REVIEW: Alien Isolation

Horor žanr u svetu video igara se razvijao turbolentno tokom proteklih par godina. U cilju da privuku veću publiku, developeri su počeli da stavljaju veći akcenat na akcione elemente, učestale scene prepada i širok dijapazon naoružanja. Čak su i dominantne franšize koje su postavile temelj na polju horora potpale pod uticaj novog talasa omnipotentnih kvazi-strašnih igara… khm Resident Evil khm. Taman kada smo pomislili da nema nade za sve nas koji volimo da dižemo srčani pritisak, poskakujemo sa stolica i improvizujemo nove ružne reči, pojavili su se indie naslovi kao što su Slender, Amnesia i Outlast. Igre u kojima ste vi običan mali čovek bez oružja i posebnih veština koji se krije po ormarima i gde je opšte slavlje samo ako živi pređete jedan običan hodnik. Zahvaljujući njima sada počinjemo da dobijamo visokobudžetne naslove koje oživljavaju staru dobru formulu za stvaranje strašnih igara, minimalizam!

Tako nam posle osrednjeg Alien vs Predatora i katastrofalnog Colonial Marines, iz britanskog studija Creative Assembly stiže naslov koji preti da digne franšizu ‘Osmog putnika’ na jedan potpuno nov nivo (i to bez milosti). Alien Isolation je projekat koji je već dugo najavljivan kao najambiciozniji kanonski omaž jednom od najslavnijih naučno fantastičnih filmova. Igra je u ranom razvoju sa prvim snimcima gameplay-a počela da budi maštu fanova, uz obećanje kreatora iz Creative Assembly-a da će obezbediti autentično Alien iskustvo. Sada posle toliko iščekivanja smo bili u prilici da probamo igru i da donesemo zaključak da li su bili u pravu ili ne.

Radnja je smeštena 15 godina posle prvog filma iz Alien sage. Vi ste tehničar Amanda Ripli, ćerka infamozne Elen Ripli, koja dobija informaciju da su našli crnu kutiju broda Nostromo na kome je bila stacionirana i njena majka. Samim tim dobija ponudu od Weyland Yutani androida da im se pridruži u istrazi nestalih članova dotičnog broda. Kutija se nalazi se na Sevastopol stanici u orbiti gasnog giganta KG348. Amanda se odlučuje da ode na zadatak, u nadi da će saznati šta joj se desilo sa majkom i na taj način pronaći nekakav duševni mir. Ono što je sledilo je bilo upravo suprotno. Ubrzo, posle skoro fatalnog ulaska u stanicu, Amanda se upoznaje sa negostoljubivim svetom Sevastopol-a koji obiluje mentalno nestabilnim ljudima, defektnim androidima i ’ubicom’ nepoznatog porekla. Sada je jedino važno da preživi dovoljno dugo dok ne pronađe način da pobegne sa stanice.

Prvo što vas zadivi u Alien Isolation je ambijent, prepoznatljivi široki i slabo osvetljeni hodnici, oktagonalna vrata i cevi, cevi, cevi… Čitava Sevastopol stanica je ukrašena retro – futurističkim elementima, po viziji budućnosti iz 80-tih. U početku ćete se polako upoznavati sa tom sredinom i mehanikom igre, toliko polako da ćete možda uspeti sebe da zavarate da ste relativno bezbedni. Kada krene čitav haos da se spušta na vas počeće i da se budi vaš unutrašnji nemir sve do momenta čistog užasa kada vam tuđinac bude prvi put nagovestio njegovo prisustvo. Pozivaćete jako spori linijski lift više puta sa idejom da ćete ga možda na taj način ubrzati dok u pozadini slušate njegove vriske i tutnjanja po ventilacionim cevima. Ušli ste u lift i obezbedili sebi opstanak na još neko vreme, lov je počeo!

Na stanici niste sami. Tu su stanovnici Sevastopol-a koji sada samo znaju za preživljavanje. Neki će vam se pridružiti ili će pokušati da vas zastraše samo da bi vas distancirali a neki će bez razmišljanja početi da pucaju na vas. Tu su i Seegson androidi (rivalna kompanija Weyland Yutani) koji služe kao niskobudžetna sintetička opcija za radnu snagu. Svojim brzim hodom, bezizražajnim licima I očima koje svetle u mraku doprinose već jezivoj atmosferi stanice. Sa njima isto ne znate da li žele da vam pomognu ili da vas udave iz čista mira.

Sam Tuđinac odnosno Xenomorph, izgleda odlično. Nivo detalja na njegovom egzoskeletonu jedino nadmašuje njegov brutalan instinkt za ubijanjem. Takođe poseduje  A.I. koji se razvija sa vašim načinom igranja. Ako bacite zujalicu jednom da mu skrenete pažnju sa sebe, on će otići da vidi šta pravi tu buku, čučnuti da ispita napravu i nastaviti dalje. Drugi put možda baš krene ka vama. U slučaju da se često krijete u ventilacionim cevima vrlo je moguće da će vam se u nekom momentu pridružiti. Takav sistem omogućava dosta zanimljiv i individualan pristup u igranju. Na primer desilo nam se da se nalazimo u sanatorijumu, krijući se u jednoj tapaciranoj ćeliji za pacijente, što je privuklo Tuđinca. U tom momentu jeze, vrata ćelije nisu htela da se zatvore, on je lutao hodnikom a ženski glas preko zvučnika je govorio “nalazite se na prelepoj livadi, potpuno ste mirni.”

Kreatori igre su se poslužili aktuelnom (gore pomenutom) dinamikom horor igara. Pored toga što ćete biti prinuđeni da se krijete dobar deo vremena imaćete pristup raznim komponentama sa kojim možete da pravite različite alatke koje mogu da vam pomognu u vašem preživljavanju. Imate zujalice koje možete da bacite u nekom smeru da privuku pažnju svakome ko je u prostoriji sa vama, EMP granate koje su pogodne da dezorijentišu žilave androide dovoljno dugo da ih dovršite sa francuskim ključem, molotovljeve koktele (jer se sve životinje plaše vatre) pa čak i revolver i bacač plamena. Trčanje je možda najriskantnija stvar za koju možete da se odlučite. Svaki zvuk koji napravite privlači pažnju. Na taj način vas igra tera da proizvodite što manje buke i da se što više poistovetite sa celokupnom situacijom u kojoj se nalazite. Kako napredujete dalje izazovi će postajati sve veći a prvobitna nada da ćete pobeći sa stanice sve manja.

Muzika je definitivno jedan od glavnih aduta ovog naslova. Pored starih kompozicija iz filmova tu su i nove numere koje su majstorski uklopljene da zaokruže ceo doživljaj. Zvukovi u igri isto ne manjkaju u kvalitetu stoga se preporučuje da nosite slušalice dok igrate. Dreka Tuđinca dok izlazi iz cevi, tup zvuk njegovog hoda koji vam daje realnu sliku njegove težine i produžen vrisak kad vas uoči vas neće ostaviti ravnodušnim, daleko od toga.

Ono što je interesantno napomenuti na Playstation verziji igre su dve prilično originalne stavke koje možete uključiti ili isključiti po vašem nahođenju. PS4 Kamera može da snima vaše lateralno kretanje glave pa će tako i Amanda u igri da viri iza ćoškova dok je druga opcija je vezana za zvuk. Ako mikrofon detektuje neki jači zvuk u sobi u kojoj se vi nalazite u samoj igri ćete privući pažnju “neželjenih gotiju.“

Glavna mana ove igre je što slabi u intenzitetu kako napredujete kroz podglavlja, pogotovu kada pronađete bacač plamena posle kojeg Tuđinac više postaje smetnja nego ozbiljna opasnost. Za razliku od šarenih nivoa, sam gameplay posle određenog vremena postaje rutina – Upali generator koji otvara vrata od prostorije u kojoj se nalazi kompjuterski terminal koji pokreće ogroman reaktor, sve to dok vam različiti entiteti otežavaju prolaz iz jedne prostorije u drugu. Kada savladate princip igre prestaje faktor iznenđenja. Takođe se da uočiti par problema u kretanju 8-og putnika. Dešavalo se da se zaglavi kod stola i da trči u mestu pa čak i da sa repom krene da vuče kofer ili neki drugi element koji je zalepio za sebe kretajući se po prostoru.

Ipak, sve ove stvari su sitne u odnosu na celokupan proizvod.  Alien Isolation će za svakoga ko je bude igrao biti drugačije iskustvo. Igra garantuje sate dobre zabave, tenzije, zadržavanja daha i prepada koji joj obezbeđuju mesto među velikanima žanra. Napravili su velik izazov za svakog game developer-a koji želi da popuni prostor između Alien Isolation-a i budućeg Silent Hills-a i svakako nam je drago da se horor sada vraća na scenu u velikom stilu…

Autor: Rade Anđelković