REVIEW: WWE 2K15

Ja sam jedna od osoba koje su odrasle uz ovaj šou. Još dok su velikani bili Hulk Hogan i Shawn Michaels, i pre nego što je Triple H postao King of Kings, meni je ovaj vid zabave bio očaravajući, jer gde ste osim u akcionim filmovima mogli videti tuče uz ovakve akrobacije i brutalnost. Naravno, kad se malo odraste i zaviri iza zavese, otkrije se da su kao i film koji ste voleli, i ove borbe isplanirane unapred, i da nije sve tako kao što izgleda. Ali neke od nas to nije sprečilo da to i dalje vide kao zabavan program. I zato je WWE ( ranije poznat kao WWF ) i dan danas jedna od najvećih kompanija u svetu zabave, koja ima proizvode u svakoj grani ove industrije, od nedeljnog televizijskog programa, do rijalitija, crtanih filmova i igara. Danas ćemo se posvetiti video igrama, tačnije najnovijem naslovu ove kompanije, WWE 2K15.

Posle dugog niza godina saradnje na serijalu WWE Smackdown vs Raw sa kompanijom THQ (koja je propala), WWE se okrenuo ka verovatno najvećoj kući zaduženoj za sportske igre, Take Two. Poslednjih nekoliko godina, Take Two hara ovim žanrom (osim fudbala), tako da je ovo bio ispravan korak. Nivo detalja i posvećenost ovoj igri je vidljiv kao i na trenutno najpopularnijoj igri ove kompanije, NBA 2K15. Svaki virtuelni model borca je identičan svom originalu, eksplozivni ulazi u ring su tu, sve lokacije i takmičenja su ubačeni, kao i specijalni potezi za svakog kečera. Pa da li onda nešto fali, pitate se.

Pođimo od početka, iliti menija. S obzirom koliko već godina ova kompanija postoji, i koliko je atleta prošlo kroz istu, očekivao sam mnogo veći izbor i muških i ženskih boraca. Neki od njih su zaključani, ali čak i sa njima, izbor je trebao na startu biti veći. Pokrivene su sve “frakcije”: Raw, SmackDown, NXT, Divas, kao i menadžeri, koje možete pridodati svojim borcima. Nadam se da ćemo videti i one koje više ne postoje, kao što su WCW, ECW i Legends. Verovatno će biti proširenja u vidu DLC-ova, mada mislim da su igračke kompanije počele da preteruju sa ovim sistemom. Naravno, ako uvedu besplatne dodatke (kao UFC), onda im se može progledati kroz prste, i dati vremena da odrade i ostale borce. Jedna od interesantnih stvari je što možete otključati sve što je nedostupno odmah, bez prelaženja igre, ako kupite aktivator, koji će verovatno važiti i za sve buduće dodatke. Druga interesantna stvar je što su modeli nekih boraca, zbog ugovornih obaveza, odrađeni po uzoru na njih iz prošlosti. Najbolji primer za to je CM Punk, kojeg nisam očekivao da vidim u ovoj igri, jer je potpisao ugovor sa UFC organizacijom. Ali pošto je on veliko ime u WWE, ubačen je njegov lik iz 2013. godine, dok je još bio pod njihovim banerom.

Svaki oblik borbe koji WWE koristi je ubačen u ovu igru, od običnog 1 na 1, do eliminacionog meča između 30 boraca, kao i šampionske borbe. Izbor lokacija je obiman, ali ima mesta za proširenje. Pored klasičnih okršaja, postoje čak 4 story moda: 2K Showcase, gde ćete proživeti velika rivalstva iz duge istorije ove organizacije; My Career, kreirate svog borca u cilju osvajanja šampionskog pojasa i ulaska u kuću slavnih: Who Got NXT i Proving Grounds, koji su dostupni na konzolama prethodne generacije. Moram priznati da sam očekivao isti nivo slobode kreativnosti koji je napravljen za NBA 2K15, gde možete napraviti 3D model svog lica uz pomoć kamere, ali za sada toga nema.

Bez prethodnog vežbanja i isprobavanja, osećaćete se prilično pogubljeno

Sledeća je grafika. Borci su urađeni kvalitetno, na prvi pogled se može videti ko je ko. Takodje, svaka tetovaža je tu i na mestu, kao i oprema koju koriste. Prilikom ulaska u ring, na titantronu se vide originalni snimci, pa i na taj način možete uporediti model sa originalom. Jedna stvar koja mi smeta je što se nigde ne vidi da oni dišu. Svakom kečeru abdomen miruje, kao da ne zahteva vazduh, što malo izgleda neprirodno. Ring i ostali dodaci su verno preneseni u igru, i možete naći sve, od stolova i merdevina do kaveza. Publika je urađena više u sklopu pozadine, i ne učestvuje u igri. Specijalni efekti, kao što su vatra i prskalice su primetno urađene slabije, ali verujem da takvi detalji neće mnogo smetati. Kontakt između boraca tokom tuče je najbolji koji sam video do sada u ovom serijalu, iako i on ima par propusta. Prevashodno mislim na uključivanje više od dva borca u okršaj, igra i dalje teško povezuje svu akciju, i uglavnom će borbe izgledati čudnjikavo, ali to je dok ne krenu specijalni potezi, odnosno udruživanje dva kečera da se porazi treći, jer taj sistem već izgleda mnogo bolje. Interakcija boraca sa okolinom je još uvek loša. Zapinjanje za konopce u padu neće uticati na kečere, a susret sa metalnim stepenikom ili ogradom je nezgrapno odrađen. Korišćenje stolica i čekića je zato mnogo bolje odrađeno nego ranije.

Audio ogranak je bez greške. Sve originalne pesme za ulazak boraca su tu, glasove su pozajmili svi kečeri, kao i komentatori, koji su snimili oko 30 sati originalnog materijala za ovu igru. Muziku koja prati ovu igru je sklopio jedan od boraca, John Cena, tako da je žanrovski najviše rep. Zvukovi borbe su takođe po prvi put snimljeni kroz samu borbu, a ne u studiju na kompjuteru, što još doprinosi atmosferi. Svaki udarac zvuči kako treba da zvuči, i svaki sudar sa teškim objektom će proizvesti odgovarajući zvuk. Jedini deo gde nema glasovne glume je pri ulasku boraca, gde je njihov govor prekriven muzikom.

I sad smo došli do igranja. Ako upalite igru bez prethodnog vežbanja i isprobavanja, osećaćete se pogubljeno. Očekujte da prve dve-tri borbe potrošite na ispitivane kontrola i snalaženje sa istim. Morate pratiti uputstva koja vam igra daje tokom okršaja da biste se lakše snašli i pogodili tajming za određene poteze, što je veoma bitno za dalje napredovanje. Za početak vam preporučujemo običnu 1 na 1 borbu, radi uhodavanja, a onda pozovite prijatelje, jer tag team sistem je mnogo zabavan. Pored osnovnih i specijalnih poteza postoje i završni potezi, koji uglavnom rade ono što im ime kaže. Mada se iz nekih možete izvući, klasičnim brzim pritiskanjem određenog dugmeta. Kao i u drugim tabačinama, specijalne i završne poteze morate zaraditi prebijanjem protivnika, a i tada ih ne možete uvek izvesti, već kao u pravim mečevima morate namestiti protivnika za to. Problema tokom borbe itekako ima. U nekim modovima su tuče brže, u nekim sporije, bez objašnjenja zašto je tako. Kamera je stacionarna, tako da u nekim delovima oko ringa nećete moći da vidite šta se dešava sa vašim borcima, što dodatno otežava stvari. Komande ne slušaju uvek, pa ćete provesti više vremena pokušavajući da izvedete neki potez, čak i jednostavniji kao skakanje sa konopaca, nego što biste želeli. Prilikom izvođenja zadataka, igra će se povremeno zabagovati, pa neće registrovati da ste obavili sve što treba, a to znači da ćete morati sve ispočetka, što je veoma frustrirajuće.

[huge_it_gallery id=”9″]

Sve u svemu, ovu igru možemo posmatrati kao najavu šta nas čeka u budućnosti na novim konzolama. Da, lepa grafika je sada standard, ali još se mora poraditi na samoj izvedbi. I verujem da, ako bi kreatori bacili pogled na stare naslove WWE franšize, videli bi šta im fali da ovaj jedinstven serijal vrate na pravi put, i na taj način povrate stare i dobiju nove fanove.

Autor: Ivan Danojlić