REVIEW: Resident Evil HD Remaster

Resident Evil HD Remaster. Već u samom nazivu zvuči kao projekat čiju bi genezu postanka trebalo malo detaljnije objasniti. Naime,  Resident Evil ili BioHazard kako se igra zove u Japanu, je survival horror igra koju je Capcom izdao davne 1996 godine za tada novu gaming platformu koja je na tržištu tek hvatala zalet, Sonijev Playstation. Igra je rađena pod dirigentskom palicom tada mladog lead game dizajnera, Shinji Mikamija. Radilo se o novom IP-u, koji je sebe predstavljao kao horor igru, baziranu pre svega na atmosferi, osećaju preživljavanja, akciji, priči i interesantnim likovima. Sve ovo, gledajući iz današnje perspektive može nekome da zvuči kao potpuno standardna priča o jednoj video igri. Sve poznato, već viđeno. Jako puno puta. Zato je možda danas i teško shvatiti koliko je Resident Evil zapravo velika stvar bio te 1996 godine. Sve ovo gore nabrojano tada nije bilo poznato i već viđeno. Resident Evil nije bio serijal koji ima 6 glavnih i nabrojano spin-off naslova. Sony nije prodao preko trista miliona Playstation uređaja u sada već četiri konzolne generacije. Shinji Mikami nije bio jedan od najpoznatijih japanskih game dizajnera. Survival horor je kao žanr imao možda svega par naslova a one vredne pomena ste mogli da nabrojite na prste jedne ruke. Pa čak su i igre sa zombijima bile prava retkost, koliko god to nekome danas možda bilo teško da poveruje. Glasovna gluma u igrama je bila jedna od najvećih inovacija. Pa čak bi mogli da kažemo da je i dizajn 3D igara tek počinjao da hvata zalet…

[huge_it_gallery id=”23″]

Zašto je sve ovo bitno istaći na samom početku? Pa ako ste neko ko je u svet gaminga ušao u poslednjih 5-6 godina, postoji verovatnoća da neke od ovih stvari jednostavno nećete znati da cenite u tom njihovom, suštinski inovativnom i još uvek „nebrušen dijamant“ stadijumu. Resident Evil je dragulj video igara, naslov koji je video igrama kao zasebnoj formi doneo toliko puno toga. Ukoliko bi neke njegove pojedinačne delove posmatrali današnjim standardima, igra onima koje evolucija game dizajna ne zanima, već čisto ono što jedna igra može da im pruži u smislu zabave, može da deluje bukvalno smešno. Međutim za one koji gaming prate nešto duže i sećaju se originalnog naslova, Resident Evil HD Remaster je ponovno čitanje prvog ljubavnog pisma.

Igra koja je u mnogome definisala survival horror žanr

I da se vratimo na temu. Zašto HD i Remaster u nazivu igre? Pred nama zapravo HD remaster, Resident Evil Remaster izdanja za GameCube iz 2002. godine. Možda zvuči konfuzno, ali zapravo i nije. Originalni RE je pre 13 godina doživeo svoje prvo remaster izdanje za tada još uvek mladu GameCube platformu. Igra je kompletno prerađena i uzimajući u obzir tadašnje standarde, izgledala je apsolutno neverovatno. Prelepe 2D pozadine u kojima su se nalazili za to vreme izuzetno detaljno urađeni 3D likovi. Igra je na SD televizorima izgledala onoliko dobro koliko je to moguće, na datoj rezoluciji. Od ove GameCube verzije ni dan danas ne bi bolje izgledala PS4 verzija igre, kada bi je pustili na starom dobrom CRT televizoru.

Međutim tehnologija napreduje, pa se pojavila i potreba za HD verzijom RE remastera, i ta igra je sada pred nama. Budući da je Resident Evil toliko kultna igra, autor ovih redova se odlučio da se ne zadržava na opisu pojedinih delova igre, priče, likovima i sličnim stvarima. Gotovo je izvesno da spadate u jednu od dve grupe – ili su vam sve ove stvari toliko poznate da bi vam podsećanje na njih bilo potpuno besmisleno, ili ne znate ništa o serijalu koji već ima 6 nastavaka, puno spin-off igara, holivudske filmove i sve ono što danas prati jednu AAA franšizu industrije zabave. U tom drugom slučaju, ako vam imena Chris Redfield, Jill Valentine, Albert Weskera i ostalih ne zvone ni na jedna zvona, zaista bolje da ovu igru odigrate bez bilo kakvog prethodnog uvoda i jednostavno počnete iz početka. Zamislite koliko bi glupo bilo da vam neko „od nule“ objašnjava šta su recimo Ratovi Zvezda, Gospodar Prstenova, Betmen… Jasno vam je već na šta mislimo.

Remaster HD donosi nekoliko ključnih poboljšanja u odnosu na GameCube verziju. Naravno prvo i osnovno je HD grafika. Modeli likova ne izgledaju preterano bolje i detaljnije nego ranije, već jednostavno dovoljno oštro za današnje HD ekrane. Originalne „tenk“ kontrole su i dalje prisutne u igri, mada će mnogi ipak prihvatiti i moderan način kretanja koji je takođe implementiran u igru. Imajući u vidu da Playstation nije imao analogni thumbstick, originalne kontrole su urađene tako da možete ili da se krećete, ili da se okrećete (birate stranu na koju bi želeli da idete) a ne oba u isto vreme. Ovo je bilo tada bilo prihvatljivo (a i jedino) rešenje, uzimajući u obzir fiksiranu kameru i gameplay mehaniku koja je sa njom išla. Ako ste neko ko je navikao na kontrole koje današnje igre pružaju, verovatno vam ni modern opcija iz HD Remake-a neće biti dovoljna, pošto će vam igra i u tom slučaju delovati kao da je krenula u smeru koji vam je u krvi kao današnjem gejmeru, a opet vas i dalje držati zakočenim po svim ostalim pitanjima (kamera, nišanjenje…).  Ponovo bi se vratili na početak, Resident Evil jednostavno ne možete igrati sa polaznom osnovom današnjih igara. Radi se o igri iz potpuno drugog vremena. Igra će vam ovo vrlo jasno dati do znanja na svakom koraku, na svakom prolasku vašeg lika kroz elemente pozadine ili drugog lika, na svakoj (bukvalno svakoj) izgovorenoj rečenici u igri. Ovo poslednje ume da donese i određenu dozu trash humora, pa kako takvo ima i neki svoj šmek.

Međutim, ako ste neko ko se dobro seća originala a i GameCube Remake-a, HD verzija će vam biti verovatno najbolje uloženih 20 evra u osećaj nostalgije do sada u 2015-oj. Ako sa druge strane niste video igre igrali pre 15-ak godina iz objektivnih razloga (tada ste tek učili da čitate i pišete ili na primer – tek se rodili), a igrama prilazite sa otvorenim shvatanjima – posle inicijalnog „šoka“, verujte nam da će vas Resident Evil vrlo brzo kupiti svojom magijom. Igra sa razlogom nosi kultni status. A ako vam se jednostavno igra dobra survival horor igra, a niste raspoloženi da se upoznajete sa već razgranatom franšizom, proverite na primer The Evil Within, Mikami je pre samo par meseci izbacio fenomenalnu igru koja je baš za vas.

Autor: Filip Nikolić