REVIEW: State of Decay

State of Decay nije Zombi igra, ne ona je mnogo više, ona je simulator preživljavanja u svetu gde su zombiji samo jedna od prepreka.

Od samog starta igra vas baca u vatru i sve do kraja uvek ćete imati šta da radite jer za vreme zombi apokalipse nema odmora.  Priču započinjete sa Rick-om i Ed-om koji se vraćaju sa 15-dnevnog izleta kada ih napadnu nemrtvi željni njihovog mesa. Nakon što su uspeli da im polupaju lobanje sledeći cilj je saznati šta se dešava a zatim i naći neke potrepštine za put. Jednom kada završite ovaj uvodni deo počinje prava igra. Naime utočište ćete naći u maloj crkvi gde su se okupili preživeli i zabarikadirali. Da bi vaša mala komuna preživela morate obezbediti nekoliko različitih resrusa koje ćete naći po napuštenim kućama, restoranima ili radnjama.

Kada je u pitanju raspolaganje sa resursima “Undead labs” su implementirali sistem koji dosta podseća na realno stanje stvari.  Hrana i lekovi koji se ne čuvaju na hladnom i sigurnom mestu će se pokvariti pa vaš prvi prioritet treba da bude izgradnja odgovarajućih objekata za čuvanje. Takođe hrana, lekovi, municija i gorivo se troše pa će vam dnevni zadatak biti odlazak u “nabavku” svega onoga što vam fali. Da bi ste gradili potreban vam je građevinski materijal i to je peti i poslednji resurs u State of Decay. Već smo rekli da se svih 5 resursa mogu naći po okolnim kućama i objektima a ukoliko ne želite da izigravate potrčka možete poslati nekoga od ostali likova da donese neophodne potrepštine.

Sakupljanje resursa je proces koji ne prestaje pa ćete često sebe zateći kako tokom izvršavanja neke misije njuškate po lokaciji da vidite šta korisno možete naći.  Sama priča je pravi apokaliptični kliše pa tu imate šaroliku skupinu likova koji se nalaze u crkvi, zatim vojsku koja samo prati naređenja i ne interesuje ih ništa drugo a tu su i žestoki momci koji celu ovu zavrzlamu vide kao mogućnost da profitiraju. Da bi ste obezbedili opstanak vaše male komune često ćete morati pomagati nekoj od frakcija ne bili stekli njihovu naklonost koja zatim znači mogućnost trampe za neophodne resurse.

Ono što odvaja State of Decay od sličnih igara ovog tipa je mogućnost da izgubite lika sa kojim igrate.  Dobro de, nećete ga zaboraviti već postoji realna šansa da u nekom trenutku umre. Tada na njegovom mestu ostaje ranac sa opremom a vi morate da nastavite igru sa nekim od sporednih likova. Takođe ne možete igrati sa jednim likom neograničeno dugo vremena jer će se ovaj umoriti i neće biti sposoban da se bori ili trči, dve najbitnije akcije u State of Decay. Na taj način vas igra tera da razvijate odnose sa ostalima preživelima, ispunjavate misije koje vam oni daju da bi ste stekli status prijatelja. Onda kada vam se glavni lik umori možete se prebaciti na nekog od sporednih dok se ovaj oporavlja od borbe sa zombijima. Takođe ne savetujemo vam da se vezujete za bilo kog lika i da pokušate da ih što ravnomernije razvijate jer samo jedna greška može biti pogubna a ukoliko se upustite u borbu sa netreniranim likovima to se neće dobro završiti.

Pored gorepomenutih 5 resursa postoje još dva koja su specifična za karakter koji vodite a to su uticaj i slava. Uticaj je neka vrsta monete i što je veći, to više stvari možete uzeti iz zajedničkog skladišta. Slava vam omogućava da regrutujete druge likove u igri za neke misije. Uticaj najlakše dobijate donošenjem resursa, hrane ili municije dok slavu zarađujete uspešnim izvršavanjem misija.

Na samom početku vaša crkva je privremeno sklonište koje može da oduva malo jači vetar. Naravno vama je ostavljena mogućnost da unapredite odbranu, deo za spavanje, kuhinju ili da napravite biblioteku, baštu, radionicu. Problem je što svaka baza ima ograničen broj slotova pa morate balansirati da li vam je bitnija bašta koja obezbeđuje hranu ili biblioteka koja povećava nivo znanja. Naš savet je da razvijate sve što ima veze sa staminom jer je to najbitnija stvar u celoj igri.

Razvoj lika u State of Decay je jednostavan, što više koristite neku veštinu ona će se više razvijati. Svi likovi sa kojima započinjete kampanju imaju prilično skromne karakteristike pa vam savetujemo da trčite što je više moguće ne bi li im pojačali “cardio” jer rekosmo već – izdržljivost tj stamina je život. Kada dostignete određeni nivo biće vam ponuđene i specijalne mogućnosti vezane za borbu ili preživljavanje. Likove visokog nivoa treba čuvati kao oči u glavi jer mnogo brže i efikasnije ubijaju zombije od onih sa kojima tek počinjete.

State of Decay se odlučio za specifičan mix neprijatelja. Tu su oni klasični “zedovi” koja svi znamo, sporo se kreću i pokušaće da vas napadnu ako vas primete. Vrlo brzo gube interesovanje kada se sakrijete i opasni su samo u grupi.  Unapređene verzije ovog tipa su Swat zombiji kojima ne možete nauditi vatrenim oružjem zbog kacige i kevlara  već ih morate dokusuriti metodom “štangla u glavu”. Na kraju tu su hibridni zombiji koje je i najteže ubiti i mi vam savetujemo da njih napadate samo kada su sami. Ukoliko vas napadnu u grupi sa običnim zombijima računajte da ste već postali ručak. Tu su i zombi horde koji nisu preterano opasne dok ste u kolima a zvuk spljeskanog zombija je muzika za uši. Na žalost mutirani primerci ne umiru tako lako a neki mogu da vam oštete ili totalno unište kola što je smrtna presuda ukoliko ste okruženi sa gomilom nemrtvih. Zbog ograničenosti municije i zombija koji se beskonačno pojavljuju, borbu treba izbegavati jer ih nikada ne možete baš sve pobiti u nekoj zoni. Šunjanje postaje esencijalni deo igre a trudite se da pravite što manje buke jer svi dobro znamo da buka privlači zombije. Od oružja na raspolaganju je nekoliko desetina pištolja i pušaka ali već i vrbaci na grani znaju da je u slučaju apokalipse sačmarica zakon. Jedini problem je mali šaržer i dugo vreme punjenja metaka ali zato nema potrebe da nešto preterano nišanite.

Misije su klasične za open-world tip igara i svode se na pratnju nekog NPC do određene lokacije, uništavanje specifičnog zombija ili čišćenje nekog objekta od nemrtvih. Pored ovih klasičnih postoji još niz specifičnih misija koje smo retko imali prilike da vidimo. Tako recimo relativno rano u igri dobijete mogućnost da navodite artiljeriju na zombi horde koje sredinom igre postaju ozbiljan problem.

State of Decay, kao i svaka open-world igra, nudi pregršt različitog sadržaja igračima. Sam način igranja je dramatično promenjen zbog mogućnosti da vam lik pogine pa ćete vrlo brzo herojske juriše zameniti za tihi pristup. Dodatni pritisak postoji zbog toga što se kola koja koristite kvare nakon određenog broja udaraca ili im nestane benzina. Sličan sudbina ume da zadesi i priručna oružja koja umeju da se slome u najnezgodnijem trenutku. S obzirom da ćete dobar deo igre provesti u razbijanju lobanja, pronalazak odgovarajućih “alata” treba da vam bude imperativ.

Jedina stvar gde State of Decay ne briljira je grafika. To nas ni ne čudi kada znamo da je ovo port sa Xbox 360, sistema koji je odavno zastareo. Zato je audio komponenta savršena gde posebno mesto zauzimaju krikovi i mumlanje zombija.

State of Decay je odlična igra. Na početku smo rekli da je ovo jedan od najboljih survival simulatora a sve akcije koje preduzimate su logične. Ukoliko se plašite zombi apokalipse onda je ovo igra za vas jer će vam pokazati šta je sve potrebno uraditi da preživite!

Autor: Aleksandar Ašković