REVIEW: Valkyria Chronicles

Pre šest godina SEGA je izbacila, po mišljenju mnogih, jednu od najboljih igara za Sony PlayStation 3 – Valkyria Chronicles. Razvijena od strane konglomerata SEGA WOW, koji čine dva studija: WOW Entertainment i Overwatch čiji portfolio krase igre kao što su Skies of Arcadia, Phantasy Star i Streets of Rage, Valkyria Chronicles je pored takvih roditelja morala da ima dobar pedigre.

Da igra ne ostane kolač u kome mogu samo da uživaju vlasnici PS3 postarali su se igrači koji su januara ove godine počeli sa potpisivanjem peticije da se Valkyria Chronicles izbaci i za PC. Koliko god zvučalo smešno i besplodno SEGA se ubrzo potom oglasila sa najavom, a VC se na kraju pojavila i u verziji za PC. U to ime predstavljavamo strateški RPG dragulj japanske industrije igara, dame i gospodo, Valkyria Chronicles.

Radnja igre smeštena je u paralelni univerzum gde 30-tih godina prošlog veka besni rat na kontinentu Europa. Dve super sile, Federacija i Imperija, kontrolišu Europu sa malom državom pod imenom Galija zaglavljenom između njih. Kako Imperija želi da dominira celokupnim kontinentom, odlučuje da osvoji Galiju gde se nalaze najveća nalazišta rude ragnita, materijala koji ima fantastična svojstva i primenu u svim granama industrije, a naravno, koristi se i kao gorivo za tenkove. Da Imperija ne uspe u svojim zlim namerama postaće se Aster… kahm, Velkin Gunter, sin najpoznatijeg galijskog generala iz prethodnog velikog rata, čije se rodno mesto Brul na istočnom obodu Galije našlo prvo na udaru tokom imperijalne invazije. Po početku invazije Velkin se ističe kao fantastični strateg i uspeva da spasi veći deo populacije Brula i da se sa njima evakuiše u glavni grad Galije gde on i još nekoliko njegovih prijatelja bivaju regrutovani u galijsku miliciju koja treba da pruži podršku regularnoj vojsci. Zbog zasluga u evakuaciji Brula, Velkin dobija zvanje komandanta tenka, čin poručnika i komandu nad Sedmim odredom i avantura može da počne.

Valkyria Chronicles priča svoju priču kroz knjigu u kojoj je svako poglavlje podeljeno na nekoliko crno-belih slika i otvaranje svake od njih dopunjuje radnju novim informacijama i to, da ne bude zabune, u full kolor tehnici. Celokupna igra od uvoda, preko cut-scenes kojima obiluje Chapters Tab do same igre na bojnom polju predstavljena je grafikom koja kao da je slikana mešavinom akvarela i drvenih bojica i jednostavno rečeno izgleda apsolutno prelepo. SEGA je napravila odličan potez sa Canvas grafičkim endžinom koji je omogućio da Valkyria izgleda fantastično i prosto je neverovatno da šest godina kasnije to je jedina igra koja nudi ovakav vizuelni ugođaj. Kako budete napredovali kroz igru pored knjige otvaraće se i drugi tabovi igre pored Chapters taba: Personnel, HQ, Skirmishes i ostali kojima ćemo se pozabaviti kasnije. Logično, najveći deo igre provešćete na Chapters tabu koji priča glavnu priču. Svako poglavlje podeljeno je na nekoliko kraćih ili dužih scena gde vas igra upućuje na dešavanja u ratu i jedne do dve borbe. Pre svake borbe sledi brifing u kojem ćete dobiti instrukcije, kao i šta je potrebno da uradite za pobedu, a najveći broj misija se svodi na zauzimanje protivničke baze. Sama borba podeljena na dva dela: strateški i taktički. U strateškom delu igrač ima pregled celokupnog bojnog polja iz ptičije perspektive sa rasporedom svojih jedinica, identifikovanim položajima neprijatelja kao i sa brojem Action Points-a (AP). Kliktanjem na neku jedinicu troši se obično jedan AP (tenkovi troše dva, na primer), a igra vas prebacuje na taktički deo gde u realnom vremenu vodite tu odabranu jedinicu. Sa svakom jedinicom koju odaberete možete se kretati po bojnom polju, jednom pucati i nastaviti kretanje potom ako to želite, a koliko daleko ista može da pređe ograničava skala energije koja se troši sa svakim korakom. Dok igrate sa odabranom jedinicom sve neprijateljske jedinice na koje naiđete (a da poseduju pušku ili mitraljez) mogu da pripucaju na vas ako im uđete u liniju vatre i to isto u realnom vremenu što dodaje određenu dozu realizma i tera igrača da aktivno koristi zaklone u vidu zidova, ruševina i sličnih objekata. Doduše kad pritisnete taster za nišanjenje, igra se pauzira i daje vam mogućnost da dobro naciljate protivnika pre nego što otvorite vatru na njega. Da li sam vam rekao da ako ga ne ubijete, a nalazite se u dometu njegovog oružja protivnik će vam posle vaših hitaca uzvratiti? Nisam? E, pa hoće ali Valkyria nije nepoštena igra, pa istu mogućnost imaju i vaši vojnici kad dođe red na protivnički potez. Kad potrošite sve akcione poene ili odlučite da ne želite više da igrate, protivnik igra svoj potez po istim pravilima i tako u krug do okončanja misije. Naravno, možete više puta da aktivirate istu jedinicu po potezu ali svaki naredna aktivacije posle prve skraćuje energetsku skalu tog vojnika i na taj način igra sprečava zloupotrebu ovog sistema borbe.

RPG element igre leži u sistemu klasa i napredovanja kroz igru. Naime, Sedmi odred sastavljen je od različitih tipova vojnika: Scout, Shock Trooper, Lancer, Engineer i Sniper, a svaki od njih ima različite karakteristike i namenu. Skauti nose slabiju poluautomatsku pušku supreriorna preglednost ih čini idealnim za otkrivanje protivničkih jedinica, a pošto su najmobilniji od svih vojnika (imaju najdužu energetsku skalu i najbrže se kreću) odlično zauzimaju i protivničke baze. Šok truperi su klasične vojničine sa mitraljezom i predstavljaju bread-and-butter vašeg odreda. Lenseri nose protivtenkovsko „koplje“ koje svojim izgledom najviše podseća na mešavinu srednjovekovnog koplja na viteškim turnirima i Panzerfausta. Inženjeri dostavljaju municiju i opremu drugim jedinicama sa kojima dođu u kontakt, popravljaju tenkove na bojnom polju, a naoružani su istom puškom kao i skauti. Poslednji od svih ali i vrlo korisni su snajperisti koji, očekivano, imaju najveći domet i uz malo sreće mogu bilo kog vojnika da ubiju na otvorenom iz samo jednog hica. U klasičnim strateškim igrama svaka jedinica koja mnogo ubija (a malo puta bude ubijena, gde je malo oznaka za vrednost manju od jedan) stiče iskustvo i biva jača, dok je u Valkiriji sistem drugačiji, pa cela klasa vojnika napreduje podjednako. Posle svake uspešno obavljene misije u zavisnosti od ocene koju ste dobili, a kao nagradu dobićete iskustvene poene i novac. Iskustvo možete da trošite na unapređivanje jedinica, dok novcem finansirate nova oružja i unapređenja na svom tenku. Pošto vojnici mogu da poginu, ovaj sistem daje igraču mogućnost da relativno lako nastavi bez većeg hendikepa jer je izgubio veteransku jedinicu. Unapređivanje klasa povećava HP tom tipu jedinica ali i otključava pristup nečemu što igra zove Potentials (i Super Potentials), pa na primer posle nekog vremena vaši skauti će dobiti mogućnost da se kreću duplo duže po potezu što, priznaćete, zvuči fantastično. Da tu ne bude kraj, svaki vojnik ima individualni set pozitivnih i negativnih osobina pa ćete imati vojnike koji pate na livadama zbog alergije na polen (i gube HP), vrhunske snajperiste koji ne vide u mraku, kao i one koji briljiraju u borbama u gradu jer su „gradska deca“. S druge strane Velkin kao posebna „klasa“ Tank Commander ima svoj skup veština i sposobnost da trošenjem akcionih poena izdaje naređenja koja daju do kraja borbe bonuse određenoj jedinici.

Valkyria Chronicles od početka do kraja odaje utisak japanskog naslova. Jedinstveni grafički prikaz, crteži vojnika gde svaki izgleda kao da je ispao iz neke mange, a čak ćete u igri naići na prase pod imenom Hans (?) sa krilima (???) koje će postati maskota Sedmog odreda. To znači da vas igra neće štedeti u borbama i bez obzira na neke glupe poteze koje kompjuter zna da odigra, manje-više svaku grešku u proračunu ćete skupo platiti. Možda ćete misliti da se šalim kad budete počeli da igrate ali siguran sam da ćete se setiti ovih reči kad sretnete Maksimilijana i njegov (veličina fonta 72) tenk (veličina tenka 7200).

Da ne bude sve savršeno postarale su se kontrole i muzika. Kontrole su standardno konzolaške pa na miša možete zaboraviti sem u slučaju da vam je potreban radi nišanjenja ili rotacije ekrana za vreme borbe. Svaki respektabilni PC igrač bi trebalo da oseti apsolutnu odbojnost prema mišijem hendikepu, međutim mnogo veći problem predstavlja lenjost istih koja se najbolje vidi u finom pozicioniranju jedinica, što je skoro nemoguć poduhvat. S druge strane, zvuk u igri je u meni izazvao oprečne emocije. Zvučni efekti u vidu pucnjave, eksplozija, rada motora su prosto fantastični, a ideja da budu ispraćeni stripskim RaTaTa ili Brrrrm Brrrrm na ekranu je samo šlag na tortu. Ipak, borbena muzika je previše naporno jednolična da izaziva iritaciju do mere da zahteva isključivanje iste.

Bez obzira na lošije kontrole, lošu muzičku pratnju i godinu proizodnje, Valkyria Chronicles je igra koja ne samo da se nosi rame uz rame sa modernijim AAA naslovima već ih šije za nekoliko klasa po izvođenju. Po skormnom mišljenu autora možda je nemačka medicina najbolja na svetu ali svi slobodno mogu od Japanaca da nauče kako se prave igre. Sve preporuke.

Autor: Petar Vojinović