REVIEW: Go! Go! Nippon! 2015

This review is also available in English – Click here!

Putovanje u Japan je mnogima svojevrsno hodočašće. Želja da se poseti zemlja koja nam je donela anime, mange i specifične video igre, kao i otaku subkulturu povezuje ljude iz svih krajeva planete. Sa razvojem interneta, boljim protkom informacija i jeftinijim avionskim kartama, mnogi su doživeli svoj san i posetili Tokio, Kjoto, Kamakuru i mnoga druga mesta širom Zemlje Izlazećeg Sunca. Ali, mnogi i dalje sa setom gledaju u daljinu i čekaju dan kada će krenuti na taj put. Vreme do tada ispunjavaju uživajući u virtuelnim prizorima ovog božanskog mesta, u koje spada i igra Go! Go! Nippon! My First Trip to Japan, sa sve dodatkom koji nosi 2015. godinu u svom nazivu.

Članovi redakcije koji su proveli neko vreme u Japanu su sa zebnjom startovali ovaj veseli naslov i prepustili mu se sa skoro dečijom radoznalošću i iskrenom željom da budu oduševljeni.

Dočekala nas je naizgled klasična vizuelna novela sa gomilom introspektivnih komentara glavnog lika (kome možete dodeliti ime, zemlju iz koje dolazi, pa čak i podseiti konverziju jena u valutu koja vam odgovara, kako biste znali koliko para ste bacili na nedelju dana Japana). Sve počinje u avionu, nakon neprospavanog leta, dok se bližite sletanju na aerodrom Narita. Nakon kupljenja prtljaga, krećete u potragu za Makotom i Akirom, internet drugarima kojima idete u goste.

Veličanstveno iznenađenje čeka vas na samom startu, i pored vaskolikog interneta, glavni lik nije imao pojma da Akira i Makoto nisu drugari, već drugarice – sestrice, obe preslatke u standardnom manganime stilu, a Makoto pored lepog lica krasi i par ogromnih grudi. Već tu smo primetili značajnu prednost ove igre nad pravim putovanjem u Japan. Prvi domaćin potpisnika ovih redova se takođe zove Makoto, ali nije propupela tinejdžerka, nego simpatični proćelavi gospodin u kasnim tridesetim godinama života.

Avaj, skakutave (nakon dodatih animacija u 2015 DLC-u) grudi mlađahne Makoto su maltene jedina prednost koju GoGo Tokio ima u odnosu na onaj pravi. Igra je podeljena na sedam dana, koliko glavni lik može da ostane u Japanu, a tokom kojih ćete šablonski birati lokaciju koju želite da posetite, a na kojoj će vam vodič biti jedna od ili obe sestre. Već nakon hajkinga po planini Takao, koje smo ispratili komentarima „Jao, pentrah se ovuda! Bilo je tako vrh!“ ili „Stvarno je istina da sredovečne gospođe radosno cvrkuću „Konnichiwa, konnichiwa!“ kada prolazite pored njih na vrhu planinice…“, primetili smo određene negativne osobine ove igre.

Iako je grafika simpatična i slike predela koje posećujete verno (ako izuzmemo izbegavanje copyrightovanih materijala) oslikavaju stvarnost (što se može proveriti i jednostavnim klikom na opciju show photo, koja je uvek dostupna, a koja će vas prebaciti na sliku lokacije na google mapsu), svaki dan je prilično siromašan što se sadržaja tiče. Tri do četiri sličice po lokaciji jednostavno nisu dovoljne da zadovolje igrača/putnika namernika.

Još gori je nedostatak interaktivnosti, koja se svodi na beskrajno kliktanje kroz ne preterano duhovite dijaloge, koji se često svode i samo na uzdisanje ili ćutanje prebrzo zaljubljenih tinejdžera u polu neprijatnim situacijama. Čak ni te situacije nisu toliko neprijatne da bi igra uhvatila pun zamah i motivisala pritajenog perverznjaka da je odigra, odnosno isklikće, do kraja.

Ipak, iako su većinom opšte poznate, informacije koje možete saznati o značajnim lokacijama u blizini Tokija, kao i sitnice o životu u Japanu su zaista simpatično prezentovane i svakako čine najbolju stvar u ovoj igri. Kako je nemoguće posetiti sva moguća mesta u ograničenom trajanju igre, možda ćete je preći i par puta, kako biste em posetili svaki kutak, em možda doživeli romansu sa drugom od dve šarmantne domaćice.

Opet, moguće je da će jednostavni nedostatak kvaliteta u samoj igri, biti dovoljan da nakon jednog proigravanja, potpuno odustanete i započnete skupljanje para za pravi put u Tokijo i druženje sa nekim drugim Makotom i Akirom. Što je i naša preporuka.

Autor: Luka Zlatić