REVIEW: Rollers of the Realm

Ubacivanje RPG elemenata u druge žanrove postaje sve popularnije. A još popularnije je pravljenje igara koje su fuzija žanrova. Takve igre su, na primer, Puzzle Quest (i slični naslovi koji su u isto vreme i logička i RPG igra), Recettear (vođenje prodavnice i RPG), WizOrb (RPG + Arkanoid/Thru the Wall), a sada imamo i Rollers of the Realm koji je kombinacija RPG-a sa fliperom. Iako na prvi pogled deluje nezamislivo, ova fuzija sasvim dobro funkcioniše, zabavna je i vredi odigrati je i pored nekoliko krupnijih mana.

Rollers of the Realm nudi igračima dva moda – Arenu, koja i nije nešto posebno bitna i standardnu kampanju koja ima dovoljno šarma da se dopadne kako ljubiteljima role-playing igara, tako i onima koji vole da igraju fliper. Kampanja je smeštena u standardan fantasy setting, a glavna junakinja je simpatična vragolanka koja se bavi sitnim lopovlukom, ali ne zato što je loša, nego zato što ju je život na to naterao. Kroz igru pratimo njene avanture, skupljanje čitave družine raznolikih RPG likova (mage, ranger, healer…) i sitne i krupne bitke koje će morati da vode kako bi došli do kraja avanture.

Svaki od članova družine ima posebne veštine koje treba koristiti na pravi način i tako preći nivoe. Naravno, svaki član družine je prikazan kao specifična kuglica, a na igraču je da ga, baš kao da igra fliper, šalje u željenom pravcu. Svaka mapa ima po neku skrivenu foru za skupljanje viška mane, zlatnika i expa, kao i cilj koji treba postići da bi se išlo dalje sa pričom. Tu su i protivnici koji se šetkaju gore dole i često gađaju udaraljke raznolikim oružijem. Što više štete udaraljke pretrpe, to će biti manje, odnosno šansa za prodaju kroz sredinu vrlo brzo raste, ako ne izrolate vaše kugle po protivnicima dovoljno brzo.

I požele RPG da postane fliper. I developer mu usliši želju

Iako je igra jako zarazna u početku, kako vreme odmiče postaje pomalo isuviše predvidljiva, a i ne baš naročito dobro urađena fizika ume da nervira igrače koji inaču igraju virtuelne flipere. Potpisnik ovih redova i dalje ima problem da shvati logiku kretanja kugle po tabli, pošto izgleda kao da težina i nagib variraju pomalo slučajnim uzorkom, a da nigde na ekranu ne vidite nikakav pokazatelj zašto je to tako. Druga velika mana je i besmisleno teška kraljica na samom kraju igre koja je mnogim hrabrim vragolankama izjela živce do krajnjih granica.

[huge_it_gallery id=”7″]

Ipak, osim te dve mane, prilično smo zadovoljni igrom i možemo je preporučiti svakom fanu RPG-a, flipera i, naravno, RPG flipera. A, realno, igra i nije skupa, naročito ako je zabodete na nekom popustu. Posebno bismo, na kraju, pohvalili ideju i trud oko izvedbe, a nadamo se da će izaći i drugi deo koji će nastaviti priču i ispraviti pomenute mane.

Autor: Luka Zlatić