REVIEW: Grim Fandango Remastered

Trend remasterizovanja igara danas nije ne samo nešto novo, već ni imalo iznenađujuće. Nekad je to zarad “jahanja” na staroj slavi, koje i pored toga dočekujemo raširenih ruku, a nekad je to i bespotrebno “kasapljenje” klasika za koje nikad ne možemo dovoljno da se načudimo zašto je uopšte i urađeno. Ako bi Grim Fandango Remastered trebalo da svrstamo u neku od ove dve kategorije, to bi svakako bila prva. U vreme kada je prvi put objavljen, Grim Fandango je bio pravo nadahnuće, kako vizuelno, tako i što se tiče razmrdavanja žanra u svakom mogućem smislu te reči. Ne samo da ga je krasila neverovatno zanimljiva priča, već su i kontrole doživele jednu vrstu naglog zaokreta, a sa njima i gejmplej u celosti. Ovaj naslov je iskočio van okvira tradicionalne point and click avanture u nešto sasvim osvežavajuće i revolucionarno. Kontrole su prešle sa miša na tastaturu, a pretraživanje ekrana za tragovima sistematskim buljenjem zamenjeno je mnogo suptilnijim i pametnijim sistemom – kada ste u blizini bilo kakvog predmeta, glavni karakter će okrenuti glavu ka njemu. Vau. Revolucija.

Ali kako je to slučaj i sa najboljim igrama, vreme prolazi, a sa njim i one gube na svojoj dopadljivosti. Neke brže, neke sporije, ali je neminovno da nešto što je nekada bilo sjajno, jednog dana više neće imati možda ni delić nekadašnje zanimljivosti. I stoga, ako ne nastavak serijala u nekom boljem, novom pravcu, i dobro odrađena remasterizacija je uvek dobrodošla pravim obožavaocima. I kakav je na kraju Grim Fandango Remastered u odnosu na original?

Ovo je jedna ispeglana, ispolirana, našminkana i na svaki način vizuelno poboljšana i današnjim standardima približena verzija kultnog klasika. Autori su izvukli sirove delove originala, koji nekada nisu mogli biti prikazani u punom sjaju, izneli ih netaknute na videlo, a zatim ih ukrasili sa nekoliko modernih grafičkih efekata kao što su napredno osvetljenje i filteri. Ali koliko je to zaista bolje? Pa, od ovoga i ne može bolje, na način na koji je izvedeno. Jedini način da igra izgleda još bolje, jeste uraditi je ispočetka. Ali kako je u proizvodnji korišćen gotovo samo stari, prerađeni materijal, ovo je na žalost vrhunac do kog se moglo doći. Jedan od pokazatelja da remaster ima svoje granice jeste i zadržan odnos stranica ekrana u proporciji 4:3 umesto odavno standardizovane 16:9. Prerenderovane pozadine koje su ovde i dalje jedan od glavnih delova grafike, ipak je bilo nemoguće promeniti na taj način. Zbog toga, tim iza igre se odlučio za svakako najjeftiniju varijantu, i zadržao bukvalno sve, dajući mu samo novi sjaj, ali ne menjajući suštinu. Čak su i modeli ostali identični. Kod većine likova, to i ne predstavlja preterano veliku manu, jer kockasti likovi zapravo i jesu bili nekadašnje pametno rešenje što vernijeg prikazivanja nečeg jednostavnog. To je prepoznatljiv stil koji krasi Grim Fandango. Ali neki karakteri sada deluju toliko zastarelo, da je prosto velika šteta što se autori nisu više potrudili oko modela, i nekim likovima podarili skroz nove. Posmatrajući grafiku kao suštinu, i upoređujući je sa originalnom, može se slobodno reći da Grim Fandango Remastered izgleda mnogo bolje, ali za današnje standarde – to nije dovoljno.

[huge_it_gallery id=”24″]

Ali da li je Grim Fandango svoj kultni status postigao zbog grafike? Naravno da ne. Ono što vreme nije moglo da umanji, ono što nikakva otaljana restauracija nije mogla da upropasti, jeste priča. Jeste humor. Jeste neverovatan duh Tim Šejferove avanture koji nije izvetrio ni za jedan čarobni promil, i koji je još uvek tu, spreman da nas iznova podseća zašto ovu igru nikada nećemo zaboraviti i izbrisati iz naše igračke biografije.

Ispolirani podsetnik na zlatno vreme avantura

Za one koji su nekim čudom zaboravili priču, ali i one koji još uvek nisu imali priliku da se sa njom upoznaju, vredi reći nekoliko reči. Meni Kalavera, protagonista igre, radi u putničkoj agenciji. I to ne bilo kakvoj putničkoj agenciji. Ovo je agencija za mrtve putnike. Tako je… Nakon što umru, ljudi ovde dolaze,  i u zavisnosti od toga kakav su život vodili, bivaju dalje prosleđeni u zemlju večnog počinka kvalitetnim, ili manje kvalitetnim prevoznim sredstvom. Drugim rečima, ako ste vodili nikakav, grešnički život, vama nema pomoći – put pod noge. Ali ako ste bili pravi živi svetac, onda ćete dobiti priliku da do zemlje večnog počinka otputujete daleko brže i udobnije. Ipak, jedina klijentela do koje Meni uspeva da dođe jesu grešnici i ljudi koji su vodili prosečne živote. Zato, najbolje što može da učini za svoje klijente, jeste da im obezbedi pustolovački štap za pešačenje. I kada Meni konačno uspeva da se domogne osobe koja bi trebalo da se kvalifikuje u najvišu kategoriju, a taj isti klijent izvisi za svoje stečeno pravo na kvalitetan transport, sve Menijeve sumnje da ga neko sabotira izbijaju na površinu. Tu počinje priča o ljubavi i prevari i svakako krajnje duhovitoj četvorogodišnjoj misteriji, koju nikako ne bi trebalo otkriti nekome ko igru još uvek nije probao. Sve je tu, i sve još uvek, i toliko godina kasnije, drži pažnju i vedrinu igrača sa neverovatnom lakoćom. Grim Fandango je ostao jedno pripovedačko i avanturističko remek delo.

Jedina mana originala koja se provukla i u osveženom izdanju jesu isuviše konfuzne zagonetke. Dok su neke jednostavne, neke neće imati nimalo smisla i vrlo teško ćete ih rešavati bez pomoći vodiča. Ali čak i sa vodičem, igra će vas mamiti da je pređete, sve do samog kraja.

Vredi odigrati i uz audio komentare razvojnog tima

Na Grim Fandango ne vredi traćiti reči. Igra ima zasluženo legendarno mesto u istoriji avantura, i svako ko je do sada nije probao, ovu priliku ne sme propustiti. Dostupna je na više platformi i vraća se na mala vrata ali u velikom stilu koji ne jenjava. Zato upalite igru i ne bojte se, to je samo Meni Kalavera, vaš novi turistički agent. Došao je da vas vodi u zemlju jake atmosfere i odličnog humora – Grim Fandango ponovo počinje.

Autor: Milan Živković