorsujem, tačnije kupujem. Takođe planiram da angažujem drugara koji je veoma talentovan u tom domenu, a i nadam se da će to njemu biti prilika da uđe u te vode.

Steam recenzije za [Nightmare Files] Clap Clap su Overwhelmingly Positive. Ovo je veoma impresivno s obzirom da je tržište indie horor igara prilično krcato. Zbog čega se tvoja igra istakla u odnosu na konkurenciju?

Maksim: Tu bih mogao samo da nagađam, ali primetio sam da je mišljenje većine slično. Igrači najviše hvale kreativne i nove mehanike, detalje kao na primer knjige i stvari koje se suptilno pomeraju, zvučne efekte i ambijent, kao i easter egg kada padnete sa mape. A da i svima se svidelo to što mogu da ubiju FIB agenta Ristolinija!:) Igrači takođe jako cene brze ispravke bagova.

U retrospektivi možda deluje jasno zašto je igra uspela, ali u početku mi nije bilo ni na kraj pameti da će je toliko ljudi igrati. Preporučuje se da igra na dan lansiranja ima oko 7,000 + wishlista na Steamu, a Clap Clap je imao jedva 100, što sam skupljao mesecima. Od tih 100, nekih 20 su bili od mojih prijatelja i rodbine.

Da stvar bude gora, kad god bih okačio neki video na reddit i pokusao da promovišem igru, dobio bih dislajkove. Bila je puna bagova i nije imala skoro nikakvu podršku. Jedan od faktora uspeha je možda upravo to što sam odlučio da guram dalje i izbacim igru uprkos svemu.

Kako si se osećao kada si saznao da su tvoju igru igrali poznati strimeri i YouTuberi kao što su CaseOh, Markiplier i xQc?

Maksim: Dve nedelje nisam spavao. Po ceo dan sam samo popravljao bagove i gledao strimove sa drugarom i komentarisao. Prosto je bilo neverovatno, ali kasnije sam se “navikao”.

Osećao sam se, a i sada se osećam, kao da sam na pragu nečeg velikog i da napokon imam priliku da ostvarim snove o kojima sam sanjao kao klinac. Dugo sam maštao o ovakvom uspehu i sada kada sam te cifre mogao da “opipam”, shvatio sam da mogu mnogo toga da uradim i da imam puno da ponudim.

Trenutno radiš na sledećoj [Nightmare Files] igri, Stoned. Pored toga što se selimo iz jezive kuće na egzotično ostrvo, da li možeš da nam opišeš tvoj pristup u razvoju ove igre u odnosu na Clap Clap?

Maksim: Moj generalni pristup razvoju je isti. Smatram da je na meni da dam apsolutno sve od sebe, da se pobrinem i za najsitnije detalje… a da će rezultati doći sami od sebe. Naravno, svestan sam da nemam moć da predvidim i kontrolišem kada će se oni pojaviti i u kojoj formi.

Što se tiče samog gejmpleja, Stoned će biti bolji od Clap Clap u apsolutno svakom domenu, od arta i zvučnih efekata, pa do puzli, pejsinga i priče, kao i čudovišta koja vas spopadaju.

Da li će Stoned takođe biti besplatan? Da li imaš ideje i planove za premium igru u budućnosti? Da li razmišljaš o nekim drugim žanrovima?

Maksim: Inicijalni plan mi je bio da napravim gomilu besplatnih igara kako bih sakupio publiku i potom izbacio plaćenu igru. Međutim pošto nisam očekivao da će već prva igra da mi donese toliki uspeh, odlučio sam da promenim strategiju – Stoned demo će biti besplatan, ali ostatak igre neće.

To ponovo radim iz razloga što želim igračima da pružim najbolje moguće iskustvo. Želim da imaju priliku da isprobaju deo igre i da vide da li je to nešto što je vredno njihovog novca i da li ispunjava njihova očekivanja. Zbog toga ću se truditi da svaka moja sledeća igra takođe ima besplatan demo.

Što se tiče drugih žanrova, u skorije vreme uživam u igri Bad North, što je neka vrsta cozy real-time strategije sa simpatičnim art stilom. Ali nisam siguran, mislim da ću se držati horora duži period, pošto želim da savladam ovaj žanr u potpunosti. Kasnije bih voleo da napravim co-op horor igru, što mi je bio cilj od samog početka, inspirisan Lethal Company i Zeekersom. Ali definitivno planiram da se oprobam i u drugim žanrovima kada bude došlo vreme za to.

Da li imaš neku omiljenu horor igru? Koja igra te je najviše uplašila?

Maksim: Jako teško pitanje. Za omiljenu bih rekao možda Amnesia: The Bunker ili It Steals, što su ujedno i inspiracije za Stoned. Najviše me je uplašio Alien: Isolation, koji nisam smeo da nastavim da igram hahaha.

Šta misliš o trenutnoj indie gejming sceni u Srbiji?

Maksim: Nisam preterano upućen, ali me je prijatno iznenadilo da vidim neke popularne igre za koje sam kasnije saznao da su iz Srbije i regiona. Mislim da je ovo što radi SGA stvarno kul.

Podržite Maksima i dodajte [Nightmare Files] Stoned na vašu Steam wish listu.

Još intervjua sa domaće scene možete pročitati ovde.

Pratite nas na našoj Facebook, Instagram i TikTok stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.