REVIEW: Lightning Returns Final Fantasy XIII

RPG video igre se od samog nastanka dele na Japanske i klasične. Square Enix-ov serijal se do skora držao proverene formule JRPG-a (japanskog modela) koji čine: složena priča, linearan gameplay i taktičke borbe bez previše dinamike. Klasične RPG-ove sa druge strane odlikuje mnogo veća sloboda u gameplay-u i veća modabilnost likova, čemu teži i ovaj, treći i poslednji po redu nastavak Final Fantasy XIII trilogije.

Prvi Final Fantasy koji je uveo klasične sporedne zadatke (sub-quests), umesto uobičajenih mini-igara je bio dvanaesti nastavak, posle koga se XIII vraća na staru proverenu forumulu. Lighting Returns više pokušava da se približi zapadnjačkim role-playing igrama. Uobičajeni battle meni sa četiri opcije: napad, magija, predmet i beg, je zamenjen mnogo aktivnijim načinom borbe gde vi direktno kontrolišete kretanje Lightning (Munje), glavne protagoniskinje, i napadate klasičnim „pritisni dugme-da udariš“ i „pritisni u pravom trenutku da blokiraš“ modelom. Na raspolaganju vam nije cela družina, već samo jedna ratnica čija tri kostima menjate u toku same borbe. Shemate (zanimljiv naziv za kostime ako nas pitate) možete slobodno da prilagodite prema potrebama borbe kao i prema svom ličnom estetskom ukusu.

Ono što razlikuje ovaj RPG od svih ostalih je način na koji se skupljaju nivoi, tj. njih uopšte i nema. Ubijanjem monstruma nećete dobijati iskustvo, već ćete samo otvarati put do šarenih NPC-a (non-playable character) koji će vam davati razne zadatke koji podsećaju na MMO questove, na osnovu kojih će Vam se pojačavati zdravlje, snaga, magija, itd.

Najjači aspekt ovog serijala je uvek bila priča, koja je predstavljena u jednim od najimpresivnijih in-game i CGI sinematika, pa tako je i u ovoj epizodi. Naime, Munja, posle smrti svoje sestre Sare (Serah), počinje da služi bogu svetlosti, kako bi je on vratio iz mrtvih. Pošto je ostalo 13 dana do kraja sveta, zbog prodora haosa u svet smrtnika, bog daje zadatak Lighting da mu prikupi što više duša koje će živeti na novom svetu. Tu nastaje velika dilema za igrača, tj. koga spasiti pošto vreme ističe, a nemate vremena da sve duše dovedete na Ark, brod boga svetlosti, tako da je potrebno nekoliko prelaženja igre da biste završili sve sub-quest-ove.

Nova mehanika ubačena u igru je samo isticanje vremena, koje menja uobičajenu dinamiku RPG-a igara – moram da pregledam sve hodnikei svaku rupu, ne bih li našao +1 čizme za mog lika. Svesno morate da odlučujete koje ćete zadatke završiti, a koje preskočiti, koje ljude spasiti, a koje ostaviti da ih proguta haos. Nama je lično vrlo prijalo da ostavim šarenog klovna da gori u paklu.

Sama Lightning je predstavljena kao namučena duša, tmurna i lišena emocija. Ona je ovog puta u ulozi Spasioca (Savior) i predstavlja neku vrstu sexy, badass Isusa. Njeni kostimi nisu generički, svakom je posvećeno dosta pažnje i puni su detalja (vezova, perja, itd.) u klasičnom Final Fantasy fashion reject stilu (nadamo se da se neće uvrediti poštovaoci ove estetike).

Ovaj nastavak ne bi trebalo da propusti ni jedan fan serijala, kako zbog starog šmeka, tako i zbog novijeg sistema borbe i sata koji stalno otkucava. Sa druge strane, ova igra će zbog svoje složenosti i originalnog dizajna, teško privući nove igrače Final Fantasy franšizi. I pored toga mi bismo rekli da iako niste probali ni jedan Final Fantasy, slobodno se prepustiti  ovom sasvim drugačijem gaming iskustvu.

Autor: Damir Redžepagić