REVIEW: Transistor

Tranzistor – imenica kojom elektroničari nazivaju poluprovodnički element sa tri izvoda; moja baka, radio aparat na kome se slušao Radio Moskva, a Red, protagonista istoimene igre svoj raspevani mač. Ako ste igrali Bastion čim uđete u Transistor znaćete da je to Supergiant Gamesova igra. Izometrijski akcioni RPG, ručno crtana grafika, sjajna muzika, zanimljiva nestereotipna priča i, naravno, glas Logana Cunnighama.

Igra počinje „u sred akcije“, a na vama je da sklopite priču šta se desilo pre i da odredite svoju sudbinu u apokaliptičnom gradu u kome ste se zatekli. Odmah na početku nailazite na čoveka u koji je zariven ogroman mač, Transistor, koji mu je uzeo dušu i glas. S druge strane, vi ste Red, poznat pevač kome su zlikovci oduzeli glas i zajedno sa mačem otiskujete se u svet da povratite ono što vam nedostaje.

Radnja se odvija u gradu Cloudbank, prelepom spoju sci-fi neonski šljaštećeg futurizma i vintaža koji u potpunosti je pod kontrolom tehnologije. Tehnologija kojom upravlja tajna organizacija Camerata – formirana kao konglomerat najvećih naučnih umova, najboljih atleta, arhitekata i dizajnera sa vrlo upitnim namerama. Red se uklapa u njihovu agendu jer ste drugačiji, živi ste. Naime, kroz razne logove koje ćete otkrivati i tekstove koje ćete nailaziti razbacane unaokolo saznaćete da je Cloudbank grad duhova, da je populacija grada nestala bez traga i da sve što postoji u njemu je Process, kompjuterski program koji je poprimio telesnu formu i ima namere zbog kojih Skynet izgleda kao trećerazredni kriminalac. Malo je reći da će vaš put ka uspehu biti borba, borba i još malo borbe.

Ali upravo je borba element igre zbog kojeg ćete obožavati Transistor, šlag na već preukusnu tortu sa kandiranom trešnjom na vrhu. Mehanika iste je verovatno najbolja koja je viđena u igrama u skorije vreme – pauzirajte igru, izvedite sve poteze, pustite vreme da teče i uživajte u komboima koje ste izveli. Teleportovanje iza protivnika, dva-tri brza udarca, a onda teleportovanje na pristojnu udaljenost i energetsko koplje u facu sve sa smeškom zadovoljstva koji će vam ovakve i slične akcije izmamiti. Imajte na umu da svaki potez koji izvedete i pokret koji napravite skraćuje vremensku skalu turn moda koja kad istekne vas ostavlja u realnom vremenu gde ćete skakati iza zaklona i izbegavati plazmu i lasere protivnika koji bez diskriminacije dezintegrišu sve što pogode od kamenih blokova, telefonskih govornica, pevača bez glasnih žica.

Kroz celu igru ćete sa leševa protivnika mrske nam Camerate skupljati Funkcije, koje će vam proširivati impozantan arsenal poteza i osobina koje imate na početku, a levelovanje lika će otključavati nove načine na koje ih možete iskoristiti ili povećavati Memory pool koji određuje koliko osobina možete koristiti istovremeno. U Transistoru svaka osobinu možete koristiti kao aktivnu, pasivnu ili kao unapređenje. Kad budete otključali granate one mogu biti aktivno oružje, u pasivnom slotu će činiti da dodir vašeg koplja eksplodira protivnike u maniru Džona Ramba i njegovog luka i strele ili da Redu daje permanentni buff na statove ako ga odredite kao unapređenje. Kad stavite osobinu u neki od tri slota dobićete na uvid priču o istom ali ona će biti kompletna tek kad upotrebite osobinu u svim slotovima, a igra vas na taj način tera da isprobavate različite kombinacije. Da je eksperimentisanje i primenjivanje raznih kombinacija u borbi bila zamisao developera govori činjenica da se na svakom checkpointu, koji su velikodušno razbacani svuda po Cloudbanku, možete potpuno respecovati. Pored toga ako skala sa životnim poenima padne dovoljno neki skillovi (obično najjači) će overloadovati i nećete moći da ih koristite dok se ne oporavite što je vrlo problematično kad vam se desi u sred borbe. Ah da, ako „silujete“ borbu preteranim korišćenjem jednog skilla mač će vas „nagraditi“ ciničnim opaskama o vašoj gracioznosti i stilu.

Malo je igara koje vas oduševe na prvi pogled, a još manje je onih koje kad zagrebete ispod površine vas oduševe još više idejom da ono što nađete ispod je još bolje. Previše reči „još“ ali sa razlogom – Transistor je definitivno igra iz more than meets the eye kategorije koja će vas mesmerizovati svojim čarima toliko da sve što budete želeli je „još“. Uostalom, šta reći o igri sa odličnom pričom, muzičkom podlogom od koje će vam se nakostrešiti i najmanje dlačice na vratu za koje niste ni znali da ih imate, grafikom koja vas tera da dizajnere zamislite kao umetnike sa paletom i četkicom u ruci, sistemom borbe Fallout meets Max Payne meets awesomeness i protagonistom koji za sobom vuče mač veći od njega sa sve varnicama koje sečivo ostavlja po betonu, čija je jedina mana što kamera jednom u sto puta lošim pozicioniranjem klipuje deo borbe. Transistor je igra koja će vas ostaviti bez daha kao čitanje prethodne rečenice, a must have.

Autor: Petar Vojinović