REVIEW: Stick it to The Man!

Hm … Stick it to the Man je igra o mladom momku koji na vrhu svoje glave ima – ruku. Šarm kojim igra odiše nešto je što nećete naći tako lako na tržištu trenutno, a bogami ni na televiziji, u bioskopu … crni humor je jedna fraza a dve reči koje najlakše opisuju ono što Stick it to the Man predstavlja. Ili, ako ste voleli Rena i Stimpija (mi nikad nismo) onda ćete još lakše skapirati šta to ova igra u sebi donosi i šta je Zoink! Imao u glavi (i u krvotoku) dok je stvarao ovu avanturu.

Igra počinje kada glavni junak Rej biva udaren u glavu od strane top secret kontejnera koji ispada iz vojnog aviona (vidite o čemu vam pričamo). Budi se iz nesvesti i saznaje da na glavi ima ogromnu ljubičastu ruku i da je može koristiti da interaguje sa 2D okruženjem u kojem obitava. Još možda važnije od toga, ova novostečena treća ruka mu pomaže da sazna šta ljudi oko njega misle i tu vam je još jasnije na koji način otprilike funkcioniše rešavanje zagonetki u ovoj igri. A kada smo već pomenuli okruženje, potrebno je istaći da je igra prilično dobro dizajnirana po principu „kartonskog“ paralaks slaganja scena – likovi su od papira, okruženja od kartona i sve je to poređano jedno ispred drugog. Malo nalik na Little Big Planet.

Iako ćete dosta vremena provesti skačući sa jedne platfomre na drugu, cilj je nešto drugačiji – ispunjavanje želja. Pročitate misli karakteru iz igre, saznate šta je to što on želi i potom se zaputite da mu to nešto i obezbedite. Kada smo pomenuli 2D svet od papira i kartona, nismo to upotrebili kao metaforu – svet je zaista takav, a to znači da će želje ljudi biti slične – pronalaženje nove nalepnice, papira, lepka, makaza. Čak i izbegavanje neprijatelja (sećate se vojnog aviona sa početka – e pa ta vojska hoće svoju „ruku“ nazad) se bazira na tome da na primer crtež face glavnog junaka nalepite na nekog drugog kako bi vojnici jurili njega a ne vas.

Scenario je prilično dobro napisan i u mnogome se bazira na unutrašnjem monologu glavnog junaka ali i na dijalozima sa drugim likovima. Bez obzira na to da li se radi o razmeni ili sopstvenom razmišljanju, skoro svaka rečenica „napunjena“ je super fazonima i zanimljivim prozivkama, a sve to je dodatno pojačano činjenicom da u igri postoji glasovna gluma koja je prilično dobro realizovana.  I balans zaslužuje pohvale – kombinacija akrobatskog skakanja po nivou, rešavanja zagonetki, interakcije sa drugima i istraživanja je baš onakva kakva treba da bude i nijedan element od ovih ne deluje dominantan niti previše često upotrebljen.  Jedina zamerka koju možemo izneti jeste prema fizičkom modelu koji nije baš najsjajniji i može vam se lako dogoditi da promašite platformu na koju pokušavate da skočite, ali ne brinite, umiranje u ovoj igri skoro i da nema nikakve konsekvence, jednostavno ćete se pojaviti ekran ili dva pre pomenute situacije.

Sve ovo što smo pomenuli ujedno znači i da igra nije posebno izazovna – prašta pogrešne poteze a zagonetke nisu posebno teške. Čak i ukoliko vas neka malo pomuči, starim dobrim principom pokušaja i pogrešaka moći ćete da je rešite nakon kraćeg vremenskog perioda. Stoga, ukoliko biramo glavni pozitivni aspekt, morali bismo se odlučiti za dijaloge i samu priču, pa ukoliko je to nešto što vas zanima, ovo je igra za vas.

Doduše, vodite računa, može se završiti za nešto manje od pet sati i to čak uključujući sve dijaloge i njihovo praćenje do samog kraja. Prosto rečeno – Stick it to the man će vas propisno nasmejati a onda će ispariti u beskrajnim razinama vašeg hard diska, gde će čamiti neko vreme a potom će biti obrisana. Ali to ne znači da ne bi trebalo da je odigrate. Naprotiv.

Autor: Stefan Starović