REVIEW: White Night

Danas je 2015. godina,  ali svet i danas i te kako oseća težinu ekonomske krize koja nas je sve pogodila 2008. godine. Evropa puca po šavovima, ekonomije se raspadaju, države se guše u dugovima… Ipak, popularna SEKA je malo dete za onu ekonomsku krizu  što je Evropu i Ameriku pogodila krajem 20-ih godina prošlog veka i što se krčkala desetak godina, kulminirajući drugim svetskim ratom.  White Night je crno-bela noir horor avantura u trećem licu, smeštena upravo u kasne tridesete godine prošlog veka.

Jedne sumorne, depresivne i pijane noći, kakvih je često bilo za vreme velike krize, vi se autom vraćate kući iz bara, i na seoskom putu nailazite na prikazu zbog koje skrećete sa puta i udarate u drvo. Solidno povređeni, nekako ste se doteturali do obližnje kuće i u želji da nađete pomoć, ulazite unutra, samo da bi ste otkrili da ćete unutra naći mnogo više nego što ste od te noći želeli.  Svoju priču ova igra otkriva putem raznih pisama, isečaka novina, dnevnika i drugih oblika pisanog materijala i to je odrađeno na sjajan način. Na osnovu njih vi imate uvid u različite ličnosti koje su živele u kući i u ono što se u kući dešavalo, ali i o onome što se dešavalo u Kaliforniji tih godina. Igra zaista nagrađuje igrače koji vole temeljno da istražuju lokacije jer se u kući nalazi velika količina materijala za čitanje i ispitivanje, tako da što više otkrijete to će te bogatiju i temeljniju pozadinu događaja da upoznate. Priča kombinuje elemente natprirodnog i ovozemaljskih zločina, i na vama je da istražite slučaj do kraja kako bi ste pomogli duhovima prošlosti da napuste kuću i ovaj svet.

Atmosfera u igri je fenomenalna i u tome najveću ulogu ima unikatna crno-bela grafika koja stvara utisak kretanja kroz nekakav stari strip. Čitav vizuelni dizajn igre je podređen noir atmosferi i taj aspekt igre je odlično urađen. Starinski elementi u kući, stare fotografije koje nalazite, stil oblačenja vašeg lika, jazz muzika… neverovatno je koliko je igra uspela da vas dobro uvuče u svet 30-ih godina sa tako jednostavnim grafičkim elementima bolje nego li da je rađena u top grafici sa AAA elementima. Vaš glavni lik će s vremena na vreme naglas da preispituje situaciju melanholičnim glasom u tipičnom maniru junaka starih noir filmova. Crno-beli dizajn osim atmosfere ima veliku ulogu i u samom gameplayu. Osnovni alat vašeg lika su šibice koje ćete nalaziti svuda po kući, a koje morate držati stalno upaljene kako ne biste završili u mraku. U igri nema borbe, ali ima neprijatelja u vidu utvara koje je glavna antagonistkinja igre posadila po kući. Ukoliko završite u mraku, brzo vam se može desiti da nastradate. Osim melanholične noir atmosfere, igra takođe izgleda i vrlo sablasno, posebno što se sve vreme oseća napuštenost kuće od strane živih i prisutnost zla. Utvare su urađene poprilično jezivo, tako da ćete želeti da uvek budete na svetlu. Progres u igri deluje vrlo prirodno, nema veštačkih barijera koje bi se mogle očekivati za igru čija se čitava radnja dešava u jednoj povećoj vili, te dužina trajanja igre od ~5 sati je taman dovoljna da biste imali osećaj kao da ste zaista proveli tu jednu noć u kući. Kamera i kretanje u igri puno podsećaju na Resident Evil igre, pogotovo fiksirana kamera. Iz estetskog ugla ovo stvara filmski dojam, ali sa druge strane ume da bude izuzetno frustrirajuće prilikom kretanja, pogotovo ukoliko bežite od utvara, jer naglo menjanje kadrova vas često može zbuniti i neretko će vam se desiti da se pogubite i krenete u pogrešnom pravcu. Kod kontrola se vidi da je igra rađena primarno za konzole, pa tako i ako nema problema sa korišćenjem tastature (miš je beskoristan u igri), ipak igra leži nekako neprirodno i jasno je da je primarni upravljač za igru gejmped.

Zagonetke u igri su lake i dobar deo njih se odnosi na poigravanje sa svetlošću u mraku kuće ili pak na jednostavno praćenje hintova koje je vlasnik kuće ostavio u raznim beleškama. Najveći deo njih se odnosi na omogućavanje daljeg kretanja ili na uključivanje električne svetlosti, koje utvare ne podnose. Važno je samo da dobro istražujete prostorije i ne bi trebalo da zalutate. Ovde se opet javlja problem fiksne kamere, jer se može desiti da zbog čudnog ugla kamere propustite neki važan detalj i da se bespotrebno vrtite u krug samo zato što nešto niste videli. Ipak, većina zagonetki ne bi trebalo da bude problem i najviše napetosti biće kada ih rešavate zajedno sa pretnjom od utvara.

White Night je jako zanimljiva igra koja je uspela da izgradi sjajnu noir atmosferu i odličnu priču koja nagrađuje igrače sa istraživačkim duhom, ali je nažalost manjkava u tehničkom smislu i to se verovatno nekim igračima neće dopasti. Odbojne kontrole i čudna kamera,  nedostatak mape i lake zagonetke su deo tih manjkavosti, ali vašem autoru nisu bile prepreka da završi ovu igru i usput istraži svaki kutak kako bi pročitao svako pismo i belešku u igri. Ljubiteljima noir filma ovu igru bespogovorno preporučujemo, ali ako tražite izazovnu avanturu sa puno mozgalica, onda ova igra možda i nije za vas.

Autor: Nikola Savić