REVIEW: Dying Light

Pokušajte da prošetate zabavnom industrijom ovih dana i da ne naletite na nekog zombija. Nemoguć zadatak. Filmovi, televizijske serije, knjige i naravno – video igre, već još malo pa deceniju u potpunosti su zatrpani nemrtvima koji žele da vas pojedu. Naravno, čak i kada izdavači veruju da će se nešto prodati samo zato što koristi popularnu temu, i oni se trude da smisle ipak “nešto više” što bi moglo da doprinese tome da se naslov izdvoji iz mase drugih. To pokušava i WarnerBros kroz Dying Light.

Kyle Crane je ime tajnog agenta koji je poslat u neprijateljsku teritoriju kako bi pokušao da izvuče poverljive podatke. Harran je ime grada koje predstavlja tu teritoriju. Harran ujedno poseduje i horde zombija, ratoborne frakcije ali i poneku drugu misterioznu napast (nešto slično kao STALKER).  Čak i znajući da idete u zonu zombija i očekujući haos, nikada zapravo nećete biti spremni za širinu onoga što će igra u jednom trenutku ponuditi.

Dying Light iskorišćava svaki kliše koji postoji u zombi žanru – zombiji se pojavljuju baš kada ne bi trebalo, ljudi se dele na one koji stalno hoće da vas zeznu, one koji koriste situaciju da bi se obogatili i nepopravljvih filantropa koji bi pomogli svakome po cenu svog života. Šta je onda različito, pitate se vi?

Igra se u  mnogome oslanja na parkour i “vertikalu” a ne samo na horizontalno bežanje u svim pravcima. Zombi igre, pa i filmovi i serije do sada su mahom bile zasnovane na nešto sporijem kretanju. Da, događaju se scene kada bežite, ali u suštini, nešto su sporije i podrazumevaju skrivanje, borbe, zatvaranje u bunkere i slično. Dying Light – sve tome suprotno. Ovde skačete po krovovima, krećete se u svim pravcima, kreirate rute koje vam omogućavaju što fluidnije kretanje i mogućnost da se popnete na vrh najviše zgrade. Do svake lokacije vodi nekoliko puteva, svaka od njih pak donosi manje ili više opasnosti ali i prednosti i mana drugug tipa u skladu sa tim. Za uspešno kontrolisanje glavnog lika ipak je potrebno neko vreme da biste se privikli, ali kada se to dogodi, neće biti problema.

I borba spada među jače strane Techland igre. Ukoliko ste upoznati sa ovom kompanijom, znate da je njihovo prethodno izdanje Dead Island i vrlo dobro znate šta da očekujete od bitke. Širok dijapazon oružja i modifikacija, brutalna borba puna krvi i nasilja kao i realistično ponašanje oružja koje od vas zahteva da se ponašate inteligentno i da dobro razmislite šta ćete da iskoristite u kojoj situaciji. Naravno, da bi vam pojačali osećaj dominacije i nasilja, dizajneri su ubacili fine slowmo i xray efekte, nešto poput specijalnih udaraca u Mortal Kombatu.

Još jedan od velikih noviteta u igri u odnosu na većinu konkurencije je smena dana i noći. Za vreme noći, na ulice Harrana izlaze Volatiles, izuzetno snažni zombiji koju vas mogu ubiti bez previše problema – kako vas, tako i vaše saborce. Naravno, ukoliko vam taj stres nije potreban u životu, noć možete provesti u jednom od skloništa. U čemu je kvaka? Noć donosi duple iskustvene poene i brojne druge bonuse i poboljšanja, ukoliko je preživite. Izbor je samo na vama.

Dying Light nudi veliki varijetet stvari, od kojih većina solidno funkcioniše

Iskustveni poeni? Da, igra ima i RPG elemente, upravo kao što ste navikli od Techlanda. Postoje tri nezavisna “drveta” napretka koja napreduju u skladu sa vašim stilom igranja. Možete unaprediti “šunjalačke” odnosno parkour sposobnosti ukoliko tako želite da “obrnete” Dying Light, ali možete “nabudžiti” i borbene opcije ukoliko ste pak od onih koji žele da budu sigurni da protivnik ne mrda.

Kooperativni mod za do četiri igrača dodaje novu dimenziju prelaženju igre, i u suštini jako podseća na Left 4 Dead. Što je više saigrača, to je igra teža, ali je naravno i zabavnija. Postoje i male među misije za sve aktivne igrače koje ni na koji način ne utiču na gameplay i više služe kao međusobno takmičenje i zanimljiv “odmor” od ubijanja zombija.

[huge_it_gallery id=”27″]

Multiplayer takođe ima svoje prednosti jer omogućava da pored “ljudi” i borbe protiv zombija jedan od igrača zapravo bude zombi i pokuša da eliminiše sve druge ljudski vođene karaktere pre nego što oni ubiju njega.

Grafika je takođe veoma dobra, čak jedna od boljih koje smo videli u proteklom periodu a open world dizajn zaista doprinosi stvaranju dobre atmosfere.

Problem je što pored svega toga Dying Light i dalje izgleda kao tipična zombi igra sa pucanjem i bežanjem i poseduje predvidivu priču i tonu klišea. Međutim, sve to je Techland uklopio i napravio prilično solidnu igru koja će zadovoljiti apetite svih koji bi da eliminišu zombi opasnost sa planete.

Autor: Stefan Starović