REVIEW: Just Dance 2015

Od kada se pojavila 2009. godine, Just Dance franšiza je sigurno imala podeljenu publiku kakva se retko javlja. E3 i njemu slični sajmovi video igara, bili su prosto preplavljeni raznim igrama koje odbacuju tradicionalno upravljanje, i koriste isključivo razne kontrolere osetljive na pokret, kao i Microsoftov Kinect. I dok su tvrdokorni igrači naviknuti na klasične kontrole u igrama bili ogorčeni, igre kao što je Just Dance, privukle su jednu sasvim novu publiku.

Kada su u pitanju igre koje se kontrolišu pokretom, prosto je bilo nezaobilazno da ne nastane igra kao što je ova. I dok nam iz godine u godinu donosi svakako nove pesme, poboljšane kontrole i onlajn iskustvo, Just Dance prati dobro proverenu formulu koja se ne menja, i koja svakako privlači ljubitelje modernog plesa i pop kulture. A šta nam to sve tačno Just Dance ovaj put donosi, u svom najnovijem izdanju?

Niko neće morati da vas tera da odmorite na svakih sat vremena igranja

Kao prvo i ono najbitnije, Just Dance 2015 sadrži preko četrdeset pesama. Nove pesme i njihove alternativne verzije otključavate prostim igranjem, a neke od njih morate i kupiti u vidu DLC dodataka. Plejlista sadrži neke kvalitetne i popularne naslove kao što su „Happy“ of Farela Vilijamsa, ili „What does the fox say“ od Ylvisa, ali iako je kvalitet pesama svakako podložan subjektivizmu, na listi se moglo i više poraditi. Biće tu dosta pesama za koje ste prvi put čuli, ili onih za koje nikada ne biste rekli da im je mesto u jednoj ovakvoj igri. Ili možda – bilo kakvoj igri. Ali broj kvalitetnih pesama je sasvim zadovoljavajuć za jednog prosečnog igrača-ljubitelja otkačenih pokreta i pop muzike.

[huge_it_gallery id=”21″]

Kontrole i dalje najbolje funkcionišu na Kinectu, dok su one za Wii U kao i Playstation Move kontrolere malo poboljšane, i takođe poprilično zabavne. Ako se u igru uživite, i zaista zaigrate pred ekranom, umesto da sedite na krevetu i vrtite Wiimote u rukama u pokušajima da prevarite igru, bez obzira da li koristite Kinect ili neki drugi kontroler, sigurno je da ćete se zabaviti. Pod uslovom naravno da se ne zabavite previše i polomite sve lomljivo u sobi.

Online funkcije su bolje nego ikad. Pronalaženje partnera ili suparnika za ples je lako i krajnje pojadnostavljeno, tako da ćete lako dolaziti do društva, čak i da ste sami u sobi. A dodatne opcije kojima možete snimiti svoj ples i objaviti ga javno, ne bi li on potencijalno bio objavljen u kompilaciji zajednice, uz koju mogu da igraju svi ostali igrači, još više omogućavaju da u igri ostavite lični pečat i zbližite se sa ljudima širom sveta.

Pravila igre: Ko se posle igranja oseća kao muško, pobedio je

O Just Dance igrama se i ne može reći mnogo. To je svakako iskustvo koje se mora isprobati da bi se uvidelo da li je u pitanju stvar za vas, ili ste ipak za dobru staru fotelju, lavor kokica i mastan kontroler u rukama. Ako je ikada bio trenutak da probate neku od igara ovog serijala, to bi svakako moglo biti i sada. Just Dance predstavlja jedan, godinama poliran, neobičan prozvod koji „pleše“ van granica onoga na šta smo do sada navikli u video igrama. Možete je voleti ili mrzeti, ali ova igra će uvek biti ono nešto drugačije, što prosto morate da isprobate – osim ako se naravno niste rodili sa dve leve noge i imate brata koji obožava da saziva komšije na zbor baš u trenucima kada radite najsramotnije stvari na svetu, kao na primer prostiranje donjeg veša, u donjem vešu.

Šalu na stranu, ako ste se ikada pitali kako je igrati (uz) Just Dance, ovo je odlična prilika i da sebi date odgovor na to pitanje. A ako ste već isprobali neki od ranijih nastavaka i ceo fazon vam se nije dopao, i ovu igru možete najopuštenije preskočiti, jer ona donosi samo spisak novina koje će značiti starim ljubiteljima, ili nekome ko se tek po prvi put upušta u ceo svet plesa u video igrama.

Autor: Milan Živković