REVIEW: Shadow Warrior

U vreme kada smo se oduševljavali igrama u 320×240 rezoluciji, 3D Realms je izdao naslov Duke Nukem, ali i još jedan – Shadow Warrior. U pitanju je pucačina u prvom licu koja je nekako oduvek bila u drugom planu pored znatno popularnijeg „brata“, iako je suštinski promovisala iste „vrednosti“ kao i Duke, doduše sa „dodirom Azije“, namesto tipično američkog pristupa u Duke 3D.

Vreme je prošlo, intelektualna svojina menjala vlasništvo i ovih dana Shadow Warrior igru razvija Flying Wild Hog dok je izdaje Devolver Digital. Rimejk se već pojavio pre skoro godinu dana za PC, ali za konzole nove generacije nije ugledao svetlost dana sve do pre nekoliko nedelja.

Glavni lik je Lo Wang, priča je potpuni nonsens i poseduje miks japanske tradicije, folklora, demona, paralelnih svetova i nerealnih stvari ali je sve upakovano tako da funkcioniše i mami osmeh na licu. Baš kao i originalna igra. Na kraju krajeva, seckanje protivnika katanom je uvek zabavno, zar ne? Priča se ne trudi da bude kvalitetna i pretenciozna i to je ono što je zapravo čini dobrom. Nivoi su dizajnirani beskrajno interesantno a gameplay kao možda i najvažnija stavka urađen je u potpunosti u stilu devedesetih, prenoseći do tančina vajb koji je posedovala bilo koja od igara tog perioda većeg kvaliteta, podrazumevajući tu naravno i sam Shadow Warrior. Kombinacija mačeva, pištolja i drugog oružja, brojne specijalne moći koje skupljate usput, protivnici, opšte izvođenje i atmosfera, sve funkcioniše na izuzetno dobar način i čini da Shadow Warrrior bude zabavna igra od početka pa do samog kraja.

Na sličan način kao na primer Bulletstorm, igra želi da budete kreativni prilikom ubijanja protivnika i forsira vas na kombinovanje različitog naoružanja. Korišćenje jedno oružja je dosadno i neefikasno. A Shadow Warrior ne želi da bude dosadan. Zbog toga različito naoružanje različito radi na drugim tipovima protivnika, a postoje i kombinacije – „načnete“ neprijatelja jednim pa ga dokrajčite drugim za znatno više štete nego da ste koristili samo jedan tip oružja. I tako u krug. Tu su i skor table i izazovi koji dodaju na želji za ponovnim igranjem ovog ostvarenja koje se sinhronizuju sa igračima širom sveta. Nakon što završite priču za jednog igrača, otvaraju vam se novi modovi igre koji su sjajni i kreativni na svoj način, pa ćete ovako zabavnu igru zaista poželeti ponovo da odigrate.

Postoji ukupno 17 sekcija unutar priče za jednog igrača, zajedno sa dodatkom novih opcija po okončanju singleplayer kampanje. Tu se nalazi i „Survival“ mod i sve to sabrano donosi sate i sate visokokvalitetne zabave i neodvajanja od džojpeda vaše konzole nove generacije. Bez puno uvijanja, to vreme bazira se mahom na glavnom junaku, njegovim komentarima, vašem demonskom partneru naravno vašem oružju i gomili, gomili, gomili ubijenih neprijatelja.

Shadow Warrior nije revolucionarni naslov, nije ni po čemu specifičan niti se posebno izdvaja iz gomile kao vanserijsko ostvarenje. On je jednostavno izuzetno zabavan za igranje i poseduje kvalitetan humor na pravim mestima. Stoga Shadow Warrior morate posedovati, posebno zbog toga što simbolizuje jednu eru gejminga koju smo svi već pomalo zaboravili i koja se završila u drugoj polovini devedesetih.

Autor: Bogdan Diklić