PlayStation je 1996. godine proizveo flajer za festival u Glastonberiju (koji se te godine na kraju nije ni održao) kako bi promovisao svoju prvu gejming konzolu. Reklama je bila prosta, sa logom PlayStationa, crnom pozadinom i jednim provokativnim citatom koji je glasio: „Moćniji od Boga“, ili u originalu: „…it’s more powerful than God…“. Očekivano, ovaj jednostavni promotivni materijal je izazvao mnoštvo kontroverzi i nagovestio usvajanje subverzivnih i čudnih reklama po kojima će PlayStation biti poznat decenijama.
Uz inovacije interaktivne 3D tehnologije koja se probila sa dolaskom PlayStationa na tržište, pojavile su se i igre namenjene zrelijoj publici, poput Max Payne, GTA III i Metal Gear serijala.
Ovi naslovi su pomogli da se uvede niz dizajnerskih pristupa koji su opravdavali oslanjanje na klupsku kulturu kasnih devedesetih, korporativni grunge i Gen X Soft-Club kao vodeći etos.
Štampane i video reklame za PlayStation su podsećale na filmove poput Trainspotting, Matrix ili Hackers. Čak je i čuveni Dejvid Linč režirao nekoliko promotivnih spotova za PS2, od kojih jedan prikazuje košutu koja potpuno uništava automobil kada je rasejani vozač udari. Na ekranu se pojavljuje čuveni tagline: „Different Place. Different Rules“ pre nego što vidimo slupani crveni kamion, dok mali Bambi lagano skakuće daleko od olupine.
Fraza „Different Place. Different Rules“ je nešto što povezuje skoro sav promotivni materijal za PlayStation s kraja devedesetih i početka dvehiljaditih. Ideja je bila jednostavna – da se banalni prizori iz svakodnevnog života spoje sa najneobičnijim i najnadrealnijim apstrakcijama.
Korišćenjem motiva iz punk i industrial muzike, kao i vizuala iz filmova poput Blade i Fight Club, PlayStation je svojim reklamama uspevao da uhvati osećaj straha i nelagode, ali i radoznalosti. Ove slike bile su usmerene starijoj publici i poručivale su gejmerima da, bez obzira na godine, igranje može biti deo svakodnevnice.
Zamislite to ovako. U filmu Matrix Neo vodi dosadan život kancelarijskog bumbara. Međutim, ta rutina biva potpuno preokrenuta kada se nađe na ispitivanju kod Agenta Smita. Ova jukstapozicija monotonog rada u kancelariji i susreta sa Agentom Smitom je upravo ono što je Sony imitirao. Time su uneli osećaj opasnosti, morbidnosti i uzbuđenja u ono što se smatralo „normalnim“.
Tokom ranih dvehiljaditih korporativna kultura je postajala sve zagušljivija. Sve više su se gradile kancelarije i kjubikli, zanati su postajali sve manje i manje traženi. Kako su računari, a kasnije i internet, postajali deo svakodnevnice, tako se rađala korporativna politika, a sa njom i strah od monotonije, stagniranja i zarobljenosti. Dodajte tome nedostatak lične motivacije i strah od šefove pasivne agresije i dobijate savršenu smešu za Sonijevu kampanju koja je snažno odjeknula na evropskom i američkom tržištu.
Čak i danas možemo da vidimo kako savremena gejming estetika vuče inspiraciju i korene iz nasleđa PlayStationa. Pre nego što je postao kućni brend, PlayStationov marketinški tim je vodio kampanju koja je do tada kršila svako pravilo.
Autor: Bogdan Karadarević
Pratite nas na našoj Facebook, Instagram i TikTok stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.
