REVIEW: The Witcher Adventure Game

“ Nešto se prisećam ovih dana, silne peripetije, teorije zavere i svega ostalog što je pratilo razvoj i izlazak Duke Nukem Forever naslova. Koliko je tu bilo suludih obljašnjenja, neveštih izgovora i propalih linija koda, prosto je neverovatno. Ipak na kraju dobismo što smo hteli i čak iako je igra bila interesantno nisko ocenjena, mislim da je bila super. Baš onakva kakva je trebala da bude, ali nažalost stigla je prekasno. Da li će ista sudbina da zadesi i The Witcher-Wild Hunt? “

Silna odlaganja koja prate sledeće poglavlje The Witcher sage, Wild Hunt, praćena su objašnjenjima da se igra pegla do toga će kada (konačno) izađe biti “bug free” naslov, ostavljaju zrnce sumnje da nije baš sve kako treba, i da nas autori malko zavlače. Šta će biti kad se igra konačno pojavi ne znamo, a do tada možemo da igramo ovo. Board game smešten u Geraltov univerzum. Uprkos naslovu, ovo ni najmanje nije avantura, a nije ni preterano zabavno.

Dok čekamo Wild Hunt…

Ako nikad niste igrali društvene igre, makar to bio i monopol, onda ovaj tip igara može da vam predstavlja problem u početku. Na sreću igra nudi tutorijal, ali je to u stvari kratak video koji vam u manje od 2 minuta objašnjava osnovnu mehaniku igre, što i nije sjajno jer iz njega nećete pohvatati gotovo ništa . Mnogo bi bolje bilo da su autori spremili kratku tutorijal “vodim te za ruku” misiju, ali šta sad.U igri su dostupne 4 klase, odnosno lika, sa kojima je moguće igrati. Naravno, među njima je i Geralt. Pošto imamo 4 klase, u online partijama možemo da igramo sa još maksimalno 3 protivnika. Dobra stvar je da postoji i offline mod, gde prazna mesta popunjava AI solidnog kvaliteta. Ovaj podatak naročito dobija na težini ako uzmemo u obzir činjenicu da je broj online igrača prilično mali.Gejmplej je prilično jednostavan. Na početku možete da odaberete na koliko zadataka ćete da igrate partiju ( 1, 3 ili 5 ). Igrač koji prvi završi dati broj zadataka odnosi pobedu. Pored main quest-ova imate i opcione zadatke koji vam koriste za akumuliranje poena. Po mapi se krećete od grada do grada, rešavate zadatke bacanjem kocikca (uvek imate tri izbora: investigate, develop, combat) i u zavisnosti šta ste odabrali da radite, dobijate odgovarajući poen. Cela strategija leži u pravilnom odabiru akumulacije poena, dakle kako ćete najbrže da ostvarite ono što vam piše na main quest karti. Da li ćete neku etapu zadatka uspešno da rešite ili ne, zavisi prvenstveno od vaše sreće sa kockicama koje bacate. Kao što vidite, uticaj drugih igrača na vašu igru je minimalan i to je ono što ovaj naslov vrlo brzo čini dosadnim. Nema interakcije među igračima što odaje utisak da igrate svi zajedno protiv jedinstvenog protivnika, a ne svako protiv svakoga. Sa ovog aspekta, Ne ljuti se čoveče je neuporedivo uzbudljivija i zabavnija igra. Čak ni borbe sa čudovištima nisu uzbudljive. Bacite kockice pa šta vam padne. Nema ni victory ni defeat animacije, a bar je to moglo da se odradi, budući da je ovo ipak digitalna verzija board igre.

[huge_it_gallery id=”15″]

Na kraju šta reći… Mrvicu živopisna igra, sa prejednostavnim repetitivnim zadacima, totalno operisana od takmičarskog duha. Sumnjamo da će ovo skrenuti pažnju sa silinih odlaganja Wild Hunta. Preskočiti, i za ušteđene pare pojesti pljesku na Autokomandi i popiti 3 piva ispred trafike. Bolja investicija.

Autor: Borislav Lalović