REVIEW: Murdered Soul Suspect

Murdered: Soul Suspect je akciona avantura koja se baziran na detektivu Ronan O’Konoru koji, tokom potere za serijskim ubicom u Salemu, Masačusets, biva bačen kroz prozor. Da bi bio siguran da neće ostati živ, ubica, poznatiji kao „the Bell Killer“ puc a u Ronana. Ukoliko je neko i imao sumnje da li će glavni lik preživeti, naredna scena u kojoj on ustaje iz mrtvih kao duh, dosta jasno govori o tome kakve su mu šanse za preživljavanje. Šalu na stranu, kao duh Ronan se ponovo susreće sa svojom davno preminulom ženom Julijom koja mu govori da ne mogu biti zajedno i u doživotnom miru dok on ne reši sva otvorena pitanja koja ga vezuju za svet živih. Uz pomoć nekoliko saboraca, poput Ebigejl, mlade devojke koja je takođe duh i Džoj, mlade devojke koja nije duh ali može da vidi duhove, Ronan će pokušati da naće svoj večni spokoj.

Murdered je nastao iz želje Square Enixa da se na neki način „dodvori“ zapadnom tržištu više nego što je do sada imao prilike. Yosuke Shiokawa, kreativni direktor u kompaniji došao je na osnovnu ideju za igru u kojoj je glavni junak zapravo duh i Airtight Games je nakon toga razradio pomenuti koncept koji je doveo do nastanka ovog naslova.

A što se njega samog tiče, pa, zamislite neku čudnu kombinaciju Alan Wakea i Thiefa i bilo koje detektivske avanture i dobićete Murdered. Pogled je iz trećeg lica sa konstantnim arkadnim zagonetkama u kojima je potrebno da pomerate predmete, osmatrate okolinu, uočavate greške ali i ujedno da kroz Džoj, devojku koja među retkima može da vas vidi a potom informacije prenese u stvarni svet, dođete do ključnih ljudi koji u svetu živih mogu da naprave neku promenu.

Grafika je pomalo zastarela i svakako ne pričamo o next gen naslovu jer se pojavio i za PS3 i Xbox 360, ali je dovoljno korektna da neće zasmetati, osim kod izvesnog broja likova sa kojima ćete se susresti koji izgledaju kao najgore kreature iz Dilan Doga a trebalo bi da predstavljaju obične ljude.

Međutim, to je daleko od najvećeg problema sa kojim se Murdered susreće – pre svega, sistem borbe je poprilično loš, neinventivan i previše „krut“.  Moglo bi se reći da je to nešto što se može i zanemariti u slučaju igara koje se možda nešto više oslanjaju na priču i rešavanje zagonetki, ali to je ujedno drugi veći problem – igra ima poprilično „jeftinu“ priču sa predvidim dijalozima i daljom radnjom, ujedno je prekratka i biće vam potrebno samo nekoliko časova da je pređete, prvenstveno i zbog toga što nema nikakve izazovne segmente po pitanju težine i niti jednom se nećete „zaglaviti“ ili morati nešto više da razmišljate o tome šta dalje. A kada je jednom završite, potrebe da je igrate iznova, apsolutno nema.

Rekavši sve ovo, možda i Murdered nijeloša igra za jako mlade igrače koji bi isprobali avanturistički žanr i videli da li tu ima nečega zanimljivog za njih, kako bi kasnije probali neke komplikovanije naslove. Za svakog drugog u pitanju je prosečno ostvarenje bez ikakvog izazova za igrača koje se može komotno preskočiti.

Autor: Stefan Starović