REVIEW: Call of Duty Advanced Warfare

Svašta možemo reći o Call of Duty Advanced Warfare naslovu što bi potpalo pod kategoriju “trivia”. Naravno tu je Kevin Spejsi, već smo i oguglali na njegovu facu pre nego što se igra pojavila u prodaji, pošto nas je “uveseljavao” svojim prisustvom od prvog tizer trejlera. Međutim, nekoliko drugih stvari bitne su za postavku Advanced Warfare naslova i na kraju i samu ocenu koju ste zasigurno prvu pogledali. Pre svega, naslov u potpunosti solo razvija Sledgehammer Games, do sada zadužen još samo za Modern Warfare 3, i to u vidu “kopilota”, dok je Infinity Ward vodio glavnu reč. Dalje, razvoj portova za konzole sada stare generacije odradila je ekipa High Moon Studios i takođe veoma važno, multiplayer komponentom pozabavio se Raven Software, tim odgovoran za hitove poput Heretic, Hexen, Soldier of Fortune, Quake 4, Wolfenstein i mnoge druge. Lista se tu ne završava. Ovaj CoD je i prvi koji se ne razvija ni za jednu Nintendo platformu, još od Modern Warfare 2 i iako jedanaesta igra u serijalu Call of Duty, Advanced Warfare je prva koja je stvarana u ciklusu od tri godine, a ne dve.  Sve to bila je dobra osnova za uspešan naslov koji je Activisionu u ovom serijalu bio potreban kao ozeblo sunce nakon propasti koju je doneo Call of Duty: Ghosts.

Infinity Ward i Treyarch su poslati na klupu za rezervne igrače, pritisak je skinut sa nejakih pleća ekipi Sledgehammera, sveže ideje su počele da pršte na sve strane i novi, futuristički CoD sa dobrim multiplayerom i solidnom kampanjom koju vuče gospodin Spejsi je pred nama u svem svom svetlu. Istina, problematično je posmatrati ovaj naslov kao deo Call of Duty serijala, igara koje su mnogima i dalje u glavi kao naslovi iz doba Drugog Svetskog Rata ili makar modernih okršaja na planeti, ali ukoliko prenebregnete tu činjenicu (a nećete, ukoliko ste se zakleli da igru nećete taći dok se ne vrati među naciste), Advanced Warfare nudi mnogo toga.

Nekako nedorečeni Ghosts nije u potpunosti ispitao sve te futurističke koncepte i zbog toga je bio “ni tamo ni ovamo”. Najnoviji deo u potpunosti “grli” futurizam i putem Exo odela, o kojem smo već mnogo puta do sada pisali, u potpunosti menja izgled rata u veoma bliskoj budućnosti. Isto to Exo odelo donosi poveći naučnofantastični prizvuk igri, prebacujući je u svet u kom su već neko vreme naslovi poput Titanfalla, Planetsidea, Tribesa, Crysisa i mnogih drugih.

Odelo vam omogućava da skačete više, brže se bacate u stranu, možete čak i da jako udarite u zemlju iz vazduha i tako onesposobite protivnika a tu su stvari kao što je dupli skok i jednostavniji manevri u vazduhu. Sve to u Call of Duty naslovu! Razvojni tim nas je počastio i stvarima poput granata koje šalju toplotni sken u okruženje kako biste videli gde su protivnici, tu je i specijalni energetski štit, mogućnost da se učinite nevidljivim, pucate laserima i ispaljujete granate iz ruke. Da, i dalje čitate o Call of Dutyju.

Ne možemo pobeći od poređenja sa Ghostsom čak ni kada govorimo o grafici. Prethodni deo serijala razvijan je za stariji hardver dok su developeri u AW u potpunosti bili posvećeni novoj generaciji što se jasno može primetiti po screenshotovima iz igre koji svakako nisu rendering već snimci iz gameplaya.  Brži gameplay je bio posebno zahtevan po pitanju iscrtavanja distance i zahtevao bolji broj frejmova u sekundi a sve to je Sledgehammer uspeo da ponudi. Takođe i brzina učitavanja nivoa je poboljšana, pa će sistem znatno ekspresnije ubacivati igrača na mape, čak iako instalacija singleplayer i multiplayer komponente zajedno traži oko 40 gigabajta prostora na tvrdom disku!

Kampanja je naravno koncentrisana na Kevina Spejsija koji vas u vidu Džonatana Ajronsa vodi kroz 15 misija koliko ih igra nudi. Slabašni vojnik na početku u smislu napredne opreme iz misije u misiju dobijaće novo naoružanje dok će Spejsi zaista biti na visini zadatka po pitanju glume. Iako je u potpunosti digitalizovan, kvalitet grafičkog prikaza zavaraće mnoge koji nisu toliko u industriji igara da pomisle kako je zapravo on direktno sniman, baš kao u bilo kom drugom filmu. Da se razumemo, pored ove svetle tačke, misije su jednostavne, pravolinijske, bez posebno zanimljive priče i isuviše jednostavne, pa već vidimo da će mnogi automatski “uskočiti” u multiplayer. Istini za volju, bolja je neko u prethodnih nekoliko Call of Dutyja, ali to je skoro kao kada biste rekli da je presoljeno nedokuvano jelo ipak bolje od pokvarenog jela.

Zanimljiv dodatak je i “Exo Survival” mod, u kom zajedno sa partnerom pokušavate da odbijete talase i talase protivnika, nešto slično kao “Survival” u Modern Warfare 3. Nije loše ukoliko iz nekog razloga nemate pristup internetu. Zombiji bi trebalo da budu prisutni već od narednog DLC-a ali za sada, ništa od “nemrtvih”.  Oni koji pažljivo prate naš sajt sigurnos u imali prilike da čitaju naše izveštaje o Advanced Warfare sa Gamescoma, kada smo pomenuli interesantan dodatak u vidu virtuelne streljane u kojoj možete da isprobavate oružja dok se mapa učitava. Sjajan novitet koji zaista prekraćuje vreme dok čekate da “upadnete” na mapu a ujedno omogućava da isprobate naoružanje bez bojazni da ćete uraditi nešto pogrešno u živom meču.

Naravno, multiplayer je najveći fokus naslova i ovoga puta donosi sa sobom nekoliko noviteta. Već dobro poznati “Prestiž” sistem iznova je tu ali i dodatak koji do sada nismo puno puta viđali u igrama ovog tipa – “ratni plen”. Umesto da koristite istih nekoliko pušaka i pištolja iznova i iznova, sada imate priliku da obavljajući misije i ispunjavajući zadatke i ciljeve osvajate unikatne dodatke, predmete, naoružanja i unapređenja.

Između mečeva možete vežbati u “sali za trening” pa uz gore pomenute unikatne nagrade dobijate pravu priliku da konstantno menjate opremu koju nosite i isprobavate raznorazne kombinacije. Kada pričamo o balansu, rano je govoriti ali za sada deluje da je Sledgehammer odradio dobar posao na ovom polju.

Baš kao što smo prijatno bili iznenađeni na Gamescom promociji i ovoga puta nam je u fokusu “Uplink” mod, svojevrsni futuristički basket. Okrugli objekat ubačen je na mapu a dva tima moraju da ga se dokopaju, naravno jedan pre drugog. Kada jedan od igrača uhvati “loptu”, može da je dobaci saigraču ili da je ubaci u “koš” odnosno “uplink”. Naravno sve vreme možete da pucate na onoga koji nosi loptu pokušavajući da ga ubijete, a on sa druge strane objekat može koristiti kako bi neutralisao neprijatelje. Tu su, pomenimo za svaki slučaj, i standardni modovi poput Ground War ili deathmatcha.

Veliki fokus prebačen je i na podešavanja izgleda igrača ali i njegove opreme. Vraćen je sistem “polja” u koja možete da ubacujete opremu i to i primarna i sekundarna oružja i dodatke kao i mnogobrojne “igračke” sa strane. Polja je ograničen broj, svako parče opreme zauzima izvesni broj istih pa vi kombinujte! Killstreaks su takođe doživeli manju izmenu pa ih sada možete prilagođavati, što stvari čini znatno interesantnijim na bilo kojoj od 13 multiplayer mapa koliko ih ima u igri na početku.

Iako se u kampanji nije mnogo toga promenilo i iako je fokus na jednom glumcu koji bi trebalo da toliko osveži singleplayer da bude primamljiv širokom krugu igrača, moramo da “uzdržano pohvalimo” promene napravljene u tom smeru, iako je taj segment i dalje jedan od najslabijih u Call of Duty serijalu pa i mnogim drugim igrama na tržištu trenutno. Osveženi i poboljšani multiplayer sa druge strane zaslužuje sve pohvale i čini da je Advanced Warfare verovatno prvi Call of Duty posle mnogo izdanja koji će se igrati jako dugo.

Autor: Stefan Starović