REVIEW: Need for Speed Rivals

Need for Speed Rivals, za kojeg ne znate da li je Most Wanted, High Stakes ili Hot Pursuit, predstavlja, verovali ili ne, dvadeseto izdanje Need for Speed serijala a ujedno prvo koje se pojavljuje za konzole naredne generacije, Xbox One i PlayStation 4. Upravo iz tog razloga, igra je dobila titulu “lansirnog naslova” (super prevod), što znači da su developeri dosta polagali u to kako će igra izgledati. I zaista su odradili jako dobar posao. Rival pokreće Frostbite 3 engine i ukoliko posedujete dovoljno jak PC (ili neku od konzola), sigurno nećete ostati ravnodušni na ono što jubilarni Need for Speed ima da ponudi. Dobra okruženja, još bolji efekti i najbolji modeli vozila, sigurno neće doprineti tome da ćaletu na lak način objasnite da niste pustili MotorsTV.

Gameplay je lako objasniti. Birate dve role – ili ste pandur u skupim kolima ili kriminalac u skupim kolima. Razlika je u tome što kao pandur imate pravo da razlupate vozilo i protivnika okrenete na krov, dok ste kao krimos ipak forsirani da pobegnete glavom bez obzira i izbegnete hapšenje. Naravno, policajci mogu da postavljaju barikade na putevima i pozivaju podršku iz vazduha a vozači sa druge strane zakona mogu da bacaju EMP granate, šoktalase i slično. Sve ovo odigrava se u Redview County, izmišljenom mestu sa potpunom slobodom kretanja koje poseduje negde oko 160 kilometara puteva, što je više i od Most Wanteda iz 2012, ali skoro pa identično kao Hot Pursuit. Na početku igre prolazite “obuku” za obe zaraćene strane, a kasnije i birate jednu od dve. Naravno, možete vremenom isprobati i kontra od one koju ste odabrali, bez bojazni da ćete sebi upropastiti “priču”. Ona je u Rivalsu bitna koliko i u Quake 3 Areni, a čini se i da su joj jednako posvetili vremena. Izuzev glasova glavnih junaka, oni su se baš iscimali, ali nisu daleko otišli od akcionog filma B produkcije.

Kao policajac, možete razvijati karijeru u tri pravca – patrolnoj, tajnoj ili “snagatorskoj”, prevedimo je tako. Sve ove karijere, pretpostavljate, zavise od načina na koji igrate – da li volite patroliranje i otkrivanje prekršilaca, da li volite da ste tajni agent koji hvata izgrednike a da toga nisu ni svesni ili biste najviše voleli da vozite tenk koji juri 200 na sat i gazi sve pred sobom. Napredak se obavlja kroz uspešno završavanje misija ali i postavljanje novih brzinskih rekorda, opasnu vožnju i vratolomije. U formulu koja računa koliko ste zapravo uspešni ulazi i računica iz Autolog sistema, koji je stvoren od strane Criteriona za potrebe Hot Pursuita ali se otad koristi i u drugim NFS naslovima. Autolog pomaže da se vidi koliko drugi vozači brzo voze ili koje rekorde postavljaju, što dovodi do toga da se i vaša vozačka sposobnost stavlja na proveru u tom kontekstu, a zatim procenjuje koliko možete napredovati.  Među novitetima nalazi se AllDrive, mod koji omogućava da se na skoro neprimetan način prebacite iz singleplayer moda igranja u kooperativni multiplayer ali i jedan-na-jedan okršaje.

Šteta je što se estetskoj obradi vozila nije posvetilo više pažnje. Sistem je pozajmljen iz Undergrounda, gde je isti bio razrađen jako dobro i omogućavao je nesputanu kreativnost vozača, ali to ovde nažalost nije slučaj i moguće je promeniti boju, pokoji detalj, ubaciti felne i promeniti naziv na tablici. Šteta je što se ovom delu nije posvetilo više pažnje, jer bi to definitivno dovelo do znatno većeg broja kreativno ukrašenih vozila na NFS serverima.

Sa druge strane, unapređenja vozila su moguća, ali samo na strani odmetnika. Oni mogu osvojene poene iskoristiti za poboljšanje motora, brzine i svega drugog što će im obezbediti lakši beg od pandura. Ovi drugi, pak, ne mogu unapređivati vozila ali mogu dodavati nove tehnologije koje će im pomoći u poteri za izgrednicima – bolji radar, blokade puta, eksere, helikoptersku podršku, kojekakve ometače i slično. Primetili smo da se kao trkač jako lako osvajaju poeni i ukoliko se vozikate dovoljno dugo, u jednom trenutku ćete imati ogromnu količinu novca sa kojom potencijalno nećete znati šta da radite.

Izvođenje je potpuno haotično i podseća na miks svega što vam može pasti napamet – Forza Horizon, Hot Pursuit, Burnout Paradise – čega god da se setite od igara sličnog tipa, Rivals je uzeo poneki deo iz nje. Što nije loše, da se razumemo, taj haos je zapravo skroz interesantan i doprinosi igranju. Sa druge strane, ono što ćemo ostaviti vama na procenu jeste koliko je dobro, ili loše, to što se upravljanje vozilom savladava veoma brzo i bez puno problema. To znači da će i početnici u žanru ali i iskusni vukovi već posle nekoliko trka biti na istom nivou. Naravno, tada u priču “uskače” umeće igranja i one sitne finese koje će izdvojiti prvog na tabeli od trećeg, petog, osmog, ali ujedno znači i da ćete zapravo samo u multiplayeru imati neki vid satisfakcije pobedom. U kampanji za jednog igrača izazova za vas veoma brzo više neće biti. Sa druge strane, nisu sva vozila ista i ne ponašaju se jednako, što je kao i uvek dobra stvar jer omogućava da pronađete ono koje vam najviše paše i odgovara vašem stilu vožnje. Kada smo na strani pohvala, dinamične promene vremena su nešto što takođe treba istaći. Iako ne utiču na samo igranje, smene dana i noći i kiše i suvog vremena doprinose osveženju.

Pre nego što uskočite u Rivals svet, moramo vam reći još nešto – igra nema pauzu! Čak ni u singleplayer modu. Ovo vas forsira da potražite najbliže skrovište ili bazu, što ne mora nužno biti loš gameplay potez, ali stvara veliki problem ukoliko iste sekunde nešto morate da uradite, ili vam se baš jako dugo ide u WC. Možete ostaviti vozilo na sred puta, ali to ne znači da vas policija neće spaziti i uhapsiti ili drugi trkač pozvati “na crtu” što vi nećete moći da ispratite.

Pun potencijal igre otključava se tek priključivanjem online modu i učestvovanjem u multiplayer okršajima sa prijateljima i onima koje uopšte ne poznajete. Nalaženje drugih trkača je u ovom trenutku jako lako i neće biti nikakvih problema da odmerite svoje snage sa nekim drugim. Dizajneri su čak napravili i posebnu mini igru za tablete (jel ste primetili da je to sad “novo crno” u industriji) gde vaši ne-tako-vični-vožnji prijatelji mogu na mapi gledati vaš okršaj sa drugima i pomagati vam bacanjem unapređenja ili njih ometati na sve moguće načine.

Ah da, igra nema ni manuelni menjač. Vidite šta ćete sa tim.

Autor: Bogdan Diklić