REVIEW: Pillars of Eternity

Dve i po godine kasnije ( i 4 miliona dolara kasnije), pred nama se konačno nalazi jedan od najočekivanijih RPG-a današnjice,  Pillars of Eternity. Igra koju nam je Obsidan obećao kao duhovnog naslednika starog reda čuvenih Infinity Engine RPG-a (Baldur’s Gate 1&2, PS: Torment, Icewind Dale 1&2…) prešla je dug put u Obsidianu koji je maltene bio pred gašenjem,  do danas, kada nam sa ponosom predstavljaju svoje remek-delo. Strpljivo smo čekali, igrajući usput bisere RPG renesanse kao što su Shadowrun: Returns, Divinity: Original Sin i Wasteland 2. Sada, kada je konačno tu, ostalo nam je samo da zaboravimo na sve obaveze i tričavu svakodnevnicu, te zaronimo u nov i uzbudljiv svet.

Da se po jutru RPG poznaje zna svako ko je proveo bar sat vremena po pokretanju nekog RPG-a samo u procesu  kreiranja lika, istražujući sve opcije, iščitavajući dobro atribute i skillove kako bi napravio optimalnog karaktera po svom ukusu. Ekran za kreiranje vašeg lika je odrađen odlično i vrlo je jasan i precizan. Sve ključne reči imaju pop-up prozorčiće sa detaljnim objašnjenjem mehanika tako da ni u jednom trenutku nećete ostati uskraćeni i u situaciji da ne razumete kako nešto funkcioniše, što pomaže u finom štelovanju prilikom pravljenja vašeg lika. Sistem u igri je originalna kreacija ekipe iz Obsidiana, ali vidi se da svoje korene vuče iz D&D settinga u kome su ovu ljudi radili jako dugo. Kasteri u igri nemaju manu ili drugi resurs za trošenje, već postoji princip „per encounter“ i „per rest“ koji vam ograničava korišćenje magija i abilitija. Prilikom borbi, vaši karakteri damage primaju primarno na Endurance, resurs koji se obnavlja momentalno nakon borbe, dok se damage nanet Healthu obnavlja jedino odmorom. Ako izgubite endurance vaš lik je onesposobljen do kraja borbe, dok sa gubitkom Healtha lik umire trajno.

Borba je u realnom vremenu sa pauzom, sistem koji je bio standardan za Infinity Engine fantasy naslove. I moramo reći, lavovski je teška. Na hard nivou težine dobar deo opcionih (a bogme i neopcionih) borbi ćete preskakati samo tako, čekajući neke bolje dane za vašu ekipu. Borbe od vas zahtevaju neverovatan mikromenadžment vaših likova,  pozicioniranje, bacanje AoE spellova u pravom trenutku i na pravo mesto, kalkulisanje sa vremenom potrebnim da se nešto desi, procenjivanje ponašanja protivnika… Svaka sekunda u borbi je bitna da se iskoristi optimalno, i zato je za teže borbe gotovo obavezno da se uključi slow mode, kako bi ste lakše sagledali situacije u borbi. Nažalost, borbe pate od određenih boljki tehničke prirode. Da li je u pitanju stari engine ili nešto drugo, tek vaši likovi se neće baš najbolje snalaziti prilikom većih fajtova, pathfinding nije baš najsrećnije odrađen pa će se neretko vrteti u krug umesto da iskoriste najkraći put do neprijatelja, ponekad će odbijati vaše komande ili se zabuniti, a ponekad će jednostavno stajati  idle sa strane u sred borbe. Nije to toliko strašno koliko zvuči, ali u igri gde u borbi bivate ekstremno kažnjeni za svako loše pozicioniranje i svaku sekundu nepotrebno izgubljenu, ovakve stvari ne bi trebalo da se događaju. Ipak borbe su u globalu zabavne i izazovne, i pravo je uživanje taktizirati i pokušavati na nove načine i sa drugačijim pristupom da odradite neke teške borbe.

Osim za borbu, vaši atributi i skilovi imaju efekat i na socijalne i na tehničke veštine u igri. Prilikom razgovora dobijaćete određene opcije u zavisnosti od vaših atributa ili određenih drugih osobina koje ste vremenom stekli. Igra prati vaše ponašanje i na osnovu toga izgrađuje neke lične osobine vašeg lika, nešto slično što smo već videli u Divinity: Original Sinu. Moramo još jednom da pomenemo zaista odličan sistem ključnih reči gde u svakoj prilici možete da vidite kako neka mehanika u igri funkcioniše i na koji način je vezana sa ostalim stvarima u igri. Vrlo pohvalno, kako za nekog ko je veteran RPG igara, tako i za početnike. Ono što nam se nije svidelo je što igra prilikom određenih stvari koje zahtevaju čekiranje vaših statsa u obzir uzima samo glavnog lika, pa sam tako nekoliko puta bio u situaciji da trebam da nadmudrim nekog u razgovoru, za šta je potrebna visoka inteligencija lika, ali igra uopšte ne uzima u obzir Magea iz moje ekipe koji ima visok intelligence, već isključivo proverava moje statse, kao da je prokletom Alothu (pomenutom Mageu) maca pojela jezik. Simpatičan dodatak su i cut scene koje se sastoje od teksta i skica sa neretko i nekom mini igrom, koju da bi ste uspešno rešili takođe morate da prođete čekiranje određenih  abilitija ili statsa potrebnih za njeno rešavanje.

Priča u igri je zaista lepo i pametno napisana. Kako je Obsidian stvorio potpuno novi svet, imali su puno prostora da puste mašti na volju, tako da lora ima puno i kako uglavnom volimo ovakve igre zbog istraživanja i lorea, materijala za čitanje ne manjka. Igra se bavi filozofskim postavkama vezanim za dušu u njeno putovanje kroz svet, a vi ste u mogućnosti da vidite te duše i komunicirate sa njima (otuda i rečenica u podnaslovu teksta iz čuvenog „Šestog Čula“ ). Tema je zaista atipična i pravo osveženje u odnosu na dosadne „ti si the chosen one, idi i ubi onog zlog glavnog baju“ stereotipne postavke. Svet igre je prelep i bogat istorijom, uživaćete u istraživanju istog podjednako kao što ćete uživati u glavnoj priči. Vaši saputnici koje ćete vremenom sretati su pametno i kvalitetno napisani, i takođe ne upadaju u stereotipne RPG karaktere kakvih smo se nagledali. Sve što otkrijete i pročitate, i sve protiv čega ćete se boriti, će biti zapisano u in-game enciklopediji tako da u svakom trenutku možete da čitate o tome i obnavljate gradivo,  što ja lično kao ljubitelj detalja i lorea jako volim, tako da i tu idu pohvale Obsidianu na temeljnosti.

Velika zasluga za atmosferu i lepotu sveta idu neverovatno lepom grafičkom dizajnu, HD 2d grafika igre je jednostavno hrana za oči i napaćenu dušu nas koji smo odrasli na RPG igrama sa kraja prošlog i početka ovog veka.  Svaka čast kreativnom i dizajnerskom timu Obsidiana koji je dizajnirao onako sjajne lokacije, natopljene atmosferom koja preti da se prelije sa ivica vašeg ekrana. Dozvoljavaćete sebi često da jednostavno stanete i uživate u detaljima lokacije na kojoj se trenutno nalazite. Ako je grafika igre savršena, muzika nije sa ovoga sveta. Znate kada se pitate da li će nešto što ste dugo čekali biti dobro ili će razočarati, i onda vas neki detalj već u startu veselo nasmeje i kažete u sebi „to je to, znam da će da sabije igra“ , e pa u ovom slučaju to je bila već prva muzička tema koja koju smo čuli u igri. Muzika je raznolika, atmosferična i vrhunski komponovana, i nema sumnje da će Obsidian pokupiti neke nagrade u tom sektoru. Iznenadila nas je i količina glasovne glume koje ima nešto više nego što bi smo očekivali za RPG ovog tipa. I ona je takođe sasvim korektno i na mestu urađena, sa glumcima koji znaju svoj posao.

Šta da vam kažemo više, ako ste previše mladi pa niste igrali RPG naslove starog kova, probajte Pillars of Eternity, pa ćete vrlo brzo zatražiti od doktorke da vam da opravdanje na nedelju dana, jer ko će još da ide u školu kad ima instaliran tako dobar RPG na kompu , a vi nešto stariji koji se odrasli na pomenutim igrama, znate i sami da su letovanja precenjena, zato bolje iskoristite te slobodne dane sa posla kako treba ovih dana.

Autor: Nikola Savić