REVIEW: Goat Simulator

Koze su na Internetu do sada bile samo protagonisti na YouTube klipovima. Gledali smo ih kako skakuću po elastičnom limu, onesvešćuju se, smeju se kao ljudi – a sada imamo prilike i da zaigramo kao jedna u fantastično luckastoj igri pod imenom Goat Simulator. Da, dobro ste čuli i ne, iako je igra izašla prvog aprila (oh, how fitting), nije u pitanju prvoaprilska šala.

Ne dajte da vas naslov zavara, jer u ovoj igri nije cilj ići na ispašu, davati mleko i vaspitavati jariće da ne otvaraju vrata kuće. U Goat Simulatoru je cilj napraviti što više haosa i štete, na hiljadu zanimljivih načina u sand-box gradiću koji će posle vašeg prolaska kroz isti izgledati gore nego posle zombi apokalipse. Ukrstite Carmageddon i GTA, onako kako ga igra 99% populacije, dodajte besmrtnu kozu koja je očigledno Satanin ljubimac iz 7og kruga pakla i na dobro ste putu da zamislite šta vas očekuje. Ah, da ubacite u lonac i Tony Hawk-a.

Simulacija koze počela je kao Internet šala, a posle outcry-a koji je zavladao, programerski tim Coffee Stain Studios-a odlučio je da od demoa koji je pokazivao njihovo umeće u baratanju PhysX-om napravi čitavu igru.

Kontrolisanje vaše koze, od milošte nazvaćemo je Jovanka, je prilično jednostavno. Kozica se kreće u stilu pucačina iz trećeg lica gde vas WASD kombinacija tastera pomera u različitim smerovima, a pogled na strejfovanje na četiri noge je prva stvar koja će vas dovesti do suza. Jovanka, takođe može da skače i udara glavom, što je i primarni napad, a izvođenje udarca dok se krećete unatrag će dovesti do  vrlo efikasnog ritanja. Pored standardnih akcija, možete se otromboljiti u stilu „pravim se mrtav“, pustiti bojni poklič u vidu meketanja, lizati  predmete ili izvoditi razne specijalne poteze koje otključavate vremenom. Vredi napomenuti da je Jovankin jezik, čini nam se, premazan nekim super prijanjajućim lepkom, pa njime možete prenositi stvari ili budete prenešeni ako kojim slučajem zalepite jezik za auto u pokretu.

Goat Simulator nudi i slow-motion, kao i ragdoll mod. U slow motion-u možete fino tjunirati let vaše dlakave vreće mesa posle susreta sa kombajnom, na primer, a u ragdoll modu ćete odskakati duplo više i dalje nego inače. Svaki nestašluk, skok, udarac ili kombo potez donosi vam poene, a jednostavan multiplajer sistem vas prosto nagoni da ih vezujete.

Prostor na kome se možete zabavljati je prilično ograničen. Pre ili kasnije naići ćete na nevidljive zidove kojim će vas naterati da se osetite sputano kao da ste zarobljeni u kozastoj verziji Trumanovog šoua. Ipak, iako je sandbox neosporno mali u njemu se nalazi gro stvari koje možete uništiti. Kuća koju možete demolirati na hiljadu i jedan način, benzinska pumpa gde slobodno možete izvesti filmski „cool goats don’t look at explosions“, gomila automobila i drugih prevoznih sredstava i meta za gađanje u vidu naivnih bipedalnih humanoida. Gradić poseduje i  centar za istraživanje nulte gravitacije. Bestežinsko stanje, petarde i vatromet koji možete zakačiti za sebe i dobićete još udareniju verziju letećeg meketela sa suicidalnim tendencijama od Super ovčice iz Worms-a.

Na prvi pogled, Goat Simulator izgleda kao šašava, pojednostavljena igra u kojoj je fizika namerno pojačana 20 decibela iznad normale i sledi moto Olimpijskih igara: Citius, Altius, Fortius – brže, više, jače. Međutim, igra je prepuna Easter egg-ovima i achievement-ima, a činjenica da su Internet forumi prosto zatrpani „how to…?“ pitanjima, otkriva skrivenu dubinu koju Goat Simulator nudi.

Cena od 10 dolara, koliko Goat Simulator košta, na prvu loptu se čini previsokom, a i momci iz Coffee Stain Studios-a na zvaničnom sajtu predlažu da je pametnije da taj novac uložite u kupovinu hulahup obruča, cigle ili prave koze. Mi se sa ovim apsolutno ne slažemo, iz više razloga. Prvo, igra nudi nekoliko sati kvalitetne zabave što je više od nekih „triple A“ naslova sa višestruko višom cenom (kahm, kahm ko je rekao Metal Gear Solid: Ground Zeroes?). A drugo, Goat Simulator  garantuje salve smeha i „šta se, bre, upravo desilo?“ pogleda više nego „najbolji trankvilajzeri i opijati na tržištu“ koje je Zoran Cvijanović nosio u rancu.

Autor: Petar Vojinović