REVIEW: Resident Evil Revelations 2

Resident Evil Revelations 2 je pravi presedan. Za Resident Evil serijal, za Capcom, u neku ruku i za celu igračku industriju. U isto vreme igra uspeva da iskoristi veliku količinu i starih i novih ideja, a da oni opet ostavljaju harmoničan utisak. Suština je i dalje u mnogome bazirana na formuli koju je Shinji Mikami postavio sa Resident Evil 4 i u tom smislu, igra može da deluje vrlo arhaično. Sa druge strane, odlično realizovana epizodna struktura ili fenomenalni co-op gameplay u kome kontrolišete oba lika, neke su od stvari koje mogu da služe za primer kao odlično realizovane moderne ideje game dizajna. Sve ukupno, igra pokazuje kvalitet na svakom koraku bez obzira kog se koncepta dohvati. Koliko nam je samo drago što su ovo stvari koje ponovo pričamo o jednom Resident Evil naslovu…

Resident Evil serijal nazaduje poslednjih deset godina od kako je izašao revolucionarni RE4. To je već svima jasno, a posle abominacije kakva je bio RE6, čini nam se da je i Capcom uvideo da su otišli u potpuno pogrešnom smeru. Znakovi zdravog razuma kod legendarnog japanskog izdavača su se kada je RE serijal u pitanju mogli naslutiti kod prvog Revelations naslova. Igra je debitovala na Nintendo 3DS konzoli i bila je eksperiment u smislu – hajde da ne pametujemo previše, već da napravimo RE igru kakvu fanovi i očekuju. Pokazalo se da je naišla na znatno bolje reakcije u odnosu na multimilionske AAA naslove kakvi su bili RE5 i RE6. Brzo je portovana i na sve ostale aktuelne platforme a Capcom je odluči da nastavi sa ovim eksperimentom. Revelations je postao serijal igara, pa je i drugi deo rađen sa manjim budžetom ali i sličnom filozofijom, gde je akcenat stavljen na survival horor umesto akcije.

Kada su u pitanju glavne stvari, suštinski elementi, Capcom se ponovo držao očekivanja publike. Inovacije su ostavljene  za neke od sitnijih stvari. S tim u vezi, glavni protagonisti igre su među RE fanovima vrlo popularni likovi Beri Barton i Kler Redfild, dok su supporting likovi po prvi put predstavljeni u ovom naslovu – Moira Barton, Berijeva ćerka, kao i misteriozna devojčica Natalia. Radnja igre se odigrava između RE5 i RE6. Zaplet je dobro postavljen a i sam tok priče se lepo odvija. Pomalo je teško o bilo čemu pričati a da se izbegnu spojleri , tako da je dovoljno da znate da se radi o klasičnom horor settingu. Inače, struktura priče je takva da se svaka od epizoda završava sa cliffhangerom, tako da ako imate celu igru oni možda malo i gube smisao. Možda je najbolje igrati tako da se u jednoj sesiji završi tačno polovina epizode, za šta će vam trebati nekih 45 minuta.

Igra je sastavljena od ukupno četiri epizode koje su se mogle kupovati odvojeno i koje su izlazile na svakih sedam dana. Svaka epizoda ima po dva chaptera. U prvom igrate sa Kler i Moirom, dok u drugom delu epizode kontrolišete Berija i Nataliu. Co-op je postavljen tako da su partneri potpuno različiti po pitanju sposobnosti i idealno jedan drugog dopunjuju. Kler i Beri imaju mogućnost korišćenja oružja i kada su akcioni delovi igre u pitanju, koristićete gotovo isključivo njih. Sa druge strane, exploring u igri je znatno bolji sa Moirom koja ima baterijsku lampu kojom otkriva skrivene items , ili sa Nataliom koja ima super moć detektovanja protivnika čak i kroz zidove. U trenutku menjate kog lika kontrolišete, pritiskom na jedno dugme. Sve ovo se odvija jako fluidno i dobro. Osećaj je da zaista imate više mogućnosti i izbora time što su vam dva lika na raspolaganju u svakom trenutku. Možete da delite njihov inventar , i to real time, što znači da je preporučljivo da to radite pre ili posle akcionih delova pošto protivnici nemaju nameru da stoje i gledaju dok vi prebacujete herbs između dva lika. I kad smo već kod njih, protivnici u igri su prilično agresivni, relativno raznovrsni (razlikuju se u Kler i Berijevoj kampanji), a neki od njih i maksimalno iritantni, doduše na „fer i pošten“ način (nevidljivo čudovište koje se pojavljuje u igri je jedan od najtežih neprijatelja na koje smo naleteli u poslednjih par godina u gamingu).

Gameplay mehanika se malo razlikuje od RE4, pošto su protivnici agresivni i neće se naglo zaustavljati kada dotiče ispred vas. Ovde do izražaja dolazi novi dodge ability koji igra prilično značajnu ulogu u igri i donosi odličnu dinamiku u combat sistem. AI vašeg partnera je takođe odlično urađen, za Resident Evil standarde čak i fenomenalno (setite se samo brain dead partnerovog AI-a u RE5). Sve u svemu ovaj asimetrični co/op gde dva lika koja kontrolišete imaju potpuno drugačije uloge, donosi izuzetno zabavan gameplay. Samo napredovanje i ritam igre su takođe prilično dobri, sve sa kulminacijama svake od epizoda. Exploring, puzzle solving, akcioni delovi, svi se odlično uklapaju jedni sa drugim. Combat ima i stealth delova i u maniru pravih survival horor igara, generalno je preporučljivo da kada god to možete, sačuvate svaki metak. Tu je i sistem levelovanja oružja i bazičnog craftovanja predmeta i oružja. Capcom je pratio šta se dešava u industriji, pa moramo da primetimo da neke od stvari deluju kao da su „pozajmljene“ iz The Last of Us na primer, što ćemo ipak označiti kao kompliment ovoga puta. Okruženja u igri su fenomenalna i doprinose atmosferi, bez obzira na tehnički ne preterano impresivnu grafiku. Možda bi samo voleli da je u igri bilo i malo mirnijih, opuštajućih sekvenci, koje u survival horor igri mogu značajno da doprinesu sveukupnom utisku (igra na primer nema save room i legendarnu muzičku temu koja uz nju ide, jedan od trejdmarkova RE serijala). Ovde je atmosfera konstantno napeta i igra od toga neće odstupi do samog kraja.

Kada već spominjemo kraj, postoje i dva moguća završetka. Šta trigeruje jedan ili drugi vam naravno nećemo otkriti ali imajte u vidu da to nije očigledan izbor i da će se mnogima dogoditi da otvore “loš ” kraj. Capcom je već potvrdio da je kanonski završetak onaj bolji, tako da postoji mogućnost da ćete odigrati kampanju još jednom kako bi otvorili ovaj završetak. Inače ako pričamo o ponovnom igranju, Revelations 2 u sebi sadrži zaista veliku količinu sadržaj. Čak i da je cena igre bila duplo veća, sve bi se uklopilo u današnji standard u industriji. Pažljivo napravljen sistem trofeja, dobro zamišljen drugi pa i treći playthrough (vremenski ograničen ili sa nevidljivim neprijateljima), gomila collectibles u igri, samo su neke od stvari koje će vas vraćati kampanji. Tu su čak i dve dodatne epizode, ako ste igru kupili kao retail izdanje. Sve ovo a da nismo ni spomenuli fenomenalni Raid mode.

Ako ste igrali Revelations 1, verovatno ste upoznati sa konceptom akcionih misija sa ciljem da očistite stage od svih neprijatelja. Radi se u neku ruku o evoluciji The Mercenaries moda koji smo videli u main RE igrama. Ovde će akcioni gamplay zasijati u potpunosti. Na raspolaganju vam je preko 200 misija i čak 15 likova. Mehanika napredovanja i levelovanja likova, dodatni modovi tezine, nova oružja i delovi za njih – kada se sve sabere, Raid mode je mogao da bude igra za sebe. A zajedno sa bez sumnje najboljom RE kampanjom od RE4, imamo kompletno pakovanje koje će čak i najtvrđim fanovima serijala koji su počeli da se kunu u reboot kao jedini mogući način da se RE izvuče iz blata, vratiti veru u njega i podsetiti ih zašto je Capcom nekada bio neprikosnoven u ovom žanru.

Resident Evil Revelations 2 briljira gotovo u svakom aspektu. Podsetio nas je na sve ono što volimo kod survival horora. Na pravi način pokazao da ono što je dobro ne treba menjati, a sve ono novo što je doneo, implementirano je na pravi način. Epizodni karakter se takođe pokazao kao dobra odluka. Puno igara počinje da primenjuje ovaj način izlaska na tržište, a Revelations 2 nam je pokazao da taj sistem može odlično da funkcioniše. Capcom jeste za prilično kratko vreme izbacio dve Resident Evil igre (HD remaster keca i Revelations 2) ali sa zadovoljstvom možemo da konstatuje da su obe igre pun pogodak, naročito Revelations 2. Nadamo se samo da hvataju beleške i da će znati šta da rade sa sledećim visokobudžetnim naslovom u serijalu, pošto nismo sigurni da bi mogli da im oprostimo još jedan RE6. A ako je suditi po 2015-oj, izgleda da je to konačno i Capcom ukapirao.

Autor: Filip Nikolić