REVIEW: Until Dawn

This review is also available in English – Click here!

U horor igrama su do sada obrađene brojne teme, ali nikome nije polazilo za rukom da napravi repliku teen horora, žanra koji je počeo davnih 70-ih godina sa Noći veštica. Barem je premisa uvek ista – grupa tinejdžera željnih provoda ode na neku udaljenu lokaciju bogu iza nogu i sve je sjajno i bajno dok manijakalni ubica ne dohvati oštar predmet i krene da ih skraćuje za glave. Poželjno, pre tog putovanja se desila neka tragedija zbog koje ih pomenuti manijakalni ubica uopšte želi potamanjene. Od Petka 13-og, do Vriska i Znam šta ste radili prošlog leta, ova proverena formula je podizala kosu na glavi generacijama, ali i (zasluženo) bila isparodirana svakom prilikom. A sada konačno možemo i da odigramo ovakav film, zaslugom Until Dawn.

Godinu dana nakon neumesne šale zbog koje su dve sestre izgubile život, njihov brat Džoš okuplja društvo koje je bilo prisutno te kobne večeri u još jednoj turi opijanja&partijanja kako bi obeležili godišnjicu. Naravno, lokacija ovog skupa je koliba u šumi, na jednom od vrhova snegom zavejane planine Blackwood. Klišei ne staju samo na ovome. Svako od članova osmorke je arhetip nekog od likova koje smo prečesto viđali u horor filmovima, od načina kako govore do izgleda i ponašanja. To znači da ćete se naslušati dijaloga zbog kojih biste u drugim igrama lupali glavom o sto, naročito ukoliko organski ne podnosite ‘’bro-talk’’. Upravo ovde leži čar Until Dawn, simulacija likova i scena iz žanra koji decenijama opstaje na suludim klišeima i najčešće jednodimenzionalnim likovima. Ukoliko ste imali iskustva sa žanrom, velika je verovatnoća da ćete uživati u ovoj vožnji.

A kakva vam tek vožnja predstoji! Posle početnog upoznavanja sa likovima, ko je s kim bio ili je trenutno u vezi i manjih svađa, svako odlazi na svoju stranu dok iz daljine vreba tamna figura sa mačetom. Likovima ćete dobijati naizmenično da upravljate i svako će imati svoje parče priče tokom deset ingame sati (do svitanja, kao što kaže naslov). Mehanički, Until Dawn deli dosta sličnosti sa igrama studija Telltale i Quantic Dream, pa je kombinacija slobodnog istraživanja i quick time sekvenci kada se odvija neka akcija. S obzirom da je u pitanju horor naslov, svako od likova može da nastrada, svojom ili tuđom krivicom. Nelinearna struktura igre se zasniva na takozvanom ‘’efektu leptira’’, teoriji haosa po kojoj jedan mali događaj može da prouzroku drugi, mnogo veći. Svaka interakcija, svaka odluka ili dijalog mogu, ali i ne moraju da utiču na krajnji ishod scene ili čitave igre, stavljajući igrača u nezgodan položaj dželata nad osam virtuelnih života. Nekada ćete ozbiljne odluke morati da donesete u trenutku, nekada ćete imati svo vreme ovoga sveta, ali je zajedničko da će svaka takva scena izazivati paniku i hladan znoj, dok vas obuzimaju paranoja i misao “da li je trebalo to da izaberem?”. Stvarni užas često nije na ekranu, već u umu igrača dok donosi brutalno teške odluke.

Kako se igra ne bi pretvorila u figurativno bauljanje po mraku u potrazi za prekidačem kojim ćete pokrenuti dalji tok priče, developeri su ubacili veliki broj tragova koje skupljate kao i totema. Dok prvi otkrivaju veoma dobru i mračnu pozadinsku priču, totemi vam daju da na kratko gvirnete u budućnost. U zavisnosti od boje, totem može da bude predskazanje smrti ili spasi nekog od likova, tojest prikazuje scenu koju bi trebalo da pokušate da izbegnete ili da izvedete. Nikada nisu preveliki hintovi, jer sekvence koje prikazuju traju svega par sekundi, ali pronalaženjem većine ili svih totema možete da povećate šansu za spas cele družine. Doduše, jako će značiti i ako u svom filmofilskom stažu imate podosta odgledanih slasher filmova kako biste znali da nikako ne treba trčati sam u pravcu čudnog zvuka ili da nož koristite samo kada je baš bezizlazna situacija. Spasavanje glave na ramenima ne zavisi samo od poznavanja žanra. Ranije pomenute quick time sekvence sa brzim odlukama koje možete a i ne morate da kompletirate takođe utiču na dalji tok igre, a nekada ćete morati i da se sakrijete. U tim trenucima je potrebno da kontroler držite mirno kako ugrađeni žiroskop ne bi previše pomerao indikator na ekranu. Ovo su bez sumnje najnapetije deonice igre tokom kojih nismo ni treptali ni disali, uplašeni da će i najmanji tik drmnuti kontroler a sa njim brutalno presuditi liku koga vodimo.

Jezivu atmosferu sablasne planine bi bilo teško dočarati bez kvalitetnog osvetljenja i senki, a na tom polju Until Dawn ima i te kako šta da pokaže. Modifikovani engine korišćen u Killzone Shadow Fall prikazuje neke od najboljih svetlosnih efekata koje smo videli na PS4, za čime nimalo ne kaskaju modeli likova. Najviše nas je oduševila animacija aktera. Motion capture je definitivno bio veliki deo projekta i, kada budete kompletirali igru, obavezno pogledajte u Extras meniju kratki dokumentarac o pravljenju igre. Grafički spektakl, nažalost, ima i svoju cenu, te se PS4 poprilično muči da održi 30 sličica u sekundi i primetna su usporavanja, nekada i tokom quick time sekvenci. Glumačka postava je krcata vrsnim mladim glumcima koji su se uglavnom pojavljivali u poznatim serijama i njihovo iskustvo je vrlo vidljivo – Until Dawn ne samo što izgleda, već i zvuči vrhunski. Od glumaca, ipak, Piter Stormar ostaje naš favorit, jer apsolutno briljira kao psihijatar koji vas u pauzama između poglavlja psihoanalizira brojnim testovima a la Silent Hill: Shattered Memories. Uopšteno, produkcija i režija igre je jedna od najboljih i to ne samo na PS4. Kamera je doduše trebalo da bude bolje pozicionirana, jer zbog ‘’filmskih uglova’’ često nemate dobar pregled sobe ili se kontrole naglo izvrnu kada pređete između jednog u drugi ugao kamere.

Dizajnirana od strane strastvenih fanova specifičnog podžanra horora, Until Dawn jeste napravljena po tom šablonu, ali više kao omaž, igra svesna toga da je priča povremeno potpuno suluda i uopšte nema nameru da skreće sa kursa. Ako ste spremni na takav presedan, pred vama će biti odlično narativno iskustvo, pravi interaktivni film koji uspeva da u svoj svet uvuče igrača od izvrsne uvodne špice i ponudi prave uzrok-posledica izbore kakve ni Heavy Rain nije baš često imao. Zaigrajte Until Dawn u mraku, sa slušalicama na ušima ili sa grupom prijatelja oko sebe i posetite Blackwood planinu i kolibu na njenom senovitom vrhu. Ovo je avantura o kojoj ćete rado pričati – ako je preživite!

Autor: Bojan Jovanović