REVIEW: Blackguards 2

Kao što znamo, Daedalic studio je uglavnom igračima poznat kao kuća zadužena za odlične p&c avanture koje godinama izbacuje na tržište, što svoje, što naslove manjih studija. U 2013. godini rešili su da se oprobaju u nešto drugačijem žanru PC igara, pa su tako ušli u svet poteznih RPGa, koji je poslednjih godina sve  popularniji i vraća se u modu. Njihov projekat zvao se The Blackguards, rađen u fantasy svetu nemačkog  „olovka i papir“  RPG-a, The Dark Eye. Igra je predstavljala pravo osveženje prošle zime, mistična gotska grafika, odlična glasovna gluma/ muzička podloga i naravno sjajno dizajnirani borbeni sistem i mape za bitke, sve su to karakteristike koje su ovu igru činile odličnom i rado prihvaćenom kod ljubitelja poteznih RPG-a. Igra je naravno imala i svojih mana, te videćemo da li sa ovim nastavkom igra uspeva da održi kvalitet i da usput ukloni mane prvog dela.

Radnja igre dešava se nekoliko godina nakon kraja prvog dela, i novi igrači ne treba da imaju bojazan od nepoznavanja radnje, jer ćemo pratiti potpuno novu priču. Naravno, stari igrači će prepoznati mnoge događaje koji se pominju, i pre svega gomilu starih likova koji će se pridružiti vašem novom avataru, kraljici paukova, Cassiai. Pomenutu mladu damu zadesila je gorka sudbina izdaje i zatočeništva od strane svog muža, te je nakon godina provedenih u ludilu i društvu otrovnih paukova, uspela da pobegne i organizuje zaveru protiv svog muža koji je u međuvremenu postao vladar čitave zemlje.

Igra je rađena u nemačkom RPG svetu The Dark Eye

Sama radnja priče utiče na neke novine i u samom gameplay sistemu. Za razliku od prve igre koja je bila u osnovni avantura jedne odmetničke družine, ovde vodite jedan pravi osvajački pohod. Pa tako možemo reći slobodno da je od prvog dela koji je bio RPG sa elementima taktičke potezne strategije, igra sada postala taktička strategija sa elementima RPG-a. Na mapi sveta koja je ista kao i ranije sada vodite osvajačke pohode od tačke do tačke na mapi, uzimajući jedno po jedno utvrđenje i grad. U tom procesu imate slobodu ograničenu samo ključnim tačkama priče, ali i time da možete osvajati samo oblasti koje se graniče sa oblastima pod vašom kontrolom. Svaka lokacija ima  svoju priču, quest i likove vezane sa nju, pa tako ovi pohodi ne predstavljaju besmislene akcije, i nećete se osećati kao da radite nešto bez cilja. Svaka lokacija ima i svoju težinu koja je označena na mapi, a isto tako osvajanjem svake lokacije dobijate određene bonuse i slične stvari koje lokacija sa sobom nosi.  Kako ste u ratu, nekada će i vaš protivnik udariti na lokacije koje vi već kontrolišete i tada morate da ih branite. U ovom pohodu vam pomažu heroji koje ste sakupili, ali i ekipa čuvenih plaćenika koje ste pridobili za vašu stvar. Pri svakom pohodu sklapate željeni  sastav vaše vojske (u ograničenim slotovima) pre same bitke. Ukoliko je bitka odbrambenog karaktera i ukoliko vaši heroji nisu na toj lokaciji u trenutku napada, moraćete poziciju da branite samo plaćenicima i njihovim vođom.

RPG deo igre je sada donekle uprošćen na uštrb stavljanja akcenta na same borbe. Sistem napredovanja vaših heroja je pojednostavljen, tako da vaši heroji više nemaju abilitije, pa se poeni sada troše samo na veštine, bonuse, specijalne poteze i magije, što poprilično olakšava napredovanje. Različiti itemi, oružja i armori su i dalje tu i predstavljaju značajan faktor u igri. Naravno RPG deo igre ogleda se i u odlično napisanim dijalozima koje vodite u pauzama borbe, najčešće sa vašim kompanjonima u ratnom kampu, ali i sa različitim protivnicima i zarobljenicima. Imate potpunu slobodu ponašanja, možete biti zla Kraljica Paukova koja seje užas, ali možete biti i Spasiteljka koja je došla da oslobodi narod od zlog Emira, a opet i nešto između, što će sve predstavljati skup vaših pojedinačnih odluka koje donosite tokom igranja. Razgovorom sa vašim saputnicima razvijate njihove likove u priči , ali i ostale likove o kojima sagovornici imaju mišljenje ili znanje. Daedalic je mudro išao na kvalitet naspram kvantiteta kada su u pitanju dijalozi, kako sa scenarijske tako i glumačke strane.

Same borbe su kao i u prvom delu glavno oružje ovog naslova. Treba dizajnerskom delu zaslužnom za kreativno osmišljene bitke, neprijatelje i lokacije dati svaku pohvalu. Svaka bitka nosi sa sobom jedinstveni doživljaj jer su mape unikatno dizajnirane sa različitim neprijateljima, preprekama i zagonetkama. A igra je vrlo teška i od vas će zahtevati pažljivo planiranje i osmatranje cele mape, kako bi ste se pravilno odlučili koje jedinice da povedete sa sobom, kako da ih rasporedite na početku borbe i da osmislite generalnu strategiju delovanja u samoj borbi. Na sreću neke iritirajuće stvari iz prvog dela, poput previše izraženog „mašenja“ vaših jedinica, su sada otklonjene, tako da borbe više neće predstavljati ponekad užasavajuću feštu pokušaja i neuspeha, ali to ih ne čini ni malo lakšim. Dodate su i neke sitne finese koje će planiranje činiti lakšim, poput indikatora šanse da se nešto uspešno izvede, ili provere preglednosti  i dometa nekog polja gde planirate da pomerite vašu jedinicu, pre nego što to uradite.

Nedovoljno novog sadržaja da bi zaslužila da se ubraja u punokrvni nastavak

Grafika igre svakako nije poslednja reč umetnosti, igra koristi potpuno isti engine kao i prvi deo, ali je ipak lepa i pre svega odlično dizajnirana, tako da grafički stil igre savršeno leži sumornoj atmosferi koja prati priču. Lokacije su raznolike, borbene mape sadržajne i pune detalja, animacije su lepe i fluidne, modeli neprijatelja detaljni, pa možda jedinu zamerku imamo na modele bitnih likova koji bi možda trebalo malo više tekstura da imaju, no dobro, nije to toliko problem za ovakvu igru. Muzika je bajkovita ili napeta po potrebi, i generalno, kao i u prvom delu, odlično i nenapadno se uklapa u atmosferu. Glasovnu glumu smo već pomenuli i pohvalili, kvalitetni glumci iz prvog dela ispraćeni su podjednako dobrim glumcima za nove likove, na čelu sa odličnim naratorom koji vas prati kroz celu igru.

[huge_it_gallery id=”22″]

Ovo je vrlo dobra igra kojoj ipak, kao i prvom delu, nešto fali da bude vrhunska, to se najviše oseća kada shvatite da i pored intrige u priči i zanimljive borbe, vama se pojavljuju trenuci kada želite „da oladite“ malo od igre jer vas nekako uhvati monotonija posle 2-3 sata igranja, a svi smo igrali vrhunske igre koje su nas držale do ujutru. Možda i glavni problem ovog dela je to što i pored svih novina ova igra ipak nema pravi razlog da sebe zove drugim delom, jer je u osnovi ista igra koja prati drugu priču uz par gameplay promena, kako smo to nekada u vreme pre DLC-a zvali – ekspanzija.

Autor: Nikola Savić