REVIEW: Dark Souls 2

Postoje igrice, igre i igretine, čije su ideje skovane u najmračnijim umovima, napravljene u najdubljim ponorima pakla, prepune suza, znoja i krvi igrača, a začinjene potpunim hororom i užasom pošto smrt vreba na svakom koraku, a ni najmanja greška se ne toleriše.

Kako drugačije opisati remek dela igračkog sveta, legendarni status koji imaju Ninja Gaiden (koja je nekad slovila za najtežu igru na svetu), Demon’s Souls, Dark Souls, a sada i Dark Souls 2? Priznajem da sam na prvi mah bio uplašen da li će treći u nizu Souls serijala imati dušu kao svoji prethodnici, pun intended.  Na svu sreću, strah za igru zamenio je strah u igri – jer Dark Souls 2 je upravo  ono što je trebalo da bude, teška igra gde svakih dvadeset minuta bez umiranja proizvodi isti onaj adrenalinski šok i osećaj uspeha kao prvo obaranje kraljice u nekom MMO-u.

Dark Souls 2 smešten je, kao i svoj stariji brat u mračni svet po imenu kraljevstvo Drangleic, a vi preuzimate ulogu najnovijeg nemrtvog sa samo jednim ciljem, skupiti što više duša i osloboditi se kletve. Na početku imate izbor pola i fizičkog izgleda vašeg lika, kao i klase koji određuje raspodelu različitih statistika i startnu opremu.

Od prvog momenta u igri doživećete poznati osećaj dlačica koje su se nakostrešile na vratu, a dlanovi će početi da se znoje dok grčevito stežete kontroler. Sat vremena kasnije osećaćete se kao saksija sa petunijama mrmljajući sa smeškom: „Oh ne, zar opet?“  Bilo da u panici padnete sa litice, dobijete udarac u potiljak ili vas jednostavno ubije zombi koji nosi malo veće oružje od vašeg, nešto ćete naučiti. Smrt je zaista dobra učiteljica.

Da nije sve tako crno u igri postaraće oaza privremene sigurnosti na koju ćete pre ili kasnije naići. Sunce Majula-e pravo je osveženje u odnosu na sivilo prokletog kraljevstva, a oaza je vaša baza operacija. Tu se nalaze vendori od kojih možete kupiti oružje i opremu u zamenu za duše kao i misteriozna, zabrađena žena koja će vašem liku dati mogućnost da se popne nivo u zamenu za…pa već ste sigurno pogodili da najvrednije što vaši protivnici imaju su upravo duše. Ipak, ni Majula nije bez svojih misterija – ta ogromna rupa bez dna sigurno krije svoje tajne koje sa sobom nose ogromnu opasnost ali nagradu.

Borba u igri je prosto predivna. Bilo da bacate magije, nosite teški mač ili ispaljujete strelu za strelom ubrzo postaje jasno da ako želite da poživite morate da planirate tri koraka unapred. Svaki potez vas ostavlja ranjivim ako ne pazite na tajming udaraca vaših protivnika, a svaki zamah, strela ili magija troši staminu tako da slobodno zaboravite na propeler zviz taktiku. Međutim, koliko god da ste vešti pre nego kasnije ćete umreti, a kad umrete vaš lik će na pod izbaciti sve duše koje ste do tad skupili i imate samo jednu šansu da ih pokupite, jer ako umrete opet dok su duše van vašeg lika one trajno nestaju. To nas dovodi do najveće promene u odnosu na Dark Souls. Naime, u prethodnom delu svako odmaranje pored lomače (ne, nije kamp vatra – nije Drangleic takav svet!) svi obični protivnici se respawn-uju, pa je igrač mogao slobodno da grinda duše i bitne iteme do mile volje. U Dark Souls-u 2 toga nema – igra će vas prosto terati da istražujete nepoznate lokacije i da se sukobite sa drugačijim protivnicima koji imaju drugačije taktike i oružja na koja tek treba da se naviknete i na taj način vam oduzima i ono malo relativne sigurnosti koju imate. Ipak, postoji jedan item koji kad ga iskoristite pored lomače će respawn-ovati neprijatelje ali će oni biti mnogo jači od svojih palih drugova. „Lose-lose“ situacija.

Vrhunac dolazi u vidu „kraljica“. Svako ko je igrao Dark Souls seća se sa setom, užasom i jezom Ornstein & Smough-a ili Velikog sivog vuka, a posle 50+ sati koliko će vam trebati da završite „dvojku“ isti osećaj će u vama buditi Ruin Sentinel-i, Prastari Zmaj, Kovač iz pakla i ostali. Svaki boss je težak na svoj način i kad prvi put uspete da oborite nekog od njih osećaj uspeha je veća nagrada od opreme koja je ispala. Da, toliko su teški!

Multiplejer u igri je rešen na zanimljiv način. Ako želite da vam drugi igrači pomognu u rešavanju neke deonice ili ubijanju nekog boss-a, možete ostaviti White Sign Soapstone ili Small White Sign Soapstone. Oba belega otvaraju mogućnost da vam se pridruže najviše dva igrača, sa razlikom što igrači koje ste prizvali Small White Sign Soapstone-om ostaju mnogo kraće u igri. Pored co-opa moguć je i PvP, pa ako ostavite dark spirit summoning stone možete se mlatiti sa drugim igračima do mile volje, igra tu vrstu smrti ne kažnjava.

Dark Souls 2 je prelepa igra i dostojan naslednik svojih slavnih predaka. Ako ste uživali u Demonskoj duši ili Tamnoj duši prvi deo ili želite da probate igru koja vas ne vuče za rukav tutorijalima i pazi na vas kao na novorođenče, uživaćete i u Dark Souls-u 2. Kriva učenja i težine ove paklene tvorevine je strma, a kriva zadovoljstva još strmija. Dark Souls 2 nije igra za svakog.

Autor: Petar Vojinović