REVIEW: Onikira: Demon Killer

This review is also available in English – Click here!

Onikira je indie igra, ne baš poznatog razvojnog studija. Kao i većina indie igara i ova igrače pokušava da uhvati na foru blještavih boja i popaljujuće muzičke podloge. Ali kao i većina, ne uspeva baš najbolje.

Ovu igru je najlakše opisati kao pokušaj kopiranja dobrih elemenata dva mnogo poznatija naslova- Mark of the ninja i Assassins creed Chronicles: China. Dakle u pitanju je avantura samuraja u feudalnom Japanu, izvedena u side scroll izdanju, gde je osnova gameplaya „idi napred, razbucaj gomilu neprijatelja, idi napred…“. Pored osnovnog napada i osnovnog oružja, kako napredujete dobijate i nova oružja i komboe koje možete da koristite u zavisnosti od toga kakvu opremu nosite.

U principu stvari funkcionišu lepo, napredujete po nivoima sekući neprijatelje, muzika vam mazi bubne opne, ali…

Sve ovo brzo postaje jednolično i dosadno, nešto kao serija Game of Thrones (hehehe). Okruženje se ne menja, gotovo je identično tokom cele igre, većina neprijatelja su isti. Imaćete utisak da stojite u mestu. Ali kad smo kod stajanja u mestu, to nije samo proizvod repetitivnosti nego i težine. Ali to nije Dark Souls tip težine, nego jednostavno frustrirajuće glupa težina zbog koje ćete i prvi nivo jedva preći. Takođe, igra nema quick save opciju, nego vas posle pogibije vraća na predhodni checkpoint.

Grafika je sjajna, mešavina oštrih tekstura vašeg borca i neprijatelja, i blurovane pozadine koja podseća na mrlje od mastila na nekom pergamentu. Kontrast boja i dominacija crne i crvene doprinose sveopštoj mračnoj atmosferi i savršeno se uklapaju u setting. Animacija borbe je tečna i prilično realistična, stičete osećaj da su oružje i borac jedno.

Ako ste fanovi side scroll igara, svakako probajte. Ne dozvolite da vas pokoleba ni gomila bagova koji su svakako prisutni. Lepa grafika i dobra muzička podloga, uz relativno tečan gameplay, trebalo bi da garantuju nekoliko sati zabave. Ali na kraju krajeva to je sve što ova igra nudi i to je ono što je čupa iz ponora ispodprosečnosti.

Autor: Borislav Lalović