REVIEW: Lara Croft and the Temple of Osiris

Od kada se prvi put pojavila davne 1996. godine, Laru Kroft smo posmatrali na mnogim igračkim platformama, i iz raznih uglova (iz ovog ili onog razloga). I dok je Tomb Raider serijal poznat po svom izvođenju iz trećeg lica dok jurite kroz zagonetke arheoloških nalazišta gde je pre Lare bio jedino možda Indijana Džons, neke od igara iskaču iz ovog šablona, pokušavajući da nam ponude (čitaj: prodaju) nešto novo i osvežavajuće. Tako je slučaj i sa ovom igrom, koja iako nije nešto što prvi put vidimo, s obzirom da je svojevrstan nastavak igre Lara Croft and the Guardian of Light iz 2010. godine, opet predstavlja nešto drugačije što lako zapada za oko, barem kada je ovaj serijal u pitanju.

Priča je onakva baš kakvu smo i mogli očekivati, ako bi se uošte i mogla nazvati pričom. Ona tu postoji samo kao izgovor i opravdanje zašto je neophodno Laru baciti u brdo zagonetki i neprijatelja. U dalekom Egiptu, Larin rival Karter Bel oslobađa drevno zlo, boga Seta, tako da njih dvoje moraju udružiti snage sa bogovima Horusom i Isis, ne bi li zaustavili – bla bla. Na svu sreću, ova igra nije jedna od onih koje prodaju priču kao svoj glavni adut. Temple of Osiris je zagonetkama ispunjena akciona avantura, koja svoj akcenat baca na timsko rešavanje problema, i zabavno probijanje kroz horde protivnika.

Ako ovu igru igrate sami, biće to jedna zabavna vožnja koja se brzo zaboravlja. Ali ako igru budete igrali u društvu, sa minimum jednom osobom – vaše iskustvo će biti znatno obogaćeno i izmenjeno. Igra i njene zagonetke se prilagođavaju broju igrača, tako da ako igrate u dvoje, jedini način da pređete neke deonice, biće uz apsolutnu koordinaciju i saradnju. Igra vas prosto tera da udružite snage ne biste li je pregurali, ali s vremena na vreme, ubacivaće vam i primamljujuće žiške, da jedni drugima sebično okrenete leđa i budete prvi koji će zgrabiti “to blago”.

Nekad ćete teško odoleti porivu da partnera gurnete u ambis

Ako se može reći da je u jednog igrača igra zabavna, moglo bi se slobodno i dodati da joj se proporcionalno broju dodatnih igrača, uvećava i zabavnost. Za razliku od igre Guardian of Light, gde je bilo moguće igrati sa jednim prijateljem, ovde je to moguće u četvoro. I svaki put kada vam se neko pridruži ili vas napusti, nivoi će se prilagođavati trenutnom broju igrača, izvlačeći maksimum iz iskustva koje vam pruža.

Izometrijska kamera, ili u narodu poznata kao pogled iz polu-ptičije perspektive, pružiće vam preglednost situacije, a i iskoristiti priliku da maštovitije dočara grandioznost nivoa. Iako Temple of Osiris nije razlog za kupovinu next gen konzole, nivoi izgledaju krajnje pristojno, i na momente vam čak mogu i izmamiti smešak. Grafika je dovoljno ispeglana za naslov ovog tipa, i akciju dovoljno verno prate neisforsirani efekti koji vas neće bespotrebno zamarati.

Ali dok je sa grafičke strane igra lepo zategnuta, ne može se isto reći i za njen tehnički aspekt. Igra pati od povremenih bagova, tako da vas mogu zadesiti i poneki frustrirajući momenti propadanja kroz zemlju ili gubljenja života na veoma jeftine i nelogične načine. Iako nije u pitanju ništa preterano zastrašujuće, ovo je važno napomenuti, da biste znali šta vas čeka odlučite li se da se upustite u Larinu avanturu.

Zvuk i muzika su takođe pristojni, i dok je glasovna gluma solidna, može se slobodno reći da su likovi beživotni, beskarakterni i bledi. Ako tražite objektivno mišljenje, moglo bi se reći da su Lara i njeni kompanjerosi prava čudovišta ove igre, koja kao karakterom mrtvi zombiji napadaju i maltretiraju jadne kosture, mumije i demone. Ako je “restartovani” Tomb Raider iz 2013. godine nebo, što se tiče vezivanja za glavnog karaktera i prolaženje kroz sve njene patnje i muke, onda je Temple of Osiris duboko, duboko podzemlje u kom i mačke bauljaju i sudaraju se. Ništa što se tiče glavnih likova vas neće dirnuti niti pokrenuti da se jače zainteresujete za njihov razvoj i sudbinu. Na svu sreću, ovo vas i neće mnogo pogađati, dok budete pogađali i promašivali protivnike, promašujući i poentu priče ali i pogađajući da priča i nije toliko bitna da bi se ova igra mogla nazvati promašajem.

Delimično vredna pomena je i činjenica da ćete kroz igru sakupljati stvari kojim ćete opremati lika, činiti ga snažnijim i još većim smrtonosnim zombijem koje seje strah i trepet u ljupkim i mračnim podzemnim grobnicama. Pronalazićete razno prstenje i ostali magični nakit, ne biste li zasuli protivnike vatrenim čarolijama svoje srdžbe. Ali iako ćete na prvo opremanje tako nečega pomisliti da je igra na tragu broja i zanimljivosti predmeta kakvu ima na primer Dijablo, grdno ćete se prevariti. Razlika u snazi sa opremljenim ili zanemarenim prstenom, nije toliko primetna ni važna. Iako simpatičan detalj, može se slobodno reći da je poprilično suvišan.

Čuvajte se bagova

Ako vam sve ovo deluje dovoljno zanimljivo da biste se oprobali u igri, uzmite u obzir da je igra kratka, i da će vam trebati svega 4-6 sati da je pređete. Međutim, i to jedno veliko međutim, ako budete igru prelazili više puta, menjajući broj ljudi sa kojima igrate, iskustvo će biti dovoljno drugačije ne bi li vam pružilo dovoljno svežih razloga da se opet zabavite. Iako kratka, igra je dovoljno zanimljiva da se pređe i po nekoliko puta. Iako će akcija biti malo drugačija i zabavnija, zagonetke, saradnja i potencijalni sebičluk, glavni su povod zašto ćete igru igrati još malo duže nego što vam se može činiti kada je prvi put pređete.

[huge_it_gallery id=”13″]

Iako nije u pitanju visokobudžetni i grandiozni naslov koji razvaljuje vilice u čudu zatečenim igračima, Lara Croft and the Temple of Osiris je topla preporuka ne samo za sve Larine ljubitelje, već i one koji traže inovativno i potencijalno kratkoročno, no zabavno ubijanje vremena simpatičnom akcijom i još više simpatičnim zagonetkama. I dok svi željno iščekujemo Larino novo “uzdignuće” zakazano za prazničnu sezonu iduće godine, Temple of Osiris ima sasvim dovoljno da ponudi igračima koji su gladni malo rekreativne “akcione arheologije”, ali i nostalgičnog multiplejera na jednom ekranu. Budimo realni, to se u današnje vreme i ne sreće toliko često kao nekada. Zato ne propustite ovu priliku, slobodno batalite i onlajn multiplejer koji ova igra takođe nudi, zgrabite komšinicu i njenog brkatog teču, zavalite se u kauč i uživajte u malo saradnje i blagolovačke konkurencije.

Autor: Milan Živković