REVIEW: Wasteland 2

Sećam se tog dana kao da je juče bio, bila je prijatna letnja noć sa povetarcem koji je donosio prekopotrebnu svežinu nakon napornog dana koji sam sa roditeljima proveo na farmi u teškom radu kako bi smo se prehranili. Vetar je unosio opojne mirise letnje vegetacije u moju sobu, čineći mi san mirnim i spokojnim. Ništa nije slutilo na pokolj koji će se dogoditi. A onda je počelo. Probudila me je dosadna mušica i video sam senke kako se pokreću na svetlosti mesečine. Mislivši da mi se pričinilo, bacio sam još jednom pogled kroz prozor. Nije mi se pričinilo. Uzbuđen i u strahu odmah sam probudio starijeg brata i rekao mu da moramo da budimo mamu i tatu i da odmah bežimo, ali tada je već bilo kasno. Na jedan urlik krenula ja disharmonija vriske i plača čiji su kombinovani glasovi stvarali simfoniju pakla. Vatre su gorele, noževi odbljeskivali, rafali sevali, žene vrištale, muškarci jaukali, a deca plakala. Ja i brat smo se sakrili u tajnoj pregradi ispod naše kobile i kroz rupu sam posmatrao šta se napolju dešava, moleći brata da bude jak i ne zaplače. Nisu poštedeli nikoga, mučki su ubijali starce i silovali devojčice, iz čistog zadovoljstva. Trajalo je do ujutru. U jednom trenutku od silnog užasa moje emocije su totalno otupele, prestao sam da osećam strah i bol, samo bes i želju za osvetom. Sutradan, kada se sve završilo, ja i brat smo izašli iz skrovišta i krenuli, daleko, daleko od tog prokletog  mesta. Držao sam bratu oči zatvorene dok nismo izašli iz sela, poštedevši ga užasnih prizora unakaženih tela naših prijatelja i komšija, naš…naših roditelja. Gde sada? Odgovor se nametnuo sam od sebe, iz očevih priča znao sam koje je jedino mesto gde možemo da ispravimo nepravdu i pomognemo da se ovakvi užasi više nikada ne dese. Rane su i danas teške, ali je lakše jer je odluka da se pridružim Pustinjskim Redžerima bila prava, i donela mi bar malo spokoja i osećaja pravde i vere u ovaj propali svet.

Posle skoro 3 godine od prve najave na Kickstarteru, konačno je pred nama nastavak prapretka post-apokaliptičnog rpga, Wasteland 2. Gomila backera i skoro 3 milona dolara prikupljenih na Kickstarteru jasno su govorili da su igrači željni “pravog” nastavka starih Fallouta(1 i 2) i generalno dobrih oldskul RPG-a. I možemo da konstatujemo da su naši apetiti zadovoljeni. Igru počinjete pravljenjem svoje ekipe od 4 člana, koju možete da popunite već gotovim karakterima ili da sami napravite potpuno nove likove, od njihove biografije i izgleda, do početnih atributa i skillova. Igra poseduje gomilu veština koje će vam aktivno biti potrebne tokom igranja, pa vam savetujemo da napravite balansirani tim koji će imati od svega po malo i po pitanju borbenih skilova, i po pitanju non-combat znanja, poput obijanja brava, demoliranja mina i bombi ili popravljanja tostera (da, dobro ste pročitali). Kamera je skoro pa potpuno vertikalnog pogleda u odnosu na teren i možda će vam u početku biti malo teže da se naviknete, u odnosu na klasičnu izometrijsku perspektivu. Van borbe kretanje je u realnom vremenu, dok su same borbe potezne sa akcionim poenima, sistem koji sve češće vidimo da se vraća u život kod rpga, a koji borbu okreće iz akcione ka taktičkoj.

Borbe su veoma zanimljive i unikatne, neće se desiti da vam dosade, osim možda random encountera koje će vas smarati u trenutku kad želite da odete na svoju sledeću lokaciju. Veliki broj faktora utiče u borbi, poput vidljivosti, visinske razlike, barikada i zaštita i važno je da vašu ekipu pravilno manevrišete kako bi iz borbe izašli pobednički i bez gubitaka. Nismo isprobavali lakše težine, ali na 3. i 4. nivou težine nema skaliranja protivnika prema vašem levelu, tako da možete da zalutate pravu u vašu smrt ako odete negde gde ste nedorasli izazovu. Takođe, vaši likovi jednom kada ih zadesi smrt umiru trajno, tako da vam savetujemo često sejvovanje i obaveznog hirurga u ekipi, koji leči vaše članove koji su pali u komu (stanje pred trajnu smrt). Svaka teža povreda u igri donosi negativne poene u obliku raznih “stanja” koja će jasno biti naznačena na vašem liku, koliko traju i koje su posledice. Postoji i prijateljska vatra koje se morate paziti, što je još jedna od stvari bitna pri pozicioniranju.  Igra je delimično open world, sastoji se od mape na kojoj putujete od lokacije do lokacije, a sam put zahteva određene količine vode, ili odela protiv radijacije, ako prolazite kroz radioaktivna polja. Imate slobodu da se na mapi krećete bilo gde, ali ćete generalno pratiti glavnu priču i usput otkrivati nove lokacije sa novim kvestovima koji će vam dalje otvarati nova mesta na mapi, tako da nema neke potrebe za nasumičnim lutanjem, jer ćete u jednom trenutku imati dovoljno slobode da birate koje lokacije želite najpre da posetite. Dizajn većine nivoa je fantastičan, vidi se da se jako puno truda uložilo u detalje nivoa, ličnosti i kvestove koji će oblasti koje posetite da učine upečatljivim i uverljivim. Igra se jako oslanja na tekstualne opise stvari i lokacija, gde god da prođete i našta god da kliknete dobićete opis, što će ljubitelji detalja umeti da cene. Dijalozi su raznovrsni i bogati, odigravaju se preko sistema ključnih reči o kojima se raspitujete kod vaših sagovornika, a ukoliko vaš karakter ima neku od 3 “retoričke” osobine, u zavisnosti od nivoa istih, otključavaju vam se i neke dodatne mogućnosti za dijalog. Mala zamerka kod dijaloga je što se ponekad naglo završe mimo vaše volje, ukoliko se u razgovoru trigeruje neki događaj, pa ne uspete da se raspitate o svemu što ste želeli.

Pored vaša 4 lika, tokom igranja sretaćete razne karaktere koji će vam se trajno ili trenutno pridruživati iz raznih svojih razloga. Takvi karakteri će imati svoju agendu, i može se desiti da vas napuste ukoliko budu smatrali da je to dobro za njih, ili se pak u borbi ponekad ponašaju samostalno. Možete u borbu voditi maksimalno 3 ovakva dodatna lika, dok ostale koji vam se pridruže možete slati u Citadelu Rendžera, gde će se pridružiti Rendžerima i biti vam na raspolaganju u svakom trenutku, ukoliko vam budu bili potrebni. Većina likova je zanimljiva i karakterna , baš kao i lokacije u igri kao što smo gore pomenuli. Sporedni kvestovi su raznoliki, i biće onih koji će vas voditi preko pola sveta, ali i lokalnih, i nikad se nećete osećati kao da nešto radite mehanički jer iza svakog kvesta stoji priča. Što se glavnog zapleta tiče kreće sporo i veoma vas lagano uvodi u priču. Priča je zanimljiva, bogata i puna odličnih trenutaka i zapleta, ali ne možemo da se oslobodimo utisaka da je delimično već prežvakan motiv, što nije toliko strašno i ne utiče na igračko iskustvo, ali oseća se déjà vu na trenutke.

Što se vizuelnog aspekta tiče, počev od igranog uvoda sa pravim glumcima, pa kroz celu igru, može se reći da je izvučen maksimum iz engine-a. Daleko je igra od vrhunskog grafičkog remek-dela, ima delova gde će vam delovati plastično i maketasto, ali je generalno na zadovoljavajućem nivou detalja i izgleda za jedan RPG kome grafika nije primarni atribut,  i vaše oči željne apokalipstičnih detalja biće zadovoljene. Muzika je odlična i savršeno oslikava Divlji Zapad feat Pobesneli Maks atmosferu kojom igra odiše. Posebno je upečatljiva napeta  muzika koja prati borbene sekvence. Glasova karaktera nema mnogo, ali je većina ključnih dijaloga potpuno pokrivena glasovima, koji su odrađeni vrlo profesionalno, i vidi se da su glumci jasno razumeli šta se očekuje od karaktera kojima pozajmljuju glasove.

Nema potrebe da dalje dužimo priču i da vam oduzimamo vreme koje već sada možete da provedete uz ovaj fantastični naslov koji smo mi deca stare škole rpga zaslužili, tako da vas bez daljeg zadržavanja pozivam da uzmete pravdu u svoje ruke i pristupite svetioniku nade u svetu haosa – pustinjskim rendžerima.

Autor: Nikola Savić