REVIEW: Sniper Elite III

Novi Sniper Elite kažete? Jedva čekam da vidim kako projektil iz mog snajpera rastavlja protivničku lubanju na hiljadu delova … eto šta su od nas napravile nasilne igre, čudovišta kažem vam, ČUDOVIŠTA! No, drugom prilikom možemo da se bavimo temom od koje se slade svi dušebrižnici za budućnost mladih naraštaja. Ali, ono što jeste tačno – u Sniper Elite 3 vaši projektili zaista razaraju lobanje. Baš kao što su radili i u prethodnom delu a i onom pre njega. Naravno, sa poboljšanom grafikom i boljim efektima. Nažalost, sve to ne traje posebno dugo.

Kao što pokazuje logo trećeg dela serijala, palma, a ako vam ni to nije dovoljno, ispis AFRIKA dovoljno kazuje o tome gde će se odvijati radnja Snajperske Elite 3. Drugi svetski rat je a vi kroz pustinje ali i poneku oazu, planinske vence ali i doline, jurite naciste. Odmah ćemo reći, u zaista jako lepom okruženju. Teksture su visokog kvaliteta, grafika doterana, sve kako bi trebalo kada pričamo o next gen, odnosno sada već current gen video igri. Napor isporučen da bi se izrenderovali svi aspekti igre zaslužuje sve pohvale, pa i više od toga.

Kao kontra tome, baš kao i u stvarnom životu, odnosno kao balans u univerzumu, nalaze se vojnici. U prvom trenutku ćete pomisliti – „hej, pa nisu loši“. Već u sledećem – „zbog čega ubijam klonove?“. Svi imaju iste face, svi rade iste stvari, svi padaju na isti način i prosto zaželite da se negde pri polovini igre ispostavi da ste u nekom suludom Monti Pajton skeču, koji bi sve pojasnio.

Priča, takođe, potpuna ravna linija. Kao da su tvorci pomislili da je dovoljno da imaju jake scene rastavljanja vojnika od života uz osnovnu postavku Drugog svetskog rata. Kao da će to zadovoljiti ljude, jer valjda je uvek zabavno upucavati naciste. Glavni junak juri glavnog negativca ali naizgled bez ikakvog cilja, radnja vas vodi sa mesta na mesto kao da cela Naci vojska pati od Alchajmera a susreti sa saborcima deluju lošije nego u ratno-akcionim filmovima snimanim za televizijske kanale sa ograničenim budžetom.

Iznova, balans u univerzumu dolazi u vidu samog izvođenja, možda i najvažnije stvari u igri. Karl, naš glavni junak, može da se šunja, čuči i puzi, pazi da ga ne primete i prilično glatko prelazi iz jednog u drugi zaklon ili objekat u igri. Oružje poseduje solidno gotivan osećaj, napucavanje protivnika takođe (ČUDOVIŠTA!) pa jedina loša strana dolazi u vidu dosta slabe veštačke inteligencije vojnika koje gledate kroz nišan. Ako ugledaju mrtvog sapatnika, naravno da će se uznemiriti i krenuti da vas traže. Ali ako vas ne nađu, posle nekoliko minuta će se ponašati kao da se ništa nije dogodilo. Nisu ni baš najpametniji oko toga gde bi uopšte trebalo da krenu za vama. Ne bi trebalo zaboraviti da pored snajpera tokom igranja otključavate i pištolje, puške, eksploziv i druge dodatke.

Međutim, to se sve menja u modu „preživljavanja“, koji predstavlja nešto poput Walking Dead-a u Sniper Elite 3, osim što su zombiji brzi vojnici. Konstantno se pojavljuju, ima ih puno i samo ste im vi meta. Morate biti vešti pa ih izmanipulisati kako biste izvukli živu glavu. Drugi solidan mod jeste naravno mod za više igrača, ali uz veliku napomenu – ukoliko ne volite multiplayer okršaje u kojima se snajper „zašteka“ odnosno zakampuje negde i odatle puca na vas, bolje ne isprobavajte ovaj mod jer on nudi – samo to! Problem može biti i činjenica da je igra friška pa nema toliko snajperista na serverima, ali to će se zasigurno rešiti vremenom.

Ukoliko ste vi taj snajperista kog svi mrze na serveru, onda Sniper Elite 3 ne bi trebalo da propustite. Ukoliko i niste ali biste probali jedan ovakav vid FPS-a koji vas ipak postavlja na relativno sigurnu distancu u odnosu na protivnike, imate preporuku. Samo nemojte očekivati previše od priče – nauživajte se u zanimljivim ubistvima jedno popodne, pa terajte dalje!

Autor: Stefan Starović