REVIEW: Blackguards

Nakon par meseci early access faze na steamu-u, krajem januara je izašlo full  izdanje Blackguardsa. O našim prvim utiscima mogli ste da čitate u decembarskom broju časopisa, kada smo odigrali prvo poglavlje igre, pa vam savetujemo da ga pročitate ukoliko već niste. U međuvremenu su izašla sva poglavlja i nekoliko pečeva koji su sredili nemalo bagova i doradili interfejs i mehanike igre slušajući savete i primedbe early access igrača, te je sada vreme da vidimo šta nam je to doneo gotov proizvod. Kao što već sigurno znate, nemački Daedalic je svoju slavu stekao na polju point & click avantura sa uglavnom 2d grafikom, tako da je rad na 3d RPG-u/taktičkoj strategiji veliki iskorak za njih.

Neke od tih avantura, rađene su u svetu The Dark Eye pen and papper RPG-a, a baš tu je smešten i ovaj naslov. Na početku igre dolazi do ubistva, pod misterioznim okolnostima, kome prisustvujete, a za koje bivate lažno optužni, pa ćete ostatak igre pokušavati da odgonetnete tu zagonetku i odbacite optužbe. Bežite iz zatvora sa tvrdoglavim patuljkom i čarobnjakom  zavodnikom, koji će predstavljati okosnicu vaše grupe. Tokom reklamne kampanje jedna od stvari koja je često naglašavana jeste da  su vaši likovi anti-heroji, grupa odbeglih robijaša kojoj će igrom slučaja zapasti da spasi svet. Ovde smo ostali razočarani, jer smo očekivali grupu istinskih zlikovaca koja će nekim uvrnutim spletom okolnosti  činiti dobro. I ako zanimljivi, vaši saputnici u igri su u suštini bezazlene dobrice koje usput imaju svoje mane ( zavodnik tuđih žena, piroman, narkomanka, lovokradica…). Svako od njih ima i neku svoju priču koja će se razvijati paralelno sa pričom vašeg lika, što je pohvalno, ali su u suštini svi karakteri previše jednobojni i predvidivi. Priča je zanimljiva, ali previše linearna i bez vašeg realnog uticaja na nju. Dijaloge u igri uglavnom vodi vaš lik, uz povremena ubacivanja vaših saputnika, ali su sve odluke na vama. Pored glavne priče, naletaćete i na sporedne kvestove koji su variraju od prostih pobi i donesi, do onih koji se rastežu i na nekoliko poglavlja.

Igra se odigrava na karti, gradovima i borbenim mapama.  Na lepo urađenoj karti ”divljeg juga” (južnog dela The Dark Eye kontineta Aventuria) birate lokacije kroz koje se krećete bilo da su to gradovi ili lokacije nastale iz kvestova. Gradovi su urađeni tako da u suštini podsećaju na p&c avanture. To su statične 3d slike lokacija u gradu kroz koje se krećete kliktanjem na strelice. U njima možete prenoćiti, lečiti se, trgovati, naći trenera da poboljšate određene veštine i pričate sa karakterima koje vidite, dobijati nove kvestove i prikupljati informacije za one koje već imate. I na kraju, tu su borbene mape na kojima se odvijaju bitke. To su izuzetno pametno i lepo dizajnirani tereni na koje gledate iz izometrijske perspektive i gde se potezna borba odvija na heksagonima. Borba je svakako najveći kvalitet ove igre, retke su situacije u kojima će vam biti dosadna, osim u slučajevima frustracije koje vam određene teške borbe zadaju. A borbe su solidno teške, prava su poslastica ljubiteljima taktičkih strategija. Osim raznovrsnih neprijatelja, autori su se potrudili da reč ”random” izbace iz dizajna mapi. Svaka mapa je kreirana tako da oslikava lokaciju borbe i izgledom i preprekama/interaktivnim objektima,  i svaka je takva da od vas očekuje drugačiji pristup borbi i razmišljanju. Osim samih protivnika, mnoge mape u sebi imaju i različite faktore na koje morate misliti pri kretanju, i koji mogu raditi u vašu korist, ali vas i ubiti ukoliko ste nepromišljeni. Jedinu manu borbama daje izuzetno očajan AI protivnika, koji će se uglavnom ponašati kao da nemaju mozga i srljati u smrt, ili ignorisati moje ranjive članove.

Razvoj vaših likova takođe je slatka muka, postoji veliki broj osobina, talenata, borbenih veština i magija, a samo jedan izvor iskustvenih poena koje na njih raspodeljujete. Morate pažljivo razvijati svakog od svojih likova i gledati da neveliki broj poena iskoristite pametno i smisleno, tako da vaš party pokrije sva polja u borbi. Oprema je raznolika, ali iz ugla nečega što se reklamira kao RPG poprilično siromašna u izboru i osobinama. Pored itema za nošenje i oružija, postoji i solidan broj potrošnih predmeta, poput raznih otrova, bacajućih oružija, te standarnih napitaka za manu i život vaših likova.

Grafika igre je zastarela i do nekoliko godina, ali to nije sprečilo dizajnere da iz nje izvuku maksimum. Lokacije gradova i borbene mape izgledaju lepo i prijatno. ”Divlji jug”, na kome se radnja odvija, ima svoj uzor u renesansi i evropsko-arapskom mediteranu, što je sjajno preneto u igri. Sparina, prašina, sanjiva i ”lenja” atmosfera gradova prosto izbijaju sa ekrana, što lagani tonovi pratećih melodija dodatno pojačavaju. Sa druge strane, u skriptovanim međuscenama dolazi do izražaja loš kvalitet grafike u vidu siromašnih tekstura i očajne, gotovo nepostojeće animacije. Glasovna gluma u  igri svakako nije vrhunska, ali je osim nekih izuzetaka dovoljno dobra da ne naruši atmosferu igre.

Bilo da ste ljubitelj RPG-a ili poteznih strategija, Blackguards svakako vredi odigrati. Igra je zabavna i prijatna, uz tek po koje trenutke dosade i frustracije. Priča je intriganta, borbe su sjajne, i prava je šteta što postoje određeni propusti u realizaciji, u vidi čudnjikavo-bagovitog interfejsa, zastarele grafike, očajnog AI-a i linearnosti, jer bi inače igra bila pravi biser. Ali za prvi pokušaj u ovim vodama, Daedallic zaslužuje pohvalu.

Autor: Nikola Savić