REVIEW: JUJU

JUJU je igra koja nam stiže iz poljskog Flying Wild Hog razvojnog studija, koje najbolje znamo po first person shooteru Shadow Warrior iz prošle godine. Ovoga puta, oni su se otisnuli u potpuno drugačije vode i pred nama je igra namenjena pre svega mlađoj publici, klasičan platformer u vrlo šarenom i veselom svetu pod nazivom JUJU.

Odmah na početku ne bi bilo loše napomenuti da ako vas igra na prvi pogled podseća na Donkey Kong Country Returns na Wii-a, to je zato što ona zaista, u svemu, podseća na ovu igru. Ne samo u vizuelnom smislu. Jednostavno ne možemo da se otmemo ovom utisku. Kao i utisku da je JUJU u apsolutno svemu lošiji od remek dela koje je pre par godina napravio Retro Studio. Ali dobro, nismo ni očekivali da će Flying Wild Hog moći po bilo čemu da konkuriše top Nintendovoj franšizi. Od te ideje je autor ovih redova, kao veliki fan platformskih igara, jednostavno odustao već u startu. A da li igra ima šta i kome da ponudi ovakva kakva je. Rekao bih da to jeste slučaj. Naročito u scenariju u kome igrate sa nekim ko se po prvi put susreće sa video igrama (ok, ne mora baš prvi put) . I igra sa vama u co-op modu kao propratni lik Peyo, koji je imun na neke od napada neprijatelja i čiji napad jezikom ima znatno veći domet nego što bi to bilo potrebno nekom ikusnijem igraču.

Kada je postavka u pitanju, ona je potpuno nevažna i na nju ne treba trošiti reči. Sve što treba da znate je da je ovo šaren svet u kome je vaš cilj da stignete sa jednog kraja nivoa na drugi. Developeri nisu zamarali sa pričom, što je naravno i očekivano a ujedno i najbolje rešenje.

Skok u poznato

Suština svega leži u gameplay-u. Mehanika je prilično jednostavna i sastoji se pre svega od skokova i dash-a kroz neprijatelje. Kako prolazite kroz nivoe, otvorićete i druge dodatne mogućnosti. Međutim one, iako dobar dodatak i pokušaj da igra ostane interesantna kako otvarate nove nivoe, neće suštinski uticati na stvari koje radite u igri. Level dizajn je ovde prilično straight forward, uz poneke dobre momente s vremena na vreme. Od vas se očekuju standardne stvari za platformske igre, i većinu ćete moći da uradite sa osnovnim potezima.

Što se tiče neprijatelja, njihov varijetet i nije velik, što ostaje kao jedna od mana igre. Tu je standardno i nekoliko svetova koji su obeleženi određenom temom koja se kroz njih provlači (pustinja, tropska šuma…). Art stil u igri je jasno definisan, sa akcentom na što šarenije boje i veselije melodije. Sve ukupno ovo odaje solidan utisak, i kao što smo pomenuli, verujemo da će mlađi igrači naročito uživati.

Prema već proverenoj formuli, svaki od nivoa ima medalje koje možete da otključate. To radite tako što pronalazite portale u nivoima i uspešno završavate izazove koji vas tamo čekaju. Kako bi ste otključavali dalje nivoe, potrebno je da imate određeni broj medalja. Sve u svemu, mehanika napredovanja koja je standard za platformske igre. U igri se nalazi 40 nivoa. Onog trenutka kada kompletirate sve svetove, otključavate time-attack mod, što dodatno dodaje onoga što možete da radite u ovom naslovu, koji ćete inače završiti za svega nekoliko sati.

Jedna od stvari za koju bismo voleli da su se developeri opredelili je next gen verzija. Iako igra ne izgleda loše, i definitivno ne spada u tip igara kojima je po svaku cenu potreban next-gen da bi mogla konačno da zasija, imamo utisak da su developeri možda propustili priliku da ugrabe trenutak i u ovom periodu izdaju ovaj tip platformera na next gen konzolama. Sada dok su nove platforme još mlade, verujemo da su mogli lako da pridobiju novu publiku željnu platformera koji su inače, kada se izuzme Nintendo, zaista retki. Naročito oni dobri.

[huge_it_gallery id=”5″]

Iako su gore navedene uglavnom neke od negativnih strana, JUJU zaista nije loša igra. Svet je šaren, okruženja raznovrsna, gameplay relativno zabavan i ako ste u potrazi za family friendly naslovom, JUJU je dobar izbor. Igra ima i dobro određenu cenu. Trenutno je jeftinija na konzolama nego na Steamu (i to jednom da se desi), ali smo uvereni da će jednoga dana biti i odlična da je dodate u svoju Steam kolekciju igara koje nikada nećete… ok, koje ćete retko kada pokrenuti.

Autor: Marko Narandžić